Category Archives: Zakonska regulativa

DENOMINACIJE I DEVALVACIJE DINARA

Denominacije dinara

Datum denominacije Stari = novi Skinuto nula Propis Kurs dinara
1. avgust 1965. 100 = 1 – 00 Zakon o izdavanju novih novčanica i kovanog novca

( Sl.list SFRJ, br 33/65)

1 USD = 1.250,00 DIN
1. januar 1990. 10.000 = 1 – 0 000 Zakon o promeni vrednosti dinara

( Sl.list SFRJ, br 83/89)

1 DEM =   7,00 DIN
1. juli 1992. 10 = 1 – 0 Uredba o promeni vrednosti dinara

( Sl.list SRJ, br 15/92)

1 USD = 200,00 DIN
1. oktobar 1993. 1.000.000 = 1 – 000 000 Zakon o promeni vrednosti dinara

( Sl.list SRJ, br 57/93)

1 DEM = 300 DIN
1. januar 1994. 1.000.000.000 = 1 – 000 000 000 Uredba o promeni vrednosti dinara

( Sl.list SRJ, br 83/93)

1 DEM = 4 100 DIN
24. januar 1994. 12.000.000 = 1 – 0 000 000 Uredba o novom dinaru

( Sl.list SRJ, br 6/94)

1 DEM = 1,00 DIN
»novi dinar« od 24. januara 1994.        

 

Devalvacije dinara

Datum devalvacije Iznos dinara za
1 USD 1 DEM
1. januar 1952.    50,00      12,00
1. januar 1952. 300,00      71,43
30. novembar 1964. 750,00    187,50
26.juli 1965. 1.250,00    312,50
24. januar 1971.      15,00        4,10
22. decembar 1971.      17,00        5,27
6.juni 1980.      27,30      11,83
21. oktobar 1981.      36,90      16,94
16. novembar 1987. 1.297,84    610,32
25. maj 1988. 1.536,40    911,52
28. decembar 1989.      11,77       7,00
1. januar 1991.      13,45       9,00
20. april 1991.      22,25      13,00
26. januar 1992.    104,78      65,00
4. februar 1992.    104,14      84,20
11. mart 1992.    142,38      85,00
13. april 1992.    328,50      200,00
1. juli 1992.    200,00      131,81
13. novembar 1992.    750,00      475,37
10. april 1993. 48.000,00 30.013,00
24. januar 1994.        1,75 1 novi dinar
25. novembar 1995.        4,66       3,30
31. mart 1998.         6,00
6. decembar 2000.        30,00

 

 

WWW.SUDSKIVESTAK.RS
 

ZAKON O ZAŠTITI KORISNIKA FINANSIJSKIH USLUGA

Glava I

OPŠTE ODREDBE

Predmet

Član 1

Ovim zakonom uređuju se prava korisnika finansijskih usluga koje pružaju banke, davaoci finansijskog lizinga i trgovci, kao i uslovi i način ostvarivanja i zaštite tih prava.

Značenje pojedinih pojmova

Član 2

Pojedini pojmovi, u smislu ovog zakona, imaju sledeće značenje:

1) finansijske usluge su bankarske usluge, usluge finansijskog lizinga i finansijske pogodbe;

2) bankarske usluge su usluge koje banka pruža korisnicima ovih usluga po osnovu ugovora o kreditu, ugovora o depozitu, ugovora o izdavanju i korišćenju kreditnih kartica, ugovora o dozvoljenom prekoračenju po računu, kao i druge usluge koje banka pruža u skladu sa zakonom;

3) finansijski lizing (u daljem tekstu: lizing) jeste posao koji ima značenje utvrđeno zakonom kojim se uređuje finansijski lizing;

4) usluge osiguranja, odnosno usluge društava za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondovima su usluge utvrđene zakonom kojim se uređuje poslovanje društava za osiguranje, odnosno kojim se uređuju dobrovoljni penzijski fondovi i penzijski planovi;

5) finansijska pogodba je prodaja sa obročnim otplatama cene ili drugi oblik finansiranja korisnika koji ima istu ekonomsku suštinu, koju nudi trgovac i koja podrazumeva odloženo plaćanje duga u toku određenog perioda;

6) davalac bankarske usluge (u daljem tekstu: banka) jeste banka u smislu zakona kojim se uređuju banke;

7) davalac lizinga i predmet lizinga imaju značenje određeno zakonom kojim se uređuje finansijski lizing;

8) trgovac je pravno ili fizičko lice koje vrši prodaju finansijskom pogodbom i nastupa na tržištu u okviru svoje poslovne delatnosti ili u druge komercijalne svrhe;

9) korisnik finansijske usluge (u daljem tekstu: korisnik) jeste fizičko lice koje koristi ili je koristilo finansijske usluge ili se davaocu finansijskih usluga obratilo radi korišćenja finansijskih usluga, i to:

1) fizičko lice koje ove usluge koristi, koristilo je ili namerava da koristi u svrhe koje nisu namenjene njegovoj poslovnoj ili drugoj komercijalnoj delatnosti,

2) preduzetnik, u smislu zakona kojim se uređuju privredna društva,

3) poljoprivrednik, kao nosilac ili član porodičnog poljoprivrednog gazdinstva u smislu zakona kojim se uređuju poljoprivreda i ruralni razvoj;

10) ugovor o kreditu ima značenje utvrđeno u zakonu kojim se uređuju obligacioni odnosi;

11) ugovor o depozitu ima značenje utvrđeno u zakonu kojim se uređuju obligacioni odnosi;

12) (brisana)

13) ugovor o revolving kreditu je ugovor o kreditu koji korisniku omogućava da jednom odobreni iznos kredita, u određenom periodu, koristi više puta u visini neiskorišćenih ili vraćenih sredstava, s tim što se neiskorišćeni deo kredita povećava za visinu otplata tog kredita;

14) (brisana)

15) kreditna kartica je platna kartica koja njenom korisniku omogućava podizanje gotovog novca i plaćanje robe i usluga na kredit;

16) (brisana)

17) dozvoljeno prekoračenje računa je ugovoreni iznos sredstava koji banka stavlja na raspolaganje korisniku računa;

18) nedozvoljeno prekoračenje računa je iznos sredstava koje korisnik računa koristi mimo ugovornog odnosa s bankom;

19) povezani ugovor o kreditu je ugovor koji služi isključivo za finansiranje nabavke određene robe ili usluge i koji sa ugovorom o prodaji te robe ili usluge čini ekonomsku celinu; ekonomska celina postoji ako davalac kredita koristi usluge prodavca radi zaključivanja ugovora o kreditu ili je roba, odnosno usluga koja je predmet nabavke izričito navedena u tom ugovoru;

20) nominalna kamatna stopa označava kamatnu stopu izraženu kao fiksni ili promenljivi procenat koji se na godišnjem nivou primenjuje na iznos povučenih kreditnih sredstava, odnosno iznos neto finansiranja lizinga, odnosno primljeni depozit;

21) godišnja efektivna kamatna stopa i efektivna stopa lizing naknade (u daljem tekstu: efektivna kamatna stopa) iskazuju ukupne troškove kredita i drugih finansijskih usluga koje plaća, odnosno prima korisnik tih usluga, pri čemu su ti troškovi izraženi kao procenat ukupnog iznosa ovih usluga na godišnjem nivou;

22) plan otplate, odnosno isplate je tabelarni pregled svih hronološki prikazanih novčanih tokova, namenjen informisanju korisnika, a radi ažurnijeg praćenja njegovih obaveza po ugovoru o kreditu, odnosno lizingu, odnosno njegovih potraživanja po ugovoru o depozitu;

23) trajni nosač (trajni medijum) jeste sredstvo koje korisniku omogućava da sačuva podatke koji se odnose na njega, da tim podacima pristupi i da ih reprodukuje u neizmenjenom obliku u periodu koji odgovara svrsi čuvanja;

24) profesionalna pažnja je povećana pažnja i veština koja se u pravnom prometu osnovano očekuje od davaoca finansijske usluge u poslovanju s korisnicima, u skladu s pravilima struke, dobrim poslovnim običajima i načelom savesnosti i poštenja;

25) reprezentativni primer je primer u kome su naznačeni svi elementi neophodni za prikazivanje uslova pod kojima se određena finansijska usluga koristi.

Oblast primene

Član 3

Odredbe ovog zakona ne primenjuju se na:

1) ugovore o lizingu kod kojih nije ugovorena mogućnost da primalac lizinga stekne pravo svojine na predmetu lizinga;

2) ugovore o kreditu, odnosno finansijske pogodbe zaključene u postupku poravnanja pred sudom ili drugim državnim organom;

3) ugovore o kreditu, odnosno finansijske pogodbe kojima se besteretno odlaže plaćanje postojećeg duga;

4) ugovore o kreditu, odnosno finansijske pogodbe kod kojih ne postoji obaveza plaćanja kamate ili bilo kog drugog tereta i ugovore o kreditu, odnosno finansijske pogodbe pod uslovom otplate kredita u roku do tri meseca, odnosno pod uslovom da je ugovoreno odloženo plaćanje na rok do tri meseca i s plaćanjem samo zanemarljivih troškova;

5) ugovore o kreditu, odnosno finansijske pogodbe obezbeđene zalogom na pokretnim stvarima, ako je odgovornost korisnika ograničena na vrednost založene stvari;

6) ugovore o finansijskim pogodbama s trajnim izvršenjem kojima se trgovac obavezuje da korisniku isporučuje određenu vrstu robe, odnosno pruža određenu uslugu u dužem periodu, a korisnik se obavezuje da za to plaća cenu u obrocima za vreme trajanja isporuke robe, odnosno pružanja usluge.

Odnos prema drugim propisima

Član 4

Na pitanja zaštite korisnika koja nisu uređena ovim zakonom primenjuju se odredbe propisa kojima se uređuje poslovanje banaka, finansijski lizing i zaštita podataka o ličnosti, kao i odredbe zakona kojim se uređuju obligacioni odnosi.

Na zaštitu korisnika platnih usluga i imalaca elektronskog novca primenjuju se odredbe zakona kojim se uređuju platne usluge, a na zaštitu korisnika kredita i dozvoljenog prekoračenja računa koje daju pružaoci platnih usluga i izdavaoci elektronskog novca, kao i korisnika kreditne kartice – primenjuju se i odredbe ovog zakona koje se odnose na kredite i dozvoljeno prekoračenje računa, odnosno kreditnu karticu.

Odredbe ovog zakona kojima se uređuju prava i obaveze banke kao davaoca kredita i dozvoljenog prekoračenja računa i izdavaoca kreditne kartice odnose se i na druge pružaoce platnih usluga i izdavaoce elektronskog novca kad uslugu davanja kredita ili dozvoljenog prekoračenja računa, odnosno izdavanja kreditnih kartica pružaju u skladu sa zakonom kojim se uređuju platne usluge.

Izuzetno od stava 2. ovog člana, na postupak ostvarivanja zaštite prava i interesa korisnika platnih usluga i imalaca elektronskog novca, uključujući i korisnika kredita i dozvoljenog prekoračenja računa koje daju pružaoci platnih usluga i izdavaoci elektronskog novca i korisnika kreditne kartice, primenjuju se odredbe ovog zakona koje se odnose na ostvarivanje zaštite prava i interesa korisnika.

Osnovna načela zaštite korisnika

Član 5

Osnovna načela zaštite korisnika, u smislu ovog zakona, jesu sledeća:

1) pravo na ravnopravan odnos s davaocem finansijske usluge,

2) pravo na zaštitu od diskriminacije,

3) pravo na informisanje,

4) pravo na određenost ili odredivost ugovorne obaveze,

5) pravo na zaštitu prava i interesa.

Oglašavanje

Član 6

Finansijske usluge moraju se oglašavati na jasan i razumljiv način, a oglašavanje ne može sadržati netačne informacije, odnosno informacije koje mogu stvoriti pogrešnu predstavu o uslovima pod kojima korisnik koristi ove usluge.

Narodna banka Srbije može propisati bliže uslove oglašavanja finansijskih usluga.

Pravila ugovaranja

Član 7

Ugovor o finansijskoj usluzi (u daljem tekstu: ugovor) sačinjava se u pismenoj formi ili na drugom trajnom nosaču podataka.

Svaka ugovorna strana dobija primerak ugovora.

Ugovor ne može da sadrži odredbe kojima se korisnik odriče prava koja su mu garantovana ovim zakonom.

Davalac finansijske usluge je dužan da u dosijeu korisnika čuva ugovor i ugovornu dokumentaciju koji se odnose na tog korisnika (ponuda, nacrt ugovora, pregled obaveznih elementa, plan otplate/isplate, aneks ugovora s novim planom otplate, obaveštenja, opomene i dr.).

Član 8

Ugovorna obaveza mora biti određena, odnosno odrediva.

Novčana ugovorna obaveza je odrediva što se tiče njene visine ako zavisi od ugovorenih promenljivih elemenata, odnosno promenljivih i fiksnih, s tim što su promenljivi elementi oni koji se zvanično objavljuju (referentna kamatna stopa, indeks potrošačkih cena i dr.).

Novčana ugovorna obaveza je vremenski odrediva ako se na osnovu ugovorenih elemenata može utvrditi kad dospeva.

Elementi iz st. 2. i 3. ovog člana moraju biti takve prirode da na njih ne može uticati jednostrana volja nijedne od ugovornih strana.

Banka, odnosno davalac lizinga dužni su da u poslovnim prostorijama u kojima nude usluge korisnicima i na Internet stranici drže istaknuto obaveštenje o vrednosti ugovorenih promenljivih elemenata iz stava 2. ovog člana na dnevnom nivou.

Ugovori ne mogu da sadrže upućujuću normu na poslovnu politiku i druge akte davaoca finansijskih usluga kad su u pitanju oni elementi koji su ovim zakonom predviđeni kao obavezni elementi ugovora.

Davalac finansijske usluge je dužan da novčanu ugovornu obavezu utvrđuje na način određen odredbama ovog člana.

Opšti uslovi poslovanja

Član 9

Opštim uslovima poslovanja davalaca finansijskih usluga, u smislu ovog zakona, smatraju se uslovi poslovanja koji se primenjuju na korisnike, uslovi za uspostavljanje odnosa između korisnika i davaoca finansijske usluge i postupak komunikacije između njih, kao i uslovi za obavljanje poslovanja između korisnika i davaoca ove usluge.

Opštim uslovima poslovanja davalac finansijske usluge je dužan da obezbedi primenu dobrih poslovnih običaja, dobru poslovnu praksu i fer odnos prema korisniku, kao i usklađenost ovih uslova s propisima.

Opšti uslovi poslovanja obuhvataju i akte kojima se utvrđuju naknade i drugi troškovi koje davalac finansijskih usluga naplaćuje korisnicima (npr. tarifa naknade).

Član 10

Davalac finansijske usluge dužan je da na vidnom mestu u poslovnim prostorijama u kojima nudi usluge korisnicima i na Internet stranici obezbedi da se korisnik upozna sa opštim uslovima poslovanja na srpskom jeziku, i to najkasnije 15 dana pre dana početka njihove primene.

Davalac finansijske usluge dužan je da korisniku pruži odgovarajuća objašnjenja i instrukcije koji se odnose na primenu opštih uslova poslovanja u vezi sa određenom finansijskom uslugom, kao i da mu, na njegov zahtev, u pismenoj formi ili na drugom trajnom nosaču podataka, dostavi te uslove bez odlaganja.

Godišnja efektivna kamatna stopa

Član 11

Efektivna kamatna stopa je diskontna stopa koja izjednačava, na godišnjoj osnovi, sadašnje vrednosti svih novčanih tokova, odnosno sadašnje vrednosti svih novčanih primanja sa sadašnjim vrednostima svih novčanih izdataka po osnovu korišćenja finansijskih usluga a koji su poznati u momentu iskazivanja ove stope.

Novčani tokovi iz stava 1. ovog člana uključuju:

– sve otplate i isplate kredita/lizinga/depozita;

– troškove koje korisnik finansijskih usluga plaća (npr. kamate, naknade, porezi i sl.), odnosno pogodnosti koje prima (kamate i druge bezuslovne pogodnosti);

– troškove u vezi sa sporednim uslugama koje predstavljaju uslov za korišćenje finansijske usluge, odnosno za njeno korišćenje na određeni način (npr. troškovi osiguranja života, imovine i lica i dr.).

Ako je uslov za korišćenje finansijske usluge otvaranje računa, u novčane tokove iz stava 1. ovog člana uključuju se i troškovi otvaranja i vođenja tog računa, kao i svi troškovi u vezi sa izvršenjem tih novčanih tokova.

U novčane tokove iz stava 1. ovog člana ne uključuju se:

– troškovi nastali zbog nepoštovanja ugovornih odredaba;

– troškovi u vezi s kupovinom robe nastali nezavisno od toga da li se plaćanje vrši gotovinski ili na drugi način.

Obračun efektivne kamatne stope zasniva se na sledećim pretpostavkama:

– da će ugovor o finansijskoj usluzi ostati na snazi tokom ugovorenog perioda;

– da će ugovorne strane ispuniti svoje ugovorne obaveze i da će to učiniti u rokovima navedenim u ugovoru;

– da će nominalna kamatna stopa i ostali troškovi ostati nepromenjeni do kraja trajanja ugovora.

Banka i davalac lizinga su dužni da efektivnu kamatnu stopu obračunavaju na jedinstven, propisani način radi poređenja istovrsnih ponuda različitih davalaca finansijskih usluga.

Narodna banka Srbije bliže utvrđuje uslove i način obračuna efektivne kamatne stope.

Pravo na odustanak

Član 12

Korisnik ima pravo da odustane od zaključenog ugovora o kreditu, ugovora o dozvoljenom prekoračenju računa, ugovora o izdavanju i korišćenju kreditne kartice, ugovora o lizingu i finansijske pogodbe – u roku od 14 dana od dana zaključenja ugovora, bez navođenja razloga za odustanak.

Kod ugovora o kreditu koji je obezbeđen hipotekom, kao i kod ugovora čiji je predmet kupovina, odnosno finansiranje kupovine nepokretnosti, korisnik može odustati od ugovora pod uslovom da nije počeo da koristi kredit, odnosno finansiranje.

Pri odustanku od ugovora iz stava 1. ovog člana, a pre isteka roka iz tog stava, korisnik je dužan da o svojoj nameri da odustane obavesti banku, davaoca lizinga, odnosno trgovca na način kojim se potvrđuje prijem ovog obaveštenja, pri čemu se datum prijema tog obaveštenja smatra datumom odustanka od ugovora. Ovo obaveštenje dostavlja se u pisanoj formi ili na drugom trajnom nosaču podataka.

Korisnik koji odustane od ugovora o kreditu, ugovora o dozvoljenom prekoračenju računa i ugovora o izdavanju i korišćenju kreditne kartice dužan je da odmah, a najkasnije u roku od 30 dana od dana slanja obaveštenja iz stava 3. ovog člana, vrati banci glavnicu i kamatu iz osnovnog posla za vreme korišćenja kredita.

Korisnik koji odustane od ugovora o lizingu sa opcijom kupovine predmeta lizinga dužan je da davaocu lizinga odmah po slanju obaveštenja iz stava 3. ovog člana vrati predmet lizinga. Korisnik iz ovog stava dužan je da odmah, a najkasnije u roku od 30 dana od dana slanja obaveštenja iz stava 3. ovog člana davaocu lizinga naknadi pretrpljenu štetu ako je došlo do umanjenja vrednosti predmeta lizinga i plati ugovorenu kamatu iz osnovnog posla od dana zaključenja ugovora do dana plaćanja kamate.

Korisnik koji odustane od finansijske pogodbe s trgovcem dužan je da odmah trgovcu vrati predmet kupoprodaje. Korisnik iz ovog stava dužan je da odmah, a najkasnije u roku od 30 dana od dana slanja obaveštenja iz stava 3. ovog člana, trgovcu naknadi pretrpljenu štetu ako je došlo do umanjenja vrednosti predmeta kupoprodaje i plati ugovorenu kamatu iz osnovnog posla od dana zaključenja kupoprodaje do dana plaćanja kamate.

Davaoci usluga nemaju pravo na druge naknade, osim naknada iz st. od 4. do 6. ovog člana i troškova nastalih kod nadležnih organa, a, u slučaju iz stava 2. tog člana – banka ima pravo na naknadu stvarnih troškova koje je imala povodom zaključenja ugovora o kreditu.

Korisnik mora biti upoznat sa stvarnim troškovima iz stava 7. ovog člana pre zaključenja ugovora o kreditu.

Ako davaoci usluga iz stava 3. ovog člana ili treća strana na osnovu ugovora s tim davaocima, pružaju i sporedne usluge u vezi s finansijskim uslugama iz st. 1. i 2. tog člana – korisnika više ne obavezuje ugovor o sporednim uslugama ako korisnik koristi svoje pravo na odustanak od osnovnog ugovora u skladu sa ovim članom.

Pravo na obaveštavanje

Član 13

Korisnik ima pravo da od davaoca finansijske usluge, u pismenoj formi ili na drugom trajnom nosaču podataka, bez naknade dobije informacije, podatke i instrukcije koji su u vezi s njegovim ugovornim odnosom s davaocem, na način i u rokovima utvrđenim ugovorom.

Zahtev za minimalnom profesionalnom osposobljenošću

Član 14

Zaposleni koji su angažovani na poslovima prodaje finansijskih usluga ili pružanju saveta korisnicima dužni su da poseduju odgovarajuće kvalifikacije, znanje i iskustvo, profesionalne i lične kvalitete, da postupaju u skladu s dobrim poslovnim običajima i poslovnom etikom, da poštuju ličnost i integritet korisnika, kao i da korisnike, potpuno i tačno informišu o uslovima korišćenja tih usluga.

Davaoci finansijskih usluga treba da obezbede da zaposleni koji su angažovani na poslovima prodaje ovih usluga ili pružanju saveta korisnicima poseduju odgovarajuće kvalifikacije i da obezbede obuku ovih zaposlenih.

Glava II

BANKARSKE USLUGE I LIZING

Odeljak 1.

INFORMISANJE U PREDUGOVORNOJ FAZI

1. Oglašavanje

Član 15

Banka i davalac lizinga dužni su da, pri oglašavanju depozitnih i kreditnih usluga i poslova lizinga kod kojih oglasna poruka sadrži kamatnu stopu ili bilo koji numerički podatak koji se odnosi na cenu ili prihod, jasno i precizno na reprezentativnom primeru navedu:

– vrstu depozita/kredita/predmeta lizinga;

– visinu i promenljivost godišnje nominalne kamatne stope;

– efektivnu kamatnu stopu;

– valutu u kojoj se ugovara depozit/kredit/lizing;

– period na koji se ugovara depozit/kredit/lizing;

– kriterijume za indeksiranje depozita/kredita/lizinga;

– ukupan iznos depozita/kredita;

– sve troškove koji padaju na teret korisnika.

Pri oglašavanju lizinga, davalac lizinga, pored podataka iz stava 1. ovog člana, dužan je da navede i sledeće podatke:

– bruto nabavnu vrednost predmeta lizinga, visinu učešća i iznos neto finansiranja;

– broj i iznos rata lizing naknade, kao i period u kome rate dospevaju za naplatu (mesečno, tromesečno i sl.).

Pri oglašavanju iz st. 1. i 2. ovog člana, iznos efektivne kamatne stope treba da bude naznačen, odnosno napisan tako da je uočljiviji od ostalih elemenata.

Oglašavanjem iz st. 1. i 2. ovog člana smatra se oglašavanje u smislu zakona kojim se uređuje oglašavanje – oglašavanje u sredstvima javnog informisanja, u prostorijama banke i davaoca lizinga (brošure, reklamni leci i dr.), odnosno na Internet stranici.

Član 16

Ako je za zaključenje ugovora o kreditu, ugovora o dozvoljenom prekoračenju, ugovora o izdavanju i korišćenju kreditne kartice ili ugovora o lizingu obavezno i zaključenje ugovora o sporednim uslugama (naročito ugovora o osiguranju), a pri tom se cena sporedne usluge ne može odrediti unapred – postojanje takve obaveze iskazuje se jasno, sažeto i na vidljiv način, zajedno sa iskazivanjem efektivne kamatne stope.

Ako se oglašavaju kredit, dozvoljeno prekoračenje računa, kreditna kartica ili lizing čija je nominalna kamatna stopa 0%, naznačavaju se i svi uslovi pod kojima se odobravaju taj kredit/dozvoljeno prekoračenje računa/kreditna kartica/lizing.

Pri oglašavanju zabranjeno je koristiti izraze kojima se kredit, dozvoljeno prekoračenje računa, kreditna kartica ili lizing označavaju besplatnim ili slične izraze ako je odobrenje tog kredita/dozvoljenog prekoračenja računa/kreditne kartice/lizinga uslovljeno zaključenjem drugog ugovora ili je uslovljeno bilo čim što predstavlja trošak za korisnika ili stvara drugu obavezu.

2. Obaveštavanje korisnika u predugovornoj fazi

Član 17

Banka i davalac lizinga su dužni da korisniku pruže informacije i odgovarajuća objašnjenja o uslovima koji se odnose na ugovor o depozitu, kreditu ili lizingu, ugovor o dozvoljenom prekoračenju računa, odnosno ugovor o izdavanju i korišćenju kreditne kartice za koje je pokazao interesovanje (u daljem tekstu: ponuda), na način koji će korisniku omogućiti da uporedi ponude različitih davalaca istih usluga i proceni da li ovi uslovi odgovaraju njegovim potrebama i finansijskoj situaciji, ali koji korisnika nijednog trenutka neće dovesti u zabludu.

Banka i davalac lizinga su dužni da korisniku uslugu ponude u dinarima, osim ako korisnik ne zahteva da mu se usluga ponudi u dinarskoj protivvrednosti strane valute, odnosno u stranoj valuti, u skladu s propisima kojima se uređuje devizno poslovanje. Banka i davalac lizinga su dužni da korisniku u pismenoj formi ukažu na rizike koje preuzima kad se usluga pruža u dinarskoj protivvrednosti strane valute, odnosno u stranoj valuti.

Narodna banka Srbije propisuje u kojoj stranoj valuti banka, odnosno davalac lizinga mogu korisniku ponuditi i odobriti, odnosno indeksirati kredit, lizing i kreditnu karticu – ako korisnik zahteva da mu se usluga ponudi u dinarskoj protivvrednosti strane valute, odnosno u stranoj valuti u skladu sa stavom 2. ovog člana.

Ponuda se ispisuje na propisanom obrascu, na papiru ili drugom trajnom nosaču podataka i sadrži:

1) vrstu usluge;

2) poslovno ime i adresu davaoca usluge;

3) ukupan iznos depozita, kredita, odnosno posla finansijskog lizinga i uslove korišćenja;

4) valutu u kojoj se ugovara depozit/kredit/lizing;

5) trajanje ugovora;

6) visinu i promenljivost nominalne kamatne stope;

7) elemente na osnovu kojih se određuje ugovorena promenljiva nominalna kamatna stopa, njihovu visinu u vreme zaključenja ugovora, periode u kojima će se menjati i način izmene, kao i fiksni element ako je ugovoren;

8) efektivnu kamatnu stopu i ukupan iznos koji korisnik treba da plati, odnosno koji treba da mu se isplati a prikazan je na reprezentativnom primeru u kome su naznačeni svi elementi na osnovu kojih je taj iznos obračunat;

9) iznos i broj rata kredita, odnosno rata lizing naknada i periode u kojima dospevaju (mesečno, tromesečno i sl.);

10) vrstu i visinu svih naknada i drugih troškova koji padaju na teret korisnika kredita, uz određenje da li su fiksni ili promenljivi, a ako su promenljivi – periode u kojima će se menjati i način izmene;

11) (brisana)

12) eventualnu obavezu zaključivanja ugovora o sporednim uslugama koje su u vezi sa ugovorom o kreditu, odnosno lizingu (ugovora o osiguranju i dr.) kad je to zaključivanje obavezno radi dobijanja kredita pod uslovima iz oglasa;

13) kamatne stope koje se primenjuju u slučaju docnje;

13a) uslove i postupak raskida ugovora, naročito kod ponuda ugovora koji se zaključuju na neodređeno vreme;

14) upozorenje u vezi s posledicama propuštanja plaćanja;

15) sredstva obezbeđenja;

16) pravo korisnika na odustanak od ugovora, uslove i način odustanka, kao i visinu troškova u vezi s tim;

17) pravo na prevremenu otplatu kredita/lizinga i korišćenja kreditne kartice i pravo banke, odnosno davaoca lizinga na naknadu, kao i visinu te naknade;

18) informaciju da korisnik ima pravo na obaveštenje o rezultatima uvida u bazu podataka radi procene svoje kreditne sposobnosti i da je to obaveštenje besplatno u slučaju iz člana 18. stav 3. ovog zakona;

19) pravo korisnika koji namerava da s bankom, odnosno davaocem lizinga zaključi ugovor – da dobije besplatnu kopiju nacrta tog ugovora ako je i banka/davalac lizinga u momentu isticanja tog zahteva voljna da zaključi ovaj ugovor;

20) period u kome banku/davaoca lizinga obavezuju podaci iz ponude.

Pored podataka iz stava 4. ovog člana, ponuda koja se odnosi na lizing uslugu sadrži:

1) bruto nabavnu vrednost predmeta lizinga;

2) iznos učešća;

3) podatke o obavezi osiguranja predmeta lizinga;

4) visinu troškova upisa ugovora kod Agencije za privredne registre koje korisnik plaća posle zaključenja ugovora o lizingu;

5) uslove izvršenja prava otkupa predmeta lizinga/produženja ugovora o lizingu.

Ponuda za zaključenje ugovora o dozvoljenom prekoračenju računa sadrži elemente iz stava 4. tač. 1, 2, 3, 5, 6, 7, 8, 10, 13, 18, 19. i 20. ovog člana, kao i uslove i postupak raskida ovog ugovora i obaveštenje u kojim se slučajevima od korisnika može zahtevati potpuna otplata dozvoljenog prekoračenja računa.

Banka, odnosno davalac lizinga dužni su da korisnika koji namerava da s njima zaključi ugovor obaveste da, na svoj zahtev, može dobiti bez naknade tekst nacrta tog ugovora – kao predlog za njegovo zaključivanje.

Izuzetno od stava 4. ovog člana, informacije koje se kod zaključenja ugovora o izdavanju i korišćenju kreditne kartice dostavljaju u predugovornoj fazi obuhvataju informacije, odnosno elemente iz člana 22. ovog zakona, a uz njih se korisniku dostavljaju i sve informacije koje je pružalac platnih usluga dužan da mu dostavi u toj fazi u skladu sa zakonom kojim se uređuju platne usluge.

Pre zaključenja ugovora o kreditu ili ugovora o izdavanju i korišćenju kreditne kartice, banka je dužna da ponudu, odnosno informacije i nacrt ovog ugovora dostavi licu koje namerava da pruži sredstvo obezbeđenja (jemstvo, menica, administrativna zabrana i sl.), osim kod kredita kod kojih je korisnik tog kredita istovremeno i vlasnik stvari koja je predmet založnog prava, odnosno hipoteke ili će postati vlasnik te stvari na osnovu kupoprodajnog posla za čiju realizaciju bi se odobrila sredstva tog kredita.

Ako uslove finansiranja davaoca lizinga prezentuje treće lice – davalac lizinga je dužan da s tim licem zaključi ugovor o poslovnoj saradnji, kojim se ovo lice obavezuje da te uslove prezentuje na isti način kao i davalac lizinga.

Narodna banka Srbije propisuje izgled i sadržaj obrazaca na kojima se ponuda uručuje korisniku, a može i bliže propisati način na koji su banka i davalac lizinga dužni da korisniku u pismenoj formi ukažu na rizike koje preuzima kad se usluga pruža u dinarskoj protivvrednosti strane valute, odnosno u stranoj valuti, kao i sadržinu tog ukazivanja.

3. Obaveza procene kreditne sposobnosti

Član 18

Pre zaključenja ugovora o kreditu, ugovora o dozvoljenom prekoračenju računa, ugovora o izdavanju i korišćenju kreditne kartice ili ugovora o lizingu – banka, odnosno davalac lizinga dužni su da kreditnu sposobnost korisnika procene na osnovu podataka koje im je on dostavio i uvida u bazu podataka o zaduženosti korisnika na osnovu njegove potpisane saglasnosti.

Ako se ugovorne strane saglase da se kreditno zaduženje korisnika poveća – banka, odnosno davalac lizinga dužni su da ponovo procene kreditnu sposobnost tog korisnika.

Ako je zahtev za kredit, dozvoljeno prekoračenje računa, izdavanje kreditne kartice ili lizing odbijen na osnovu uvida u bazu podataka iz stava 1. ovog člana – banka, odnosno davalac lizinga dužni su da korisnika bez naknade odmah pismeno obaveste o podacima iz te baze.

Baza podataka iz stava 1. ovog člana sadrži podatke za čiju je obradu korisnik prethodno dao pismenu saglasnost, i to naročito podatke o njegovoj zaduženosti kod finansijskih institucija i urednosti izmirivanja obaveza po osnovu korišćenja finansijskih usluga.

Banka i davalac lizinga su dužni da, radi obezbeđivanja pouzdanosti baze podataka iz stava 1. ovog člana, redovno dostavljaju i ažuriraju podatke koji se vode u toj bazi, a odgovaraju i za tačnost tih podataka.

Odeljak 2.

SADRŽAJ UGOVORA O BANKARSKIM USLUGAMA I LIZINGU

1. Ugovor o kreditu

Član 19

Ugovor o kreditu sadrži sledeće obavezne elemente:

1) vrstu kredita;

2) period na koji se kredit odobrava;

3) poslovno ime, ime i adresu ugovornih strana;

4) iznos kredita koji se odobrava i uslove povlačenja sredstava;

5) kod kredita indeksiranog u stranoj valuti – valutu indeksacije, naznaku da se pri odobravanju i otplati kredita primenjuje zvanični srednji kurs i datum obračuna;

6) visinu nominalne kamatne stope uz određenje da li je fiksna ili promenljiva, a, ako je promenljiva – elemente na osnovu kojih se određuje (referentna kamatna stopa, indeks potrošačkih cena i dr.), njihovu visinu u vreme zaključenja ugovora, periode u kojima će se menjati, kao i fiksni element ako je ugovoren;

7) efektivnu kamatnu stopu i ukupan iznos koji korisnik treba da plati a izračunat je na dan zaključenja ugovora;

8) plan otplate kredita i pravo korisnika da u toku trajanja ugovora, u slučaju promene plana otplate, odnosno jedanput godišnje ako nije došlo do ove promene, može besplatno dobiti taj plan; ako se kamata i troškovi otplaćuju bez istovremene otplate glavnice – plan otplate kredita treba da sadrži samo rokove i uslove otplate kamate i troškova;

9) metod koji se primenjuje kod obračuna kamate (konformni, proporcionalni i dr.);

10) obaveštenje o kamatnoj stopi koja se primenjuje u slučaju docnje u skladu sa ovim zakonom;

11) upozorenje o posledicama u slučaju neizmirivanja obaveza, uslove, postupak i posledice otkaza, odnosno raskida ugovora o kreditu u skladu sa zakonom kojim se uređuju obligacioni odnosi, kao i obaveštenje o uslovima i načinu ustupanja potraživanja u slučaju neizmirenja obaveza;

12) vrstu i visinu svih naknada koje padaju na teret korisnika kredita, uz određenje da li su fiksne ili promenljive, a ako su promenljive – periode u kojima će ih banka menjati, kao i vrstu i visinu drugih troškova (porezi, naknade nadležnim organima i dr.);

13) vrste sredstava obezbeđenja, mogućnost za njihovu zamenu tokom perioda otplate kredita, kao i uslove aktiviranja tih sredstava u slučaju neizmirivanja obaveza;

14) uslove i način prevremene otplate kredita i visinu naknade u vezi s tim;

15) pravo korisnika na odustanak od ugovora, uslove i način odustanka;

16) pravo na prigovor i mogućnost pokretanja postupka posredovanja radi vansudskog rešavanja spornog odnosa;

17) adresu Narodne banke Srbije kao organa koji vrši kontrolu banaka.

Povezani ugovor o kreditu, pored elemenata iz stava 1. ovog člana, sadrži i oznaku robe ili usluge, njenu gotovinsku cenu i obaveštenje o prestanku važenja povezanog ugovora u slučaju korišćenja prava na odustanak od ugovora.

Kod ugovora o kreditu – kamatna stopa, naknade i drugi troškovi, ako su promenljivi, moraju zavisiti od ugovorenih elemenata koji se zvanično objavljuju (referentna kamatna stopa, indeks potrošačkih cena i dr.) i čija je priroda takva da na promenu njihove vrednosti ne može uticati jednostrana volja nijedne od ugovornih strana.

Pri zaključivanju ugovora o kreditu, banka uz ugovor uručuje korisniku jedan primerak plana otplate kredita i pregleda obaveznih elemenata kredita koji sadrži osnovne podatke o kreditu. Drugi primerak ovog plana, odnosno pregleda banka zadržava u svojoj dokumentaciji.

Posle zaključenja ugovora o kreditu, banka je dužna da i licu koje je dalo sredstvo obezbeđenja (u daljem tekstu: davalac sredstva obezbeđenja) dostavi kopiju tog ugovora s planom otplate i pregledom obaveznih elemenata, osim ako je korisnik tog kredita istovremeno i davalac obezbeđenja ili će postati vlasnik stvari koja je predmet hipoteke ili drugog založnog prava na osnovu kupoprodajnog posla za čiju realizaciju su odobrena sredstva tog kredita.

2. Ugovor o dozvoljenom prekoračenju računa

Član 20

Ugovor o dozvoljenom prekoračenju računa sadrži elemente iz člana 19. stav 1. ovog zakona, osim elemenata iz tač. 5) i 8) tog stava, kao i podatke o tome u kojim se slučajevima od korisnika može zahtevati potpuna otplata ovog prekoračenja i naznaku o pravu korisnika da to prekoračenje u svakom trenutku može prevremeno otplatiti bez naknade.

Kod ugovora iz stava 1. ovog člana – kamatna stopa, naknade i drugi troškovi, ako su promenljivi, moraju zavisiti od ugovorenih elemenata koji se zvanično objavljuju (referentna kamatna stopa, indeks potrošačkih cena i dr.) i čija je priroda takva da na promenu njihove vrednosti ne može uticati jednostrana volja nijedne od ugovornih strana.

Pri zaključivanju ugovora iz stava 1. ovog člana, banka uz ugovor uručuje korisniku jedan primerak pregleda obaveznih elemenata dozvoljenog prekoračenja računa, koji sadrži osnovne podatke o prekoračenju računa. Drugi primerak ovog pregleda banka zadržava u svojoj dokumentaciji.

Posle zaključenja ugovora o dozvoljenom prekoračenju računa, banka je dužna da i davaocu sredstva obezbeđenja dostavi kopiju tog ugovora s pregledom obaveznih elemenata dozvoljenog prekoračenja računa, osim ako je korisnik istovremeno i davalac sredstva obezbeđenja.

3. Ugovor o lizingu

Član 21

Ugovor o lizingu sadrži sledeće obavezne elemente:

1) bruto nabavnu vrednost predmeta lizinga (zbir vrednosti po kojoj je davalac lizinga stekao pravo svojine nad predmetom lizinga i obračunatog poreza na dodatu vrednost);

2) iznos učešća (iznos koji korisnik plaća davaocu lizinga i koji se iskazuje u odnosu na bruto nabavnu vrednost predmeta lizinga);

3) iznos neto finansiranja (razlika između bruto nabavne vrednosti predmeta lizinga i učešća);

4) broj i iznos rata lizing naknade, kao i period u kome rate dospevaju za naplatu;

5) preostalu vrednost predmeta lizinga (deo iznosa neto finansiranja koji se može ugovoriti, koji korisnik ne otplaćuje kroz rate, već odjednom, posle isteka perioda na koji je ugovor zaključen ako je ugovorom predviđeno pravo korisnika da otkupi predmet lizinga);

6) kod lizinga indeksiranog u stranoj valuti – valutu indeksacije, naznaku da se pri odobravanju i otplati lizinga primenjuje zvanični srednji kurs i datum obračuna;

7) visinu nominalne godišnje kamatne stope uz određenje da li je fiksna ili promenljiva, a, ako je promenljiva – elemente na osnovu kojih se određuje (referentna kamatna stopa, indeks potrošačkih cena i dr.), njihovu visinu u vreme zaključenja ugovora, periode u kojima će se menjati, kao i fiksni element ako je ugovoren;

8) efektivnu kamatnu stopu i ukupan iznos koji korisnik treba da plati a izračunat je na dan zaključenja ugovora;

9) obaveštenje o obavezi osiguranja predmeta lizinga;

10) pravo otkupa predmeta lizinga/produženja ugovora;

11) uslove i način prevremene otplate i visinu naknade u vezi s tim;

12) metod koji se primenjuje kod obračuna kamate (konformni, proporcionalni i dr.);

13) kamatnu stopu koja se primenjuje u slučaju docnje u skladu sa ovim zakonom;

14) vrstu i visinu svih naknada koje padaju na teret primaoca lizinga, uz određenje da li su fiksne ili promenljive, a ako su promenljive – periode u kojima će ih davalac lizinga menjati, kao i vrstu i visinu drugih troškova (porezi, naknade nadležnim organima i dr.);

15) vrste sredstava obezbeđenja, mogućnost za njihovu zamenu tokom perioda otplate predmeta lizinga, kao i uslove aktiviranja tih sredstava u slučaju neizmirivanja obaveza;

16) obaveštenje o pravu davaoca lizinga da proda predmet lizinga;

17) uslove, postupak i posledice raskida ugovora o lizingu, kao i obaveštenje o uslovima i načinu ustupanja potraživanja u slučaju neizmirenja obaveza;

18) pravo korisnika na odustanak od ugovora, uslove i način odustanka;

19) pravo na prigovor i mogućnost pokretanja postupka posredovanja radi vansudskog rešavanja spornog odnosa;

20) adresu Narodne banke Srbije kao organa koji vrši kontrolu davalaca lizinga.

Kod ugovora o lizingu – kamatna stopa, naknade i drugi troškovi, ako su promenljivi, moraju zavisiti od ugovorenih elemenata koji se zvanično objavljuju (referentna kamatna stopa, indeks potrošačkih cena i dr.) i čija je priroda takva da na njihovu vrednost ne može uticati jednostrana volja nijedne od ugovornih strana.

Pri zaključivanju ugovora o lizingu, davalac lizinga uz ugovor uručuje korisniku jedan primerak plana otplate lizinga i pregleda obaveznih elemenata lizinga koji sadrži osnovne podatke o lizingu. Drugi primerak ovog plana, odnosno pregleda davalac lizinga zadržava u svojoj dokumentaciji.

4. Ugovor o izdavanju i korišćenju kreditne kartice

Član 22

Ugovor o izdavanju i korišćenju kreditne kartice, pored elemenata okvirnog ugovora utvrđenih zakonom kojim se uređuju platne usluge, sadrži i sledeće obavezne elemente:

1) iznos odobrenih sredstava koja korisnik može koristiti u određenom periodu (kreditni limit);

2) ako se kreditni limit odobrava i obračunava u stranoj valuti – naznaku valute;

3) rok dospeća i procenat minimalne mesečne obaveze za plaćanje;

4) visinu nominalne kamatne stope uz određenje da li je fiksna ili promenljiva, a, ako je promenljiva – elemente na osnovu kojih se određuje (referentna kamatna stopa, indeks potrošačkih cena i dr.), njihovu visinu u vreme zaključenja ugovora, periode u kojima će se menjati, kao i fiksni element ako je ugovoren;

5) efektivnu kamatnu stopu;

6) metod koji se primenjuje kod obračuna kamate (konformni, proporcionalni i dr.);

7) obaveštenje o kamatnoj stopi koja se primenjuje u slučaju docnje u skladu sa ovim zakonom;

8) vrste sredstava obezbeđenja, mogućnost za njihovu zamenu tokom perioda otplate kredita, kao i uslove aktiviranja tih sredstava u slučaju neizmirivanja obaveza;

9) pravo korisnika na odustanak od ugovora, kao i uslove i način odustanka, u skladu s članom 12. ovog zakona;

10) pravo na prevremenu otplatu obaveza po kreditnoj kartici, bez naknade;

11) eventualnu obavezu zaključivanja ugovora o sporednim uslugama koje su u vezi sa ugovorom o izdavanju i korišćenju kreditne kartice (npr. ugovor o osiguranju).

Posle zaključenja ugovora o izdavanju i korišćenju kreditne kartice, banka je dužna da davaocu sredstva obezbeđenja dostavi kopiju tog ugovora s pregledom obaveznih elemenata, osim ako je korisnik kreditne kartice istovremeno i davalac sredstva obezbeđenja.

5. Ugovor o depozitu

Član 23

Ugovor o depozitu sadrži sledeće obavezne elemente:

1) vrstu depozita i period na koji banka prima depozit;

2) iznos sredstava koji banka prima u depozit;

3) valutu u kojoj korisnik polaže a banka isplaćuje sredstva na ime depozita (dinar i dr.), a, u slučaju depozita sa ugovorenom valutnom klauzulom – i tip kursa valute koji se primenjuje pri polaganju, odnosno isplati depozita (zvanični srednji kurs), kao i datum obračuna;

4) plan isplate;

5) visinu nominalne godišnje kamatne stope, uz naznaku da li postoji obaveza korisnika o plaćanju poreza;

6) efektivnu kamatnu stopu i ukupan iznos koji korisniku treba da se isplati a izračunat je na dan zaključenja ugovora;

7) bezuslovne pogodnosti koje banka pruža u vezi s depozitom;

8) promenljivost nominalne kamatne stope (fiksna ili promenljiva);

9) elemente na osnovu kojih se određuje ugovorena promenljiva nominalna kamatna stopa, njihovu visinu u vreme zaključenja ugovora i periode u kojima će se menjati, kao i fiksni element ako je ugovoren;

10) metod koji se primenjuje kod obračuna kamate (konformni, proporcionalni i dr.);

11) način na koji i uslove pod kojima korisnik može raspolagati sredstvima depozita;

12) vrstu i visinu svih naknada koje padaju na teret deponenta, uz određenje da li su fiksne ili promenljive, a ako su promenljive – periode u kojima će ih banka menjati, kao i vrstu i visinu drugih troškova (porezi, naknade nadležnim organima i dr.);

13) uslove i način automatskog produžavanja oročenja;

13a) uslove i način raskida ugovora koji su zaključeni na neodređeno vreme;

14) iznos osiguranog depozita;

15) pravo na prigovor i mogućnost pokretanja postupka posredovanja radi vansudskog rešavanja spornog odnosa;

16) adresu Narodne banke Srbije kao organa koji vrši kontrolu banaka.

Kod ugovora o depozitu – naknade i drugi troškovi, ako su promenljivi, moraju zavisiti od ugovorenih elemenata koji se zvanično objavljuju (referentna kamatna stopa, indeks potrošačkih cena i dr.) i čija je priroda takva da na njihovu vrednost ne može uticati jednostrana volja nijedne od ugovornih strana.

Pri zaključivanju ugovora o depozitu, banka uz ugovor uručuje jedan primerak plana isplate depozita, kao i pregleda obaveznih elemenata depozita koji sadrži osnovne podatke o depozitu. Drugi primerak ovog plana, odnosno pregleda banka zadržava u svojoj dokumentaciji.

U slučaju automatskog produžavanja oročenja depozita – banka je dužna da, najkasnije 15 dana pre isteka roka oročenja, korisnika obavesti o roku na koji se produžava ugovor o depozitu i o novoj kamatnoj stopi, a korisnik ima pravo da ugovor raskine najkasnije u roku od 30 dana od dana prijema tog obaveštenja, i to bez naknade i uz kamatu ugovorenu za istekli oročeni period.

Član 24

(Brisano)

6. Obrazac plana otplate i pregleda obaveznih elemenata kredita/lizinga/isplate depozita

Član 25

Narodna banka Srbije propisuje formu i sadržinu obrasca plana otplate kredita/lizinga/isplate depozita i pregleda obaveznih elemenata kredita/lizinga/isplate depozita.

7. Promenljiva nominalna kamatna stopa

Član 26

Promenljiva nominalna kamatna stopa je kamatna stopa čija visina zavisi od ugovorenih promenljivih elemenata, odnosno promenljivih i fiksnih, s tim što su promenljivi elementi oni koji se zvanično objavljuju (referentna kamatna stopa, indeks potrošačkih cena i dr.).

Priroda elemenata iz stava 1. ovog člana mora biti takva da na njih ne može uticati jednostrana volja nijedne od ugovornih strana.

Banka, odnosno davalac lizinga dužni su da promenljivu nominalnu kamatnu stopu utvrđuju na način određen odredbama ovog člana.

8. Ugovor o drugim bankarskim uslugama

Član 27

Ugovori o datim avalima, odnosno garancijama, ugovor o sefu i ugovori o drugim bankarskim uslugama sadrže vrstu i visinu svih naknada i drugih troškova koji padaju na teret korisnika.

Odeljak 3.

OBAVEŠTAVANJE KORISNIKA U TOKU TRAJANJA UGOVORNOG ODNOSA

1. Izmena obaveznih elemenata ugovora

Član 28

Ako banka ili davalac lizinga namerava da neki od obaveznih elemenata ugovora izmeni, dužna je da pribavi pismenu saglasnost korisnika pre primene te izmene. U slučaju da korisnik nije saglasan sa ovom izmenom, banka, odnosno davalac lizinga ne može iz tog razloga jednostrano izmeniti uslove iz ugovora, niti ugovor jednostrano raskinuti, odnosno otkazati.

Izuzetno od stava 1. ovog člana, ako se visina fiksne kamatne stope ili fiksnog elementa promenljive kamatne stope, odnosno visina naknada i drugih troškova menjaju u korist korisnika – te izmene se mogu primenjivati odmah i bez njegove prethodne saglasnosti.

U slučaju iz stava 2. ovog člana, banka, odnosno davalac lizinga dužni su da o izmenama iz tog stava bez odlaganja obaveste korisnika u pismenoj formi ili na drugom trajnom nosaču podataka i da u tom obaveštenju navedu datum od kada se primenjuju ove izmene.

Ako je u korist korisnika promenjena visina fiksne kamatne stope ili fiksnog elementa promenljive kamatne stope, uz obaveštenje iz stava 3. ovog člana korisniku se dostavlja i izmenjeni plan otplate kredita ili lizinga, odnosno plan isplate depozita.

2. Obaveštenje o promenljivoj nominalnoj kamatnoj stopi

Član 29

Ako je ugovorena promenljiva nominalna kamatna stopa – banka, odnosno davalac lizinga dužni su da o izmeni te stope korisnika obaveste u pisanoj formi ili na drugom trajnom nosaču podataka, i to pre početka primene izmenjene stope, odnosno periodično u skladu sa ugovorom, i da u tom obaveštenju navedu datum od kada se izmenjena stopa primenjuje.

Uz obaveštenje iz stava 1. ovog člana – banka kod ugovora o kreditu, odnosno davalac lizinga kod ugovora o lizingu u pisanoj formi ili na drugom trajnom nosaču podataka dostavljaju korisniku i izmenjeni plan otplate kredita, odnosno plan otplate predmeta lizinga.

Banka, odnosno davalac lizinga dužni su da, na zahtev korisnika, planove iz stava 2. ovog člana učine dostupnim korisniku za sve vreme trajanja ugovornog odnosa, i to bez naknade.

Obaveza obaveštavanja iz stava 1. ovog člana postoji i u slučaju izmene promenljivih elemenata koji utiču na visinu drugih novčanih obaveza.

3. Izmena drugih elemenata ugovora

Član 30

Banka, odnosno davalac lizinga dužni su da korisnika na ugovoreni način blagovremeno obaveste o promeni podataka koji nisu obavezni elementi ugovora u smislu ovog zakona.

4. Obaveštenje o stanju duga i prekoračenju računa

Član 31

Banka, odnosno davalac lizinga dužni su da korisniku šestomesečno bez naknade dostavljaju obaveštenje o stanju njegovog duga po ugovoru o kreditu, odnosno lizingu.

Obaveštenje iz stava 1. ovog člana sadrži podatke o visini glavnice, kamata, naknada i dr., izraženih pojedinačno, kao i podatke o ukupnom stanju duga na određeni dan.

U slučaju dozvoljenog prekoračenja računa, banka je dužna da najmanje jedanput mesečno dostavi korisniku bez naknade, u pismenoj formi ili na drugom trajnom nosaču podataka, obaveštenje – izvod o svim promenama na njegovom računu, a dužna je da to obaveštenje dostavi bez odlaganja na zahtev korisnika, uz pravo na naknadu u skladu sa aktima banke.

Obaveštenje iz stava 3. ovog člana obavezno sadrži sledeće podatke:

1) broj računa;

2) period na koji se odnosi izvod;

3) datum promene, opis promene, kao i iznos i vrstu promene (odobrenje ili zaduženje računa);

4) prethodno i novo stanje računa, kao i datum slanja izvoda;

5) primenjenu nominalnu kamatnu stopu;

6) sve zaračunate naknade i troškove.

U slučaju znatnog nedozvoljenog prekoračenja računa koje traje duže od jednog meseca – banka je dužna da bez odlaganja, u pismenoj formi ili na drugom trajnom nosaču podataka, obavesti klijenta o:

1) iznosu prekoračenja;

2) kamatnoj stopi koja će se primeniti na iznos prekoračenja;

3) drugim eventualnim naknadama, troškovima i ugovornim kaznama.

5. Docnja

Član 32

Ako korisnik svoju obavezu ne ispuni u ugovorenom roku – na dospelu a neizmirenu obavezu primenjuju se pravila o kamati koja se primenjuje u slučaju dužničke docnje propisana zakonom kojim se uređuju obligacioni odnosi.

Ako u toku trajanja ugovornog odnosa nastupe okolnosti koje korisnika dovode u teško imovinsko stanje, odnosno druge bitne okolnosti na koje korisnik ne može uticati – banka, odnosno davalac lizinga mogu, na zahtev korisnika, proglasiti zastoj u otplati (moratorijum) za određeni period, u kome banka, odnosno davalac lizinga ne obračunavaju zateznu kamatu na dospelo a neizmireno potraživanje.

Banka, odnosno davalac lizinga mogu svojim unutrašnjim aktima propisati kriterijume za proglašenje zastoja u otplati.

Odeljak 4.

POSEBNA PRAVA

1. Prava u vezi sa ugovorom o revolving kreditu

Član 33

Korisnik može na uobičajeni način, bez naknade i u svakom momentu, osim ako je ugovoren otkazni rok koji ne može biti duži od mesec dana – da raskine ugovor o revolving kreditu.

Ako je to ugovoreno, banka može otkazati ugovor o revolving kreditu tako što će o otkazu korisnika obavestiti u pisanoj formi ili na drugom trajnom nosaču podataka najkasnije dva meseca ranije.

Ako je to ugovoreno, banka može iz opravdanih razloga (neovlašćeno korišćenje kredita, značajno pogoršanje kreditne sposobnosti korisnika i dr.) uskratiti korisniku pravo na povlačenje sredstava, s tim da je dužna da ga o razlozima uskraćivanja obavesti u pisanoj formi ili na drugom trajnom nosaču podataka, i to, ako je moguće, odmah ili u roku od naredna tri dana, osim kad je pružanje takvih obaveštenja zabranjeno drugim propisima.

2. Pravo na primenu istog tipa kursa

Član 34

Banka je dužna da pri odobravanju kredita indeksiranog u stranoj valuti primenjuje zvanični srednji kurs koji se primenjuje i pri otplati kredita.

Odredba stava 1. ovog člana shodno se primenjuje na ugovor o lizingu, odnosno depozitu.

3. Pravo na isti metod obračuna kamate

Član 35

Ako korisnik ima obavezu polaganja namenskog depozita sa ugovorenom kamatom radi dobijanja kredita, ima pravo na primenu istog metoda obračuna kamate na taj depozit koji je primenjen i na obračun kamate na iznos odobrenog kredita, a banka je dužna da mu omogući ostvarenje tog prava.

4. Prevremena otplata

Član 36

Korisnik ima pravo da u bilo kom momentu, u potpunosti ili delimično, izvrši svoje obaveze iz ugovora o kreditu, u kom slučaju ima pravo na umanjenje ukupne cene kredita za iznos kamate i troškova za preostali period trajanja tog ugovora (prevremena otplata).

Banka može da ugovori naknadu za prevremenu otplatu kredita ako je za period prevremene otplate ugovorena fiksna nominalna kamatna stopa, a kod ugovora o kreditu čiji je predmet kupovina nepokretnosti ako je ugovorena fiksna ili promenljiva nominalna kamatna stopa.

Naknada iz stava 2. ovog člana može se ugovoriti do visine pretrpljene štete zbog prevremene otplate, a najviše do 1% iznosa prevremeno otplaćenog kredita, i to ako je period između prevremene otplate i roka ispunjenja obaveze iz ugovora o kreditu duži od jedne godine; ako je ovaj period kraći, ova naknada ne može biti veća od 0,5% iznosa prevremeno otplaćenog kredita.

Banka može tražiti naknadu iz stava 2. ovog člana pod uslovom da je iznos prevremene otplate u periodu od dvanaest meseci veći od 1.000.000 dinara.

Naknada iz stava 2. ovog člana ne može se zahtevati:

– ako se otplata vrši na osnovu zaključenog ugovora o osiguranju čija je namena obezbeđivanje otplate;

– u slučaju dozvoljenog prekoračenja računa ili kreditne kartice;

– ako se otplata vrši u toku perioda za koji je ugovorena promenljiva nominalna kamatna stopa, osim kod kredita čiji je predmet kupovina nepokretnosti.

Naknada iz ovog člana ni u jednom slučaju ne može biti veća od iznosa kamate koju bi korisnik platio tokom perioda između prevremene otplate i roka ispunjenja obaveze iz ugovora o kreditu.

Pod štetom iz ovog člana podrazumeva se razlika između kamate ugovorene s korisnikom i tržišne kamate po kojoj banka može da plasira iznos dobijen prevremenom otplatom u momentu ove otplate, uključujući i administrativne troškove.

Odredbe ovog člana primenjuju se i na ugovor o lizingu.

Član 37

(Brisano)

5a Pravo na povraćaj sredstava obezbeđenja

Član 37a

Korisnik, odnosno davalac sredstva obezbeđenja ima pravo da, nakon potpunog izmirenja obaveza korisnika prema banci po određenom ugovoru, preuzme neiskorišćena sredstva obezbeđenja data po tom ugovoru, uključujući i sredstva obezbeđenja koja su upisana u odgovarajući registar.

Banka je dužna da korisnika, odnosno davaoca sredstva obezbeđenja pismeno obavesti o tome da je korisnik izmirio sve svoje obaveze prema njoj po određenom ugovoru – u roku od 30 dana od dana izmirenja tih obaveza.

Obaveštenje iz stava 2. ovog člana sadrži podatke o ugovoru po kome su izmirene obaveze prema banci, iznos izmirenih obaveza, potpis odgovornog lica i pečat banke.

Član 38

(Brisano)

6. Ustupanje potraživanja

Član 39

U slučaju ustupanja potraživanja banke iz ugovora o kreditu drugoj banci, korisnik zadržava sva prava koja su ugovorena, kao i pravo isticanja prigovora prema drugoj banci koje je imao i prema prvoj banci, a druga banka ne može korisnika dovesti u nepovoljniji položaj od položaja koji bi imao da to potraživanje nije preneto i korisnik zbog toga ne može biti izložen dodatnim troškovima.

Banka potraživanje iz jednog ugovora može ustupiti samo jednoj banci.

Banka je dužna da obavesti korisnika o ustupanju potraživanja iz stava 1. ovog člana.

Odredbe ovog člana shodno se primenjuju na potraživanja iz ugovora o lizingu, ugovora o dozvoljenom prekoračenju računa i ugovora o izdavanju i korišćenju kreditne kartice.

Pružalac platnih usluga i izdavalac elektronskog novca koji nisu banka mogu potraživanja iz ugovora o kreditu, ugovora o dozvoljenom prekoračenju računa ili ugovora o izdavanju i korišćenju kreditne kartice ustupiti samo banci ili drugom pružaocu platnih usluga, odnosno izdavaocu elektronskog novca.

Na ustupanje iz stava 5. ovog člana shodno se primenjuju odredbe st. 1. do 3. ovog člana.

Na ustupanje potraživanja banke prema preduzetnicima i poljoprivrednicima primenjuju se odredbe propisa kojima se uređuje upravljanje rizicima banke.

Odeljak 5.

POVEZANI UGOVORI O KREDITU

Član 40

Ako korisnik svoje pravo na odustanak od ugovora o kupovini robe, odnosno pružanju usluge ostvaruje u skladu sa zakonom kojim se uređuje zaštita potrošača – ne obavezuje ga povezani ugovor o kreditu.

U slučaju iz stava 1. ovog člana, prodavac je dužan da o odustanku od ugovora o kupovini robe, odnosno pružanju usluge obavesti banku u roku od osam dana a banka je dužna da otplaćeni iznos kredita, s kamatom, koji je korisnik otplatio do momenta odustanka od tog ugovora vrati korisniku bez odlaganja, a najkasnije u roku od 30 dana od dana kad je obaveštena o odustanku.

Ako se zaključi ugovor o kupovini robe, odnosno pružanju usluge a kredit na osnovu povezanog ugovora o kreditu ne bude odobren – ugovor o kupovini robe, odnosno pružanju usluge se raskida, osim ako lice kome nije odobren kredit odluči da taj ugovor ostane na snazi.

Odredbe ovog člana shodno se primenjuju na ugovor o lizingu.

Odeljak 6.

NEPOŠTENA POSLOVNA PRAKSA I NEPRAVIČNE UGOVORNE ODREDBE

Član 41

Narodna banka Srbije može utvrđivati da li je davalac finansijske usluge obavljao nepoštenu poslovnu praksu ili ugovarao nepravične odredbe.

Narodna banka Srbije može utvrđivati okolnosti iz stava 1. ovog člana na osnovu sopstvenih saznanja, prigovora, pritužbi i obaveštenja korisnika ili drugih zainteresovanih lica, kao i drugih podataka s kojima raspolaže.

Pri utvrđivanju da li je davalac finansijske usluge obavljao nepoštenu poslovnu praksu ili ugovarao nepravične odredbe Narodna banka Srbije shodno primenjuje i odredbe člana 43. st. 3. do 6. i stav 8. ovog zakona.

Ako utvrdi da je davalac finansijske usluge obavljao nepoštenu poslovnu praksu ili ugovarao nepravične odredbe, Narodna banka Srbije rešenjem nalaže obustavu primene takve poslovne prakse, odnosno zabranu primene i ugovaranja tih odredaba.

U slučaju iz stava 4. ovog člana, Narodna banka Srbije može izreći i novčanu kaznu u iznosu od 200.000 do 2.000.000 dinara, shodnom primenom člana 45. ovog zakona.

Nepoštena poslovna praksa i nepravične ugovorne odredbe imaju značenje utvrđeno zakonom kojim se uređuje zaštita potrošača.

Odeljak 7.

OSTVARIVANJE ZAŠTITE PRAVA I INTERESA KORISNIKA

1. Pravo na prigovor davaocu finansijskih usluga

Član 42

Korisnik ima pravo na prigovor, u pismenoj formi (u daljem tekstu: prigovor), davaocu finansijskih usluga ako smatra da se taj davalac ne pridržava odredaba ovog zakona, drugih propisa kojima se uređuju ove usluge, opštih uslova poslovanja ili dobrih poslovnih običaja koji se odnose na te usluge ili obaveza iz ugovora zaključenog s korisnikom.

Korisnik ima pravo na prigovor u roku od tri godine od dana kad je učinjena povreda njegovog prava ili pravnog interesa.

Korisnikom iz stava 1. ovog člana smatra se i davalac sredstva obezbeđenja.

Davalac finansijskih usluga je dužan da u pismenoj formi podnosiocu prigovora dostavi jasan i razumljiv odgovor na prigovor najkasnije u roku od 15 dana od dana prijema prigovora, a dužan je i da u tom odgovoru ovom podnosiocu ukaže na njegovo pravo da podnese pritužbu Narodnoj banci Srbije u skladu s članom 43. ovog zakona.

Izuzetno od stava 4. ovog člana, ako davalac finansijskih usluga iz razloga koji ne zavise od njegove volje ne može da dostavi odgovor u roku iz tog stava – taj se rok može produžiti za još najviše 15 dana, o čemu je ovaj davalac dužan da pismeno obavesti podnosioca prigovora u roku od 15 dana od dana prijema prigovora.

Davalac finansijskih usluga je dužan da u obaveštenju iz stava 5. ovog člana jasno i razumljivo navede razloge zbog kojih nije mogao da dostavi odgovor u roku od 15 dana od dana prijema prigovora, kao i krajnji rok za davanje odgovora u skladu s tim stavom.

Davalac finansijskih usluga ne može podnosiocu prigovora naplatiti naknadu, niti bilo koje druge troškove za postupanje po prigovoru.

Davalac finansijskih usluga dužan je da u poslovnim prostorijama u kojima nudi usluge korisnicima i na Internet stranici obezbedi mogućnost podnošenja prigovora, odnosno mogućnost da se korisnik ili davalac sredstva obezbeđenja upoznaju s načinom podnošenja prigovora i načinom postupanja po prigovoru.

Narodna banka Srbije bliže propisuje način podnošenja prigovora, kao i način postupanja davaoca finansijskih usluga po prigovoru.

1a Pravo na pritužbu Narodnoj banci Srbije

Član 43

Ako je nezadovoljan odgovorom na prigovor iz člana 42. ovog zakona ili mu taj odgovor nije dostavljen u roku iz tog člana – podnosilac prigovora može, pre pokretanja sudskog spora, Narodnoj banci Srbije podneti pritužbu, u pismenoj formi (u daljem tekstu: pritužba), ako smatra da se davalac finansijskih usluga ne pridržava odredaba ovog zakona, drugih propisa kojima se uređuju ove usluge, opštih uslova poslovanja ili dobrih poslovnih običaja koji se odnose na te usluge ili obaveza iz ugovora zaključenog s korisnikom, odnosno podnosiocem prigovora.

Podnosilac prigovora može podneti pritužbu u roku od šest meseci od dana prijema odgovora ili proteka roka iz stava 1. ovog člana.

Nakon prijema pritužbe, Narodna banka Srbije će od davaoca finansijskih usluga na kog se pritužba odnosi zatražiti da se izjasni o navodima iz pritužbe i dostavi odgovarajuće dokaze – u roku koji mu ona odredi u svom zahtevu, a koji ne može biti duži od osam dana od dana prijema ovog zahteva.

Nakon izjašnjenja davaoca finansijskih usluga na pritužbu, odnosno proteka roka iz stava 3. ovog člana – Narodna banka Srbije može od tog davaoca zahtevati dodatna izjašnjenja, odnosno dostavljanje odgovarajućih dokaza u roku koji odredi u svom zahtevu.

Ako se davalac finansijske usluge ne izjasni u propisanom roku, odnosno ne dostavi dokaze u skladu sa st. 3. i 4. ovog člana – Narodna banka Srbije može, bez obzira na dalje postupanje po pritužbi, rešenjem novčano kazniti ovog davaoca u iznosu od 100.000 dinara, a na tu novčanu kaznu shodno se primenjuju odredbe člana 45. st. 5, 7. i 8. ovog zakona.

Narodna banka Srbije obaveštava podnosioca pritužbe o nalazu po pritužbi u roku od tri meseca od dana prijema pritužbe, a u složenijim predmetima taj se rok može produžiti za još najviše tri meseca, o čemu je Narodna banka Srbije dužna da podnosioca pritužbe pismeno obavesti pre isteka prvobitnog roka.

U obaveštenju iz stava 6. ovog člana Narodna banka Srbije ukazuje podnosiocu pritužbe na mogućnost vansudskog rešavanja spornog odnosa s davaocem finansijskih usluga u postupku posredovanja koji se sprovodi u skladu s članom 44. ovog zakona.

Narodna banka Srbije bliže propisuje način podnošenja pritužbe, kao i način postupanja po pritužbi.

2. Vansudsko rešavanje spornog odnosa

Član 44

Ako je podnosilac prigovora nezadovoljan odgovorom na prigovor ili mu taj odgovor nije dostavljen u propisanom roku, sporni odnos između podnosioca prigovora i davaoca finansijskih usluga može se rešiti u vansudskom postupku – postupku posredovanja.

Nakon što se pokrene postupak posredovanja, korisnik više ne može podneti pritužbu, osim ako je ovo posredovanje okončano obustavom ili odustankom, a ako je pritužba već podneta – Narodna banka Srbije će zastati s postupanjem po pritužbi, odnosno obustaviti ovo postupanje ako je posredovanje okončano sporazumom.

Rok za podnošenje pritužbe iz člana 43. stav 2. ovog zakona ne teče dok traje postupak posredovanja.

Postupak posredovanja pokreće se na predlog jedne strane u sporu koji je prihvatila druga strana. Ovaj predlog obavezno sadrži i rok za njegovo prihvatanje, koji ne može biti kraći od pet dana od dana dostavljanja tog predloga.

Postupak posredovanja je poverljiv i hitan.

Strane u sporu mogu odlučiti da se postupak posredovanja sprovede pred Narodnom bankom Srbije ili drugim organom ili licem ovlašćenim za posredovanje.

Postupak posredovanja pred Narodnom bankom Srbije besplatan je za strane u tom postupku.

Postupak posredovanja pred Narodnom bankom Srbije sprovode zaposleni u Narodnoj banci Srbije – posrednici, koji su za posrednike imenovani odlukom ovlašćenog organa u Republici Srbiji, odnosno koji imaju licencu posrednika i nalaze se na spisku posrednika.

Postupak posredovanja može biti okončan sporazumom strana, obustavom ili odustankom.

Sporazum strana postignut u postupku posredovanja pred Narodnom bankom Srbije sačinjava se u pismenoj formi. Ovaj sporazum ima snagu izvršne isprave ako sadrži izjavu dužnika da pristaje da se posle dospelosti određene obaveze ili ispunjenja određenog uslova sprovede prinudno izvršenje (klauzula izvršnosti), potpise strana i potvrdu o izvršnosti koju stavlja Narodna banka Srbije, a ne moraju ga overiti sud ili javni beležnik.

Na postupak posredovanja shodno se primenjuju odredbe propisa kojima se uređuje posredovanje, ako ovim zakonom nije drukčije utvrđeno.

3. Mere za otklanjanje nepravilnosti

Član 45

Ako se nalazom iz člana 43. stav 6. ovog zakona utvrdi da se davalac finansijskih usluga nije pridržavao odredaba ovog zakona, drugih propisa kojima se uređuju finansijske usluge, opštih uslova poslovanja ili dobrih poslovnih običaja koji se odnose na te usluge ili obaveza iz ugovora zaključenog s korisnikom – Narodna banka Srbije donosi rešenje kojim davaocu finansijskih usluga nalaže da otkloni utvrđene nepravilnosti i da joj o tome dostavi dokaz u roku utvrđenim ovim rešenjem.

Ako se nalazom iz stava 1. ovog člana utvrdi da je davalac finansijskih usluga učinio povredu iz čl. 50, 50a ili 50b ovog zakona, odnosno povrede za koje su zakonom kojim se uređuju platne usluge utvrđene novčane kazne koje se izriču u postupku ostvarivanja zaštite prava i interesa korisnika platnih usluga i imalaca elektronskog novca – Narodna banka Srbije rešenjem iz stava 1. ovog člana ovom davaocu istovremeno izriče novčanu kaznu iz tih članova, odnosno novčanu kaznu utvrđenu zakonom kojim se uređuju platne usluge, na osnovu diskrecione ocene težine utvrđenih nepravilnosti, ponašanja davaoca finansijskih usluga i odgovornih lica tog davaoca i drugih bitnih okolnosti pod kojima je učinjena utvrđena nepravilnost.

Ako davalac finansijske usluge u slučaju iz stava 2. ovog člana Narodnoj banci Srbije ne dostavi dokaz da je otklonio nepravilnosti u roku utvrđenim rešenjem iz stava 1. ovog člana, Narodna banka Srbije donosi rešenje kojim ovom davaocu izriče novu novčanu kaznu, i to u najvišem iznosu te kazne utvrđene u čl. 50, 50a i 50b ovog zakona, odnosno u zakonu kojim se uređuju platne usluge.

Ako se rešenjem iz stava 1. ovog člana utvrdi da je davalac finansijskih usluga učinio povredu odredaba ovog zakona, zakona kojim se uređuju platne usluge, drugih propisa ili opštih uslova poslovanja kojima se uređuju finansijske ili platne usluge ili dobrih poslovnih običaja koji se odnose na te usluge, za koju se ne izriče novčana kazna iz stava 2. ovog člana, a davalac finansijske usluge Narodnoj banci Srbije ne dostavi dokaz da je otklonio nepravilnosti u roku utvrđenom tim rešenjem – Narodna banka Srbije donosi rešenje kojim ovom davaocu izriče novčanu kaznu u iznosu od 100.000 dinara.

Novčana kazna iz ovog člana uplaćuje se na račun Narodne banke Srbije.

Narodna banka Srbije će javno, na svojoj Internet stranici i/ili na drugi odgovarajući način, saopštiti informacije o davaocima kod kojih je utvrđeno da nisu postupali u skladu sa ovim zakonom ili zakonom kojim se uređuju platne usluge.

Protiv rešenja iz ovog člana može se voditi upravni spor, ali tužba protiv ovog rešenja ne može sprečiti ni odložiti njegovo izvršenje.

U upravnom sporu protiv rešenja iz ovog člana sud ne može rešiti upravnu stvar za čije je rešavanje ovim zakonom utvrđena nadležnost Narodne banke Srbije.

Odredbe ovog člana ne dovode u pitanje ovlašćenje Narodne banke Srbije da, u skladu sa odredbama posebnih zakona kojima se uređuje poslovanje davalaca finansijskih usluga, obavi kontrolu, odnosno nadzor nad usklađenošću poslovanja davalaca tih usluga sa ovim zakonom i drugim propisima kojima se uređuju finansijske usluge, kao i da, u slučaju utvrđenih nepravilnosti, preduzima mere i izriče novčane kazne u skladu s tim posebnim zakonima.

Kontrolu, odnosno nadzor iz stava 9. ovog člana, uključujući i preduzimanje mera i izricanje novčanih kazni iz tog stava, Narodna banka Srbije može obaviti i na osnovu saznanja o nepravilnostima koje je učinio davalac finansijskih usluga a do kog je došla tokom postupanja po pritužbi ili sprovođenja postupka posredovanja u skladu sa ovim zakonom.

4. Pravo na sudsku zaštitu

Član 46

Pokretanje i vođenje postupka posredovanja između korisnika i davaoca usluge ne isključuje niti utiče na ostvarivanje prava na sudsku zaštitu, u skladu sa zakonom.

5. Specifičnosti zaštite korisnika u vezi s finansijskim uslugama kad je davalac ovih usluga iz države članice ili treće države

Član 46a

Na zaštitu korisnika u vezi s finansijskim uslugama koje davalac finansijskih usluga iz druge države članice Evropske unije (u daljem tekstu: država članica) ili treće države pruža u Republici Srbiji preko ogranka ili zastupnika primenjuju se odredbe čl. 42. do 46. ovog zakona.

Prigovor iz člana 42. ovog zakona podnosi se neposredno ogranku, odnosno zastupniku davaoca iz stava 1. ovog člana.

Ako korisnik pritužbu podnese protiv davaoca finansijskih usluga koji ove usluge pruža neposredno u skladu s propisima Evropske unije – Narodna banka Srbije o pritužbi obaveštava nadležni organ matične države članice tog davaoca.

Narodna banka Srbije, odnosno drugi posrednici dužni su da u slučaju prekograničnih sporova aktivno sarađuju i da, u skladu sa zakonom, razmenjuju informacije i podatke s telima druge države članice ovlašćenim za vansudsko rešavanje spora između davaoca finansijskih usluga i korisnika.

Odredbe člana 50b ovog zakona odnose se i na pružaoca platnih usluga i izdavaoca elektronskog novca iz države članice ili treće države koji, u skladu sa zakonom kojim se uređuju platne usluge, u Republici Srbiji pružaju platne usluge, odnosno usluge izdavanja elektronskog novca preko ogranka ili zastupnika.

Glava III

FINANSIJSKE POGODBE KOJE NUDI TRGOVAC

Oglašavanje i ponuda

Član 47

Pri oglašavanju i ponudi finansijskih pogodbi koje nudi trgovac (u daljem tekstu: finansijske pogodbe), a naročito prodaje sa obročnim otplatama cene – trgovac mora naročito da navede podatke o robi ili usluzi, gotovinsku cenu, kao i iznos koji se plaća unapred na ime učešća ili prve rate.

Ako se oglašava finansijska pogodba za kupovinu robe čija je kamatna stopa 0%, naznačavaju se i sve povoljnosti koje ima korisnik koji cenu robe plaća gotovinski.

Ako se oglašava prodaja sa obročnim otplatama cene koja se u smislu ovog zakona smatra kreditiranjem korisnika – razlika između cene za kupovinu na odloženo plaćanje i za kupovinu za gotovinu mora biti procentualno iskazana.

Ministar nadležan za poslove zaštite potrošača bliže propisuje oblik i sadržinu obrasca ponude finansijske pogodbe.

Shodna primena

Član 48

Na finansijske pogodbe shodno se primenjuju odredbe glave II ovog zakona, izuzev odredaba odeljka 7. te glave.

Glava IV

NADZOR

Član 49

Narodna banka Srbije vrši nadzor nad davaocima finansijskih usluga, osim nad davaocima finansijskih pogodbi, u skladu sa ovim zakonom, zakonom kojim se uređuje Narodna banka Srbije, kao i zakonima kojima se uređuju banke, davaoci lizinga, društva za osiguranje, odnosno društva za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondovima.

Ministarstvo nadležno za zaštitu potrošača vrši nadzor nad davaocima finansijskih pogodbi, u skladu sa zakonom kojim se uređuje zaštita potrošača.

Glava V

NOVČANE KAZNE

Član 50

Novčanom kaznom od 80.000 do 1.000.000 dinara kazniće se banka:

1) ako finansijske usluge ne oglašava na jasan i razumljiv način ili ih oglašava suprotno propisu Narodne banke Srbije iz člana 6. stav 2. ovog zakona, odnosno ako oglašavanje sadrži netačne informacije ili informacije koje mogu stvoriti pogrešnu predstavu o uslovima pod kojima korisnik koristi ove usluge (član 6. ovog zakona);

2) ako ugovor nije sačinjen u pismenoj formi ili na drugom trajnom nosaču podataka (član 7. stav 1. ovog zakona);

3) ako korisnik ne dobije primerak ugovora (član 7. stav 2. ovog zakona);

4) ako ugovor sadrži odredbe kojima se korisnik odriče prava koja su mu garantovana ovim zakonom (član 7. stav 3. ovog zakona);

5) ako u dosijeu korisnika ne čuva ugovor ili ugovornu dokumentaciju (član 7. stav 4. ovog zakona);

6) ako u poslovnim prostorijama u kojima nudi usluge korisnicima ili na Internet stranici ne drži istaknuto obaveštenje o vrednosti ugovorenih promenljivih elemenata na dnevnom nivou (član 8. stav 5. ovog zakona);

7) ako ugovor sadrži upućujuću normu na poslovnu politiku ili druge akte banke kad su u pitanju oni elementi koji su ovim zakonom predviđeni kao obavezni elementi ugovora (član 8. stav 6. ovog zakona);

8) ako novčanu ugovornu obavezu ne utvrdi na način određen odredbama člana 8. ovog zakona (član 8. stav 7. ovog zakona);

9) ako ne obezbedi usklađenost opštih uslova poslovanja s propisima (član 9. stav 2. ovog zakona);

10) ako na vidnom mestu u poslovnim prostorijama u kojima nudi usluge korisnicima i na Internet stranici ne obezbedi da se korisnik upozna sa opštim uslovima poslovanja na srpskom jeziku najkasnije 15 dana pre dana početka njihove primene (član 10. stav 1. ovog zakona);

11) ako korisniku ne pruži odgovarajuća objašnjenja i instrukcije koji se odnose na primenu opštih uslova poslovanja u vezi sa određenom finansijskom uslugom, ili mu ne dostavi te uslove, u pismenoj formi ili na drugom trajnom nosaču podataka, iako je korisnik to zahtevao (član 10. stav 2. ovog zakona);

12) ako efektivnu kamatnu stopu ne obračunava na propisani način (član 11. ovog zakona);

13) ako od korisnika zahteva ili naplati naknadu suprotno članu 12. stav 7. ovog zakona u slučaju odustanka korisnika od ugovora (član 12. stav 7. ovog zakona);

14) ako korisniku ne daje u pismenoj formi ili na drugom trajnom nosaču podataka, bez naknade, informacije, podatke i instrukcije koji su u vezi s njegovim ugovornim odnosom ili ih ne daje na način i u rokovima utvrđenim ugovorom (član 13. ovog zakona);

15) ako pri oglašavanju depozitnih i kreditnih usluga ne navede jasno i precizno na reprezentativnom primeru podatke iz člana 15. ovog zakona (član 15. stav 1. ovog zakona);

16) ako pri oglašavanju depozitnih i kreditnih poslova iznos efektivne kamatne stope nije naznačen, odnosno napisan tako da je uočljiviji od ostalih elemenata (član 15. stav 3. ovog zakona);

17) ako postojanje obaveze za zaključenje ugovora o sporednim uslugama ne iskaže jasno, sažeto i na vidljiv način, zajedno sa iskazivanjem efektivne kamatne stope (član 16. stav 1. ovog zakona);

18) ako pri oglašavanju kredita, dozvoljenog prekoračenja računa ili kreditne kartice čija je nominalna kamatna stopa 0% ne naznači i sve uslove pod kojima se odobravaju taj kredit/dozvoljeno prekoračenje računa/kreditna kartica (član 16. stav 2. ovog zakona);

19) ako pri oglašavanju koristi izraze kojima se kredit, dozvoljeno prekoračenje računa ili kreditna kartica označavaju besplatnim ili slične izraze a odobrenje tog kredita/dozvoljenog prekoračenja računa/kreditne kartice je uslovljeno zaključenjem drugog ugovora ili bilo čim što predstavlja trošak za korisnika ili stvara drugu obavezu (član 16. stav 3. ovog zakona);

20) ako u predugovornoj fazi postupi suprotno odredbama člana 17. ovog zakona, a posebno ako ponuda ne sadrži propisane elemente (član 17. ovog zakona);

21) ako korisnika odmah, bez naknade, pismeno ne obavesti o rezultatima uvida u bazu podataka i o podacima iz te baze u slučaju odbijanja zahteva za kredit, dozvoljeno prekoračenje računa ili kreditnu karticu (član 18. stav 3. ovog zakona);

22) ako ugovor o kreditu ne sadrži obavezne elemente iz člana 19. ovog zakona ili ako korisniku ili davaocu sredstva obezbeđenja ne uruči jedan primerak plana otplate kredita i pregleda obaveznih elemenata kredita koji sadrži osnovne podatke o kreditu (član 19. ovog zakona);

23) ako ugovor o dozvoljenom prekoračenju računa ne sadrži obavezne elemente iz člana 20. ovog zakona ili ako korisniku ili davaocu sredstva obezbeđenja ne uruči jedan primerak, odnosno kopiju tog ugovora s pregledom obaveznih elemenata dozvoljenog prekoračenja računa koji sadrži osnovne podatke o prekoračenju računa (član 20. ovog zakona);

24) ako ugovor iz člana 22. ovog zakona ne sadrži obavezne elemente iz tog člana ili ne postupi u skladu s tim članom (član 22. ovog zakona);

25) ako ugovor o depozitu ne sadrži obavezne elemente iz člana 23. ovog zakona ili pri zaključivanju ovog ugovora ne uruči korisniku jedan primerak plana isplate depozita i pregleda obaveznih elemenata depozita koji sadrži osnovne podatke o depozitu (član 23. st. 1. i 3. ovog zakona);

26) ako od korisnika zahteva ili mu naplati naknadu kad je korisnik raskinuo ugovor u skladu s članom 23. stav 4. ovog zakona ili mu obračuna nižu kamatu suprotno tom stavu (član 23. stav 4. ovog zakona);

27) ako ugovori promenljivu nominalnu kamatnu stopu suprotno članu 26. ovog zakona ili se ne pridržava ugovorenih uslova u vezi sa ovom stopom (član 26. ovog zakona);

28) ako ugovor o drugim bankarskim uslugama ne sadrži podatke o vrsti i visini svih naknada i drugih troškova koji padaju na teret korisnika (član 27. ovog zakona);

29) ako ne pribavi pismenu saglasnost za izmenu obaveznih elemenata ugovora pre primene te izmene, odnosno jednostrano izmeni uslove iz ugovora ili jednostrano raskine, odnosno otkaže ugovor ili ne obavesti korisnika o izmenama iz člana 28. stav 2. ovog zakona na način utvrđen u stavu 3. tog člana (član 28. ovog zakona);

30) ako korisnika u pismenoj formi ili na drugom trajnom nosaču podataka ne obavesti o izmeni ugovorene promenljive nominalne kamatne stope i promenljivih elemenata koji utiču na visinu drugih novčanih obaveza, i to pre početka njihove primene, odnosno periodično u skladu sa ugovorom ili ne navede datum od kada se ta stopa i/ili ti elementi primenjuju (član 29. st. 1. i 4. ovog zakona);

31) ako uz obaveštenje o izmeni promenljive nominalne kamatne stope besplatno, u pismenoj formi ili na drugom trajnom nosaču podataka, ne dostavi izmenjeni plan otplate kredita ili korisniku ne učini dostupnim ovaj plan bez naknade za sve vreme trajanja ugovornog odnosa (član 29. st. 2. i 3. ovog zakona);

32) ako korisnika na ugovoreni način blagovremeno ne obavesti o promeni podataka koji nisu obavezni elementi ugovora u smislu ovog zakona (član 30. ovog zakona);

33) ako korisniku ne dostavi obaveštenje o stanju njegovog duga i prekoračenju računa u roku i na način utvrđenim u članu 31. ovog zakona (član 31. ovog zakona);

34) ako na dospelu a neizmirenu obavezu ne primenjuje pravila o kamati koja se primenjuje u slučaju dužničke docnje propisana zakonom kojim se uređuju obligacioni odnosi (član 32. stav 1. ovog zakona);

35) ako kod revolving kredita ne postupi u skladu s članom 33. ovog zakona (član 33. ovog zakona);

36) ako ne primeni zvanični srednji kurs pri odobravanju kredita indeksiranog u stranoj valuti ili pri njegovoj otplati, odnosno kod ugovora o depozitu (član 34. ovog zakona);

37) ako isti metod obračuna kamate ne primeni i na položeni namenski depozit i na obračun kamate na iznos odobrenog kredita (član 35. ovog zakona);

38) ako naplati naknadu za prevremenu otplatu suprotno članu 36. ovog zakona (član 36. ovog zakona);

39) ako korisniku, odnosno davaocu sredstva obezbeđenja ne omogući preuzimanje neiskorišćenih sredstava obezbeđenja nakon potpunog izmirenja obaveza korisnika prema banci po određenom ugovoru ili ih pismeno ne obavesti da je korisnik sve svoje obaveze prema banci izmirio u roku od 30 dana od dana izmirenja tih obaveza, odnosno ako ovo obaveštenje ne sadrži propisane podatke (član 37a ovog zakona);

40) ako kod ustupanja potraživanja postupi suprotno članu 39. ovog zakona (član 39. ovog zakona);

41) ako obavlja nepoštenu poslovnu praksu ili ugovara nepravične odredbe (član 41. ovog zakona);

42) ako korisniku ne omogući podnošenje prigovora ili ne odgovori na njegov prigovor u roku i na način iz člana 42. ovog zakona, ili zahteva ili naplati naknadu ili druge troškove za podnošenje tog prigovora, ili u poslovnim prostorijama u kojima nudi usluge korisnicima i na Internet stranici ne obezbedi mogućnost podnošenja prigovora, odnosno mogućnost da se korisnik upozna s načinom podnošenja prigovora i načinom postupanja po prigovoru (član 42. ovog zakona);

43) ako nije postupila u skladu s članom 54. ovog zakona (član 54. ovog zakona).

Član 50a

Novčanom kaznom od 50.000 do 800.000 dinara kazniće se davalac lizinga:

1) ako usluge lizinga ne oglašava na jasan i razumljiv način ili ih oglašava suprotno propisu Narodne banke Srbije iz člana 6. stav 2. ovog zakona, odnosno ako oglašavanje sadrži netačne informacije ili informacije koje mogu stvoriti pogrešnu predstavu o uslovima pod kojima korisnik koristi ove usluge (član 6. ovog zakona);

2) ako ugovor o lizingu nije sačinjen u pismenoj formi ili na drugom trajnom nosaču podataka (član 7. stav 1. ovog zakona);

3) ako korisnik ne dobije primerak ugovora o lizingu (član 7. stav 2. ovog zakona);

4) ako ugovor o lizingu sadrži odredbe kojima se korisnik odriče prava koja su mu garantovana ovim zakonom (član 7. stav 3. ovog zakona);

5) ako u dosijeu korisnika ne čuva ugovor o lizingu ili ugovornu dokumentaciju (član 7. stav 4. ovog zakona);

6) ako u poslovnim prostorijama u kojima nudi usluge korisnicima ili na Internet stranici ne drži istaknuto obaveštenje o vrednosti ugovorenih promenljivih elemenata na dnevnom nivou (član 8. stav 5. ovog zakona);

7) ako ugovor o lizingu sadrži upućujuću normu na poslovnu politiku ili druge akte davaoca lizinga kad su u pitanju oni elementi koji su ovim zakonom predviđeni kao obavezni elementi ovog ugovora (član 8. stav 6. ovog zakona);

8) ako novčanu ugovornu obavezu ne utvrdi na način određen odredbama člana 8. ovog zakona (član 8. stav 7. ovog zakona);

9) ako ne obezbedi usklađenost opštih uslova poslovanja s propisima (član 9. stav 2. ovog zakona);

10) ako na vidnom mestu u poslovnim prostorijama u kojima nudi usluge korisnicima i na Internet stranici ne obezbedi da se korisnik upozna sa opštim uslovima poslovanja na srpskom jeziku najkasnije 15 dana pre dana početka njihove primene (član 10. stav 1. ovog zakona);

11) ako korisniku ne pruži odgovarajuća objašnjenja i instrukcije koje se odnose na primenu opštih uslova poslovanja u vezi s lizingom, ili mu ne dostavi te uslove, u pismenoj formi ili na drugom trajnom nosaču podataka, iako je korisnik to zahtevao (član 10. stav 2. ovog zakona);

12) ako efektivnu kamatnu stopu ne obračunava na propisani način (član 11. ovog zakona);

13) ako od korisnika zahteva ili naplati naknadu suprotno članu 12. stav 7. ovog zakona u slučaju odustanka korisnika od ugovora o lizingu (član 12. stav 7. ovog zakona);

14) ako korisniku ne daje u pismenoj formi ili na drugom trajnom nosaču podataka, bez naknade, informacije, podatke i instrukcije koji su u vezi s njegovim ugovornim odnosom ili ih ne daje na način i u rokovima utvrđenim ugovorom o lizingu (član 13. ovog zakona);

15) ako pri oglašavanju poslova lizinga ne navede jasno i precizno na reprezentativnom primeru podatke iz člana 15. ovog zakona (član 15. st. 1. i 2. ovog zakona);

16) ako pri oglašavanju poslova lizinga iznos efektivne kamatne stope nije naznačen, odnosno napisan tako da je uočljiviji od ostalih elemenata (član 15. stav 3. ovog zakona);

17) ako postojanje obaveze za zaključenje ugovora o sporednim uslugama ne iskaže jasno, sažeto i na vidljiv način, zajedno sa iskazivanjem efektivne kamatne stope (član 16. stav 1. ovog zakona);

18) ako pri oglašavanju lizinga čija je nominalna kamatna stopa 0% ne naznači i sve uslove pod kojima se odobrava lizing (član 16. stav 2. ovog zakona);

19) ako pri oglašavanju koristi izraze kojima se lizing označava besplatnim ili slične izraze a odobrenje tog lizinga je uslovljeno zaključenjem drugog ugovora ili bilo čim što predstavlja trošak za korisnika ili stvara drugu obavezu (član 16. stav 3. ovog zakona);

20) ako u predugovornoj fazi postupi suprotno odredbama člana 17. ovog zakona, a posebno ako ponuda ne sadrži propisane elemente (član 17. ovog zakona);

21) ako korisnika odmah, bez naknade, pismeno ne obavesti o rezultatima uvida u bazu podataka i o podacima iz te baze u slučaju odbijanja zahteva za lizing (član 18. stav 3. ovog zakona);

22) ako ugovor o lizingu ne sadrži obavezne elemente iz člana 21. ovog zakona ili ako pri zaključivanju ovog ugovora ne uruči korisniku jedan primerak plana otplate lizinga i pregleda obaveznih elemenata lizinga koji sadrži osnovne podatke o lizingu (član 21. ovog zakona);

23) ako ugovori promenljivu nominalnu kamatnu stopu suprotno članu 26. ovog zakona ili se ne pridržava ugovorenih uslova u vezi sa ovom stopom (član 26. ovog zakona);

24) ako ne pribavi pismenu saglasnost za izmenu obaveznih elemenata ugovora o lizingu pre primene te izmene, odnosno jednostrano izmeni uslove iz ovog ugovora ili jednostrano raskine, odnosno otkaže taj ugovor ili ne obavesti korisnika o izmenama iz člana 28. stav 2. ovog zakona na način utvrđen u stavu 3. tog člana (član 28. ovog zakona);

25) ako korisnika, u pismenoj formi ili na drugom trajnom nosaču podataka, ne obavesti o izmeni ugovorene promenljive nominalne kamatne stope i promenljivih elemenata koji utiču na visinu drugih novčanih obaveza, i to pre početka njihove primene, odnosno periodično u skladu sa ugovorom o lizingu ili ne navede datum od kada se ta stopa i/ili ti elementi primenjuju (član 29. st. 1. i 4. ovog zakona);

26) ako uz obaveštenje o izmeni promenljive nominalne kamatne stope besplatno, u pismenoj formi ili na drugom trajnom nosaču podataka, ne dostavi izmenjeni plan otplate lizing naknade ili korisniku ne učini dostupnim ovaj plan bez naknade za sve vreme trajanja ugovornog odnosa (član 29. st. 2. i 3. ovog zakona);

27) ako korisnika na ugovoreni način blagovremeno ne obavesti o promeni podataka koji nisu obavezni elementi ugovora o lizingu u smislu ovog zakona (član 30. ovog zakona);

28) ako korisniku ne dostavi obaveštenje o stanju njegovog duga po ugovoru o lizingu u roku i na način utvrđenim u članu 31. ovog zakona (član 31. st. 1. i 2. ovog zakona);

29) ako na dospelu a neizmirenu obavezu ne primenjuje pravila o kamati koja se primenjuje u slučaju dužničke docnje propisana zakonom kojim se uređuju obligacioni odnosi (član 32. stav 1. ovog zakona);

30) ako ne primeni zvanični srednji kurs pri odobravanju lizinga indeksiranog u stranoj valuti ili pri njegovoj otplati (član 34. ovog zakona);

31) ako naplati naknadu za prevremenu otplatu suprotno članu 36. ovog zakona (član 36. ovog zakona);

32) ako obavlja nepoštenu poslovnu praksu ili ugovara nepravične odredbe (član 41. ovog zakona);

33) ako korisniku ne omogući podnošenje prigovora ili ne odgovori na njegov prigovor u roku i na način iz člana 42. ovog zakona, ili zahteva ili naplati naknadu ili druge troškove za podnošenje prigovora, ili u poslovnim prostorijama u kojima nudi usluge korisnicima i na Internet stranici ne obezbedi mogućnost podnošenja prigovora, odnosno mogućnost da se korisnik upozna s načinom podnošenja prigovora i načinom postupanja po prigovoru (član 42. ovog zakona);

34) ako nije postupio u skladu s članom 54. ovog zakona (član 54. ovog zakona).

Član 50b

Novčanom kaznom od 50.000 do 800.000 dinara kazniće se pružalac platnih usluga ili izdavalac elektronskog novca koji nije banka kada, u skladu sa zakonom kojim se uređuju platne usluge, pruža uslugu davanja kredita ili dozvoljenog prekoračenja računa:

1) ako ove finansijske usluge ne oglašava na jasan i razumljiv način ili ih oglašava suprotno propisu Narodne banke Srbije iz člana 6. stav 2. ovog zakona, odnosno ako oglašavanje sadrži netačne informacije ili informacije koje mogu stvoriti pogrešnu predstavu o uslovima pod kojima korisnik koristi ove usluge (član 6. ovog zakona);

2) ako ugovor nije sačinjen u pismenoj formi ili na drugom trajnom nosaču podataka (član 7. stav 1. ovog zakona);

3) ako korisnik ne dobije primerak ugovora (član 7. stav 2. ovog zakona);

4) ako ugovor sadrži odredbe kojima se korisnik odriče prava koja su mu garantovana ovim zakonom (član 7. stav 3. ovog zakona);

5) ako u dosijeu korisnika ne čuva ugovor ili ugovornu dokumentaciju (član 7. stav 4. ovog zakona);

6) ako u poslovnim prostorijama u kojima nudi usluge korisnicima ili na Internet stranici ne drži istaknuto obaveštenje o vrednosti ugovorenih promenljivih elemenata na dnevnom nivou (član 8. stav 5. ovog zakona);

7) ako ugovor sadrži upućujuću normu na poslovnu politiku ili druge akte pružaoca platnih usluga ili izdavaoca elektronskog novca kad su u pitanju oni elementi koji su ovim zakonom predviđeni kao obavezni elementi ugovora (član 8. stav 6. ovog zakona);

8) ako novčanu ugovornu obavezu ne utvrdi na način određen odredbama člana 8. ovog zakona (član 8. stav 7. ovog zakona);

9) ako ne obezbedi usklađenost opštih uslova poslovanja koji se odnose na davanje kredita i dozvoljeno prekoračenje računa s propisima (član 9. stav 2. ovog zakona);

10) ako na vidnom mestu u poslovnim prostorijama u kojima nudi usluge korisnicima i na Internet stranici ne obezbedi da se korisnik upozna sa opštim uslovima poslovanja na srpskom jeziku najkasnije 15 dana pre dana početka njihove primene (član 10. stav 1. ovog zakona);

11) ako korisniku ne pruži odgovarajuća objašnjenja i instrukcije koje se odnose na primenu opštih uslova poslovanja u vezi s davanjem kredita ili dozvoljenim prekoračenjem računa, ili mu ne dostavi te uslove, u pismenoj formi ili na drugom trajnom nosaču podataka, iako je korisnik to zahtevao (član 10. stav 2. ovog zakona);

12) ako efektivnu kamatnu stopu ne obračunava na propisani način (član 11. ovog zakona);

13) ako od korisnika zahteva ili naplati naknadu suprotno članu 12. stav 7. ovog zakona u slučaju odustanka korisnika od ugovora (član 12. stav 7. ovog zakona);

14) ako korisniku ne daje u pismenoj formi ili na drugom trajnom nosaču podataka, bez naknade, informacije, podatke i instrukcije koji su u vezi s njegovim ugovornim odnosom ili ih ne daje na način i u rokovima utvrđenim ugovorom (član 13. ovog zakona);

15) ako pri oglašavanju ovih finansijskih usluga ne navede jasno i precizno na reprezentativnom primeru podatke iz člana 15. ovog zakona (član 15. stav 1. ovog zakona);

16) ako pri oglašavanju kredita i dozvoljenog prekoračenja računa iznos efektivne kamatne stope nije naznačen, odnosno napisan tako da je uočljiviji od ostalih elemenata (član 15. stav 3. ovog zakona);

17) ako postojanje obaveze za zaključenje ugovora o sporednim uslugama ne iskaže jasno, sažeto i na vidljiv način, zajedno sa iskazivanjem efektivne kamatne stope (član 16. stav 1. ovog zakona);

18) ako pri oglašavanju finansijske usluge čija je nominalna kamatna stopa 0% ne naznači i sve uslove pod kojima se odobrava kredit, odnosno dozvoljeno prekoračenje računa (član 16. stav 2. ovog zakona);

19) ako pri oglašavanju koristi izraze kojima se kredit ili dozvoljeno prekoračenje računa označavaju besplatnim ili slične izraze a odobrenje tog kredita ili prekoračenja je uslovljeno zaključenjem drugog ugovora ili bilo čim što predstavlja trošak za korisnika ili stvara drugu obavezu (član 16. stav 3. ovog zakona);

20) ako u predugovornoj fazi postupi suprotno odredbama člana 17. ovog zakona, a posebno ako ponuda ne sadrži propisane elemente (član 17. ovog zakona);

21) ako ugovor o kreditu ne sadrži obavezne elemente iz člana 19. ovog zakona, ili ako korisniku ili davaocu sredstva obezbeđenja ne uruči jedan primerak, odnosno kopiju tog ugovora i plan otplate kredita i pregleda obaveznih elemenata kredita koji sadrži osnovne podatke o kreditu (član 19. ovog zakona);

22) ako ugovor o dozvoljenom prekoračenju računa ne sadrži obavezne elemente iz člana 20. stav 1. ovog zakona, ili ako korisniku ili davaocu sredstva obezbeđenja ne uruči jedan primerak, odnosno kopiju tog ugovora s pregledom obaveznih elemenata dozvoljenog prekoračenja računa koji sadrži osnovne podatke o prekoračenju računa (član 20. ovog zakona);

23) ako ugovori promenljivu nominalnu kamatnu stopu suprotno članu 26. ovog zakona ili se ne pridržava ugovorenih uslova u vezi sa ovom stopom (član 26. ovog zakona);

24) ako ne pribavi pismenu saglasnost za izmenu obaveznih elemenata ugovora pre primene te izmene, odnosno jednostrano izmeni uslove iz ugovora ili jednostrano raskine, odnosno otkaže ugovor ili ne obavesti korisnika o izmenama iz člana 28. stav 2. ovog zakona na način utvrđen u stavu 3. tog člana (član 28. ovog zakona);

25) ako korisnika, u pismenoj formi ili na drugom trajnom nosaču podataka, ne obavesti o izmeni ugovorene promenljive nominalne kamatne stope i promenljivih elemenata koji utiču na visinu drugih novčanih obaveza, i to pre početka njihove primene, odnosno periodično u skladu sa ugovorom, ili ne navede datum od kada se ta stopa i/ili ti elementi primenjuju (član 29. st. 1. i 4. ovog zakona);

26) ako uz obaveštenje o izmeni promenljive nominalne kamatne stope besplatno ne dostavi, u pismenoj formi ili na drugom trajnom nosaču podataka, izmenjeni plan otplate kredita ili ovaj plan ne učini dostupnim korisniku bez naknade za sve vreme trajanja ugovornog odnosa (član 29. st. 2. i 3. ovog zakona);

27) ako korisnika na ugovoreni način blagovremeno ne obavesti o promeni podataka koji nisu obavezni elementi ugovora u smislu ovog zakona (član 30. ovog zakona);

28) ako korisniku ne dostavi obaveštenje o stanju duga i prekoračenju računa u roku i na način utvrđenim u članu 31. ovog zakona (član 31. ovog zakona);

29) ako na dospelu a neizmirenu obavezu ne primenjuje pravila o kamati koja se primenjuje u slučaju dužničke docnje propisana zakonom kojim se uređuju obligacioni odnosi (član 32. stav 1. ovog zakona);

30) ako kod revolving kredita ne postupi u skladu s članom 33. ovog zakona (član 33. ovog zakona);

31) ako ne primeni zvanični srednji kurs pri odobravanju kredita indeksiranog u stranoj valuti ili pri njegovoj otplati (član 34. ovog zakona);

32) ako naplati naknadu za prevremenu otplatu suprotno članu 36. ovog zakona (član 36. ovog zakona);

33) ako korisniku, odnosno davaocu sredstva obezbeđenja ne omogući preuzimanje neiskorišćenih sredstava obezbeđenja nakon potpunog izmirenja obaveza korisnika po određenom ugovoru ili ih pismeno ne obavesti da je korisnik sve svoje obaveze prema davaocu kredita, odnosno dozvoljenog prekoračenja računa izmirio u roku od 30 dana od dana izmirenja tih obaveza, odnosno ako ovo obaveštenje ne sadrži propisane podatke (član 37a ovog zakona);

34) ako ustupi potraživanje iz ugovora o kreditu ili ugovora o dozvoljenom prekoračenju računa suprotno članu 39. ovog zakona (član 39. st. 5. i 6. ovog zakona);

35) ako obavlja nepoštenu poslovnu praksu ili ugovara nepravične odredbe (član 41. ovog zakona).

Novčanom kaznom od 50.000 do 800.000 dinara kazniće se pružalac platnih usluga ili izdavalac elektronskog novca koji nije banka kada pružaju uslugu izdavanja kreditnih kartica u skladu sa zakonom kojim se uređuju platne usluge i ovim zakonom:

1) ako od korisnika zahteva ili naplati naknadu suprotno članu 12. stav 7. ovog zakona u slučaju odustanka korisnika od ugovora o izdavanju i korišćenju kreditne kartice (član 12. stav 7. ovog zakona);

2) ako pri oglašavanju kreditne kartice ne navede jasno i precizno na reprezentativnom primeru podatke iz člana 15. ovog zakona (član 15. stav 1. ovog zakona);

3) ako pri oglašavanju kreditne kartice iznos efektivne kamatne stope nije naznačen, odnosno napisan tako da je uočljiviji od ostalih elemenata (član 15. stav 3. ovog zakona);

4) ako postojanje obaveze za zaključenje ugovora o sporednim uslugama ne iskaže jasno, sažeto i na vidljiv način, zajedno sa iskazivanjem efektivne kamatne stope (član 16. stav 1. ovog zakona);

5) ako pri oglašavanju kreditne kartice kod koje je nominalna kamatna stopa 0% ne naznači i sve uslove pod kojima se odobrava, odnosno izdaje ova kartica (član 16. stav 2. ovog zakona);

6) ako pri oglašavanju koristi izraze kojima se kreditna kartica označava besplatnom ili slične izraze a odobrenje izdavanja te kartice je uslovljeno zaključenjem drugog ugovora ili bilo čim što predstavlja trošak za korisnika ili stvara drugu obavezu (član 16. stav 3. ovog zakona);

7) ako informacije koje se kod zaključenja ugovora o izdavanju i korišćenju kreditne kartice dostavljaju u predugovornoj fazi ne obuhvataju informacije, odnosno elemente iz člana 22. ovog zakona ili se informacije i nacrt ovog ugovora ne dostave licu koje namerava da pruži sredstvo obezbeđenja (član 17. st. 8. i 9. ovog zakona);

8) ako ugovor o izdavanju i korišćenju kreditne kartice ne sadrži obavezne elemente iz člana 22. ovog zakona (član 22. ovog zakona);

9) ako ugovori promenljivu nominalnu kamatnu stopu suprotno članu 26. ovog zakona ili se ne pridržava ugovorenih uslova u vezi sa ovom stopom (član 26. ovog zakona);

10) ako na dospelu a neizmirenu obavezu ne primenjuje pravila o kamati koja se primenjuje u slučaju dužničke docnje propisana zakonom kojim se uređuju obligacioni odnosi (član 32. stav 1. ovog zakona);

11) ako naplati naknadu za prevremenu otplatu po kreditnoj kartici (član 36. ovog zakona);

12) ako korisniku, odnosno davaocu sredstva obezbeđenja ne omogući preuzimanje neiskorišćenih sredstava obezbeđenja nakon potpunog izmirenja obaveza korisnika po ugovoru o izdavanju i korišćenju kreditne kartice ili ih pismeno ne obavesti da je korisnik sve svoje obaveze prema izdavaocu ove kartice izmirio u roku od 30 dana od dana izmirenja tih obaveza, odnosno ako ovo obaveštenje ne sadrži propisane podatke (član 37a ovog zakona);

13) ako ustupi potraživanje iz ugovora o izdavanju i korišćenju kreditne kartice suprotno članu 39. ovog zakona (član 39. st. 5. i 6. ovog zakona);

14) ako obavlja nepoštenu poslovnu praksu ili ugovara nepravične odredbe (član 41. ovog zakona).

Pružalac platnih usluga ili izdavalac elektronskog novca koji nije banka kazniće se novčanom kaznom od 50.000 do 800.000 dinara ako korisniku platnih usluga ili imaocu elektronskog novca, uključujući i korisnika kredita, dozvoljenog prekoračenja računa i kreditne kartice, ne omogući podnošenje prigovora, ili na prigovor tog korisnika ili imaoca ne odgovori u roku i na način iz člana 42. ovog zakona, ili zahteva ili naplati naknadu ili druge troškove za podnošenje prigovora, ili u poslovnim prostorijama u kojima nudi usluge korisnicima i na Internet stranici ne obezbedi mogućnost podnošenja prigovora, odnosno mogućnost da se ovaj korisnik ili imalac upozna s načinom podnošenja prigovora i načinom postupanja po prigovoru (član 42. ovog zakona).

Glava VI

KAZNENE ODREDBE

Član 51

Novčanom kaznom od 50.000 do 800.000 dinara kazniće se za prekršaj trgovac koji je pravno lice:

1) ako finansijske pogodbe ne oglašava na jasan i razumljiv način ili ih oglašava suprotno propisu Narodne banke Srbije iz člana 6. stav 2. ovog zakona, odnosno ako oglašavanje sadrži netačne informacije ili informacije koje mogu stvoriti pogrešnu predstavu o uslovima pod kojima korisnik koristi ove usluge (član 6. ovog zakona);

2) ako ugovor o finansijskoj pogodbi nije sačinjen u pismenoj formi ili na drugom trajnom nosaču podataka (član 7. stav 1. ovog zakona);

3) ako korisnik ne dobije primerak ugovora o finansijskoj pogodbi (član 7. stav 2. ovog zakona);

4) ako ugovor o finansijskoj pogodbi sadrži odredbe kojima se korisnik odriče prava koja su mu garantovana ovim zakonom (član 7. stav 3. ovog zakona);

5) ako u dosijeu korisnika ne čuva ugovor o finansijskoj pogodbi ili ugovornu dokumentaciju (član 7. stav 4. ovog zakona);

6) ako ugovor o finansijskoj pogodbi sadrži upućujuću normu na poslovnu politiku ili druge akte davaoca finansijskih usluga kad su u pitanju oni elementi koji su ovim zakonom predviđeni kao obavezni elementi tog ugovora (član 8. stav 6. ovog zakona);

7) ako novčanu ugovornu obavezu ne utvrdi na način određen odredbama člana 8. ovog zakona (član 8. stav 7. ovog zakona);

8) ako ne obezbedi usklađenost opštih uslova poslovanja koji se odnose na finansijske pogodbe s propisima (član 9. stav 2. ovog zakona);

9) ako na vidnom mestu u poslovnim prostorijama u kojima nudi usluge korisnicima i na Internet stranici ne obezbedi da se korisnik upozna sa opštim uslovima poslovanja na srpskom jeziku najkasnije 15 dana pre dana početka njihove primene (član 10. stav 1. ovog zakona);

10) ako korisniku ne pruži odgovarajuća objašnjenja i instrukcije koje se odnose na primenu opštih uslova poslovanja u vezi s finansijskom pogodbom ili mu ne dostavi te uslove, u pismenoj formi ili na drugom trajnom nosaču podataka, iako je korisnik to zahtevao (član 10. stav 2. ovog zakona);

11) ako efektivnu kamatnu stopu ne obračunava na propisani način (član 11. ovog zakona);

12) ako od korisnika zahteva ili naplati naknadu suprotno članu 12. stav 7. ovog zakona u slučaju odustanka korisnika od ugovora o finansijskoj pogodbi (član 12. stav 7. ovog zakona);

13) ako korisniku ne daje u pismenoj formi ili na drugom trajnom nosaču podataka, bez naknade, informacije, podatke i instrukcije koji su u vezi s njegovim ugovornim odnosom ili ih ne daje na način i u rokovima utvrđenim ugovorom o finansijskoj pogodbi (član 13. ovog zakona);

14) ako postojanje obaveze za zaključenje ugovora o sporednim uslugama ne iskaže jasno, sažeto i na vidljiv način, zajedno sa iskazivanjem efektivne kamatne stope (član 16. stav 1. ovog zakona);

15) ako pri oglašavanju koristi izraze kojima se finansijska pogodba označava besplatnom ili slične izraze a ne oglasi dodatne troškove po osnovu zaključenja drugih ugovora o finansijskoj pogodbi ili po osnovu bilo čega što predstavlja trošak za korisnika ili stvara drugu obavezu (član 16. stav 3. ovog zakona);

16) ako pri oglašavanju i ponudi finansijske pogodbe ne navede podatke o robi ili usluzi, gotovinsku cenu, kao i iznos koji se plaća unapred na ime učešća ili prve rate (član 47. stav 1. ovog zakona);

17) ako ne naznači sve povoljnosti koje ima korisnik koji cenu robe plaća gotovinski kada se oglašava finansijska pogodba za kupovinu robe čija je kamatna stopa 0% (član 47. stav 2. ovog zakona);

18) ako kod prodaje sa obročnim otplatama cene koja se u smislu ovog zakona smatra kreditiranjem korisnika procentualno ne iskaže razliku između cene za kupovinu na odloženo plaćanje i cene za kupovinu za gotovinu (član 47. stav 3. ovog zakona);

19) ako postupi suprotno obavezama utvrđenim u glavi II ovog zakona koje se primenjuju na trgovca (član 48. ovog zakona).

Za radnje iz stava 1. ovog člana kazniće se i odgovorno lice u trgovcu koji je pravno lice novčanom kaznom od 20.000 do 100.000 dinara.

Za radnje iz stava 1. ovog člana kazniće se i trgovac koji je preduzetnik novčanom kaznom od 30.000 do 500.000 dinara.

Glava VII

PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE

Član 52

Propisi za izvršavanje ovog zakona doneće se najkasnije u roku od tri meseca od dana njegovog stupanja na snagu.

Član 53

Davaoci finansijskih usluga su dužni da svoje opšte akte usklade sa odredbama ovog zakona i propisima iz člana 52. tog zakona najkasnije u roku od tri meseca od donošenja tih propisa.

Član 54

Odredbe člana 8. i člana 26. st. od 1. do 3. ovog zakona primenjivaće se na sve obaveze po osnovu ugovora koje dospevaju posle dana početka primene tog zakona.

Davaoci finansijskih usluga su dužni da do dana primene ovog zakona, ugovore koji su zaključeni do tog dana usklade sa odredbama člana 8. i člana 26. st. od 1. do 3. tog zakona na taj način da visina ugovorene promenljive a neodredive nominalne kamatne stope, odnosno promenljivog neodredivog elementa te stope ne može biti veća od njihove inicijalne visine (visine u momentu zaključenja ugovora).

Davaoci finansijskih usluga, od dana stupanja na snagu ovog zakona do dana njegove primene, ne mogu uvećavati visinu kamatnih stopa koristeći ugovorene neodredive elemente.

Davaoci finansijskih usluga nemaju pravo da korisnicima ugovora naplaćuju posebnu naknadu za usklađivanje ugovora na način predviđen stavom 2. ovog člana, niti da radi toga od njih potražuju naknadnu dokumentaciju.

Član 55

Narodna banka Srbije, odnosno ministarstvo nadležno za zaštitu potrošača preduzeće prema davaocima finansijskih usluga koji ne postupe na način iz člana 53. ovog zakona mere u skladu s propisima kojima se uređuje njihovo poslovanje.

Član 56

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u “Službenom glasniku RS” i primenjuje se posle isteka šest meseci od dana njegovog stupanja na snagu, osim odredbe člana 38. stav 5. tog zakona, koja se primenjuje od 1. januara 2012. godine.

Samostalni članovi Zakona o izmenama i dopunama
Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga

(“Sl. glasnik RS”, br. 139/2014)

Član 39[s1]

Novčanom kaznom od 80.000 do 1.000.000 dinara kazniće se banka ako do 30. septembra 2015. godine postupi suprotno odredbama čl. 24, 37. i 38. Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga (“Službeni glasnik RS”, broj 36/11).

Na izricanje novčane kazne iz stava 1. ovog člana primenjuju se odredbe člana 33. ovog zakona.

Član 40[s1]

Kod ostvarivanja zaštite prava i interesa korisnika finansijskih usluga po prigovorima koji su podneti do dana stupanja na snagu ovog zakona banka je dužna da postupi u skladu sa odredbama Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga (“Službeni glasnik RS”, broj 36/11).

Narodna banka Srbije postupa po obaveštenjima korisnika finansijskih usluga o prigovorima koja su joj dostavljena do dana stupanja na snagu ovog zakona u skladu sa odredbama Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga (“Službeni glasnik RS”, broj 36/11).

Član 41[s1]

Banke su dužne da pri otplati obaveza korisnika finansijskih usluga koje od dana početka primene ovog zakona dospevaju po osnovu ugovora o kreditima indeksiranim u stranoj valuti i zaključenim pre početka primene Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga (“Službeni glasnik RS”, broj 36/11) – primenjuju onaj tip deviznog kursa koji su koristile pri odobravanju tih kredita (kupovni, srednji ili prodajni) ili da primenjuju tip deviznog kursa koji je za korisnika finansijskih usluga povoljniji od onog koji su tada koristile.

Odredba stava 1. ovog člana primenjuje se i na davaoce lizinga kod otplate obaveza korisnika lizinga koje dospevaju od dana početka primene ovog zakona po osnovu ugovora o lizingu indeksiranim u stranoj valuti i zaključenim pre početka primene Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga (“Službeni glasnik RS”, broj 36/11).

Član 42[s1]

Ako banka, odnosno davalac lizinga postupe suprotno članu 41. ovog zakona – Narodna banka Srbije može preduzeti sve mere prema davaocu finansijske usluge utvrđene ovim zakonom i/ili zakonom kojim se uređuje poslovanje banaka, odnosno davalaca lizinga.

Novčanom kaznom od 200.000 do 800.000 dinara kazniće se banka, odnosno davalac lizinga ako postupe suprotno članu 41. ovog zakona.

Na izricanje novčane kazne iz stava 2. ovog člana primenjuju se odredbe člana 33. ovog zakona.

Član 43[s1]

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u “Službenom glasniku Republike Srbije” i primenjivaće se posle isteka tri meseca od dana njegovog stupanja na snagu, osim odredaba člana 1. st. 1, 3. i 5. i čl. 2, 9, 14, 16, 17, 20, 22, 24, 25, 26. i 37. ovog zakona, koje će se primenjivati od 1. oktobra 2015. godine, i odredaba člana 34. ovog zakona, koje će se primenjivati od dana pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji.

 

WWW.SUDSKIVESTAK.RS
 

ZAKON O STAMBENIM ODNOSIMA

 

  1. OSNOVNE ODREDBE

Član 1.

Zadovoljavanje stambenih potreba radnih ljudi i građana, obezbeđivanje sredstava za finansiranje tih potreba, korišćenje stanova, održavanje stambenih zgrada i stanova, privređivanje stanovima i rešavanje drugih pitanja u vezi sa zadovoljavanjem stambenih potreba vrši se na način i pod uslovima uređenim ovim zakonom. Ovim zakonom uređuju se i uslovi za davanje stanova na korišćenje radi sticanja dohotka.

Član 2.

Radni ljudi i građani zadovoljavaju svoje lične i porodične stambene potrebe sopstvenim sredstvima: izgradnjom, kupovinom i zakupom stana. Banke mogu da daju kredite za stambenu izgradnju radnim ljudima, građanima i pravnim licima, u skladu sa svojom poslovnom politikom. Pored banaka kredite mogu da daju preduzeća i druge organizacije i zajednice svojim radnim ljudima za izgradnju ili kupovinu stanova i za poboljšanje uslova stanovanja. Preduzeća i druge organizacije i zajednice mogu da grade i kupuju stanove u društvenoj svojini za izdavanje u zakup i sticanje stanarskog prava, u skladu sa odredbama ovog zakona. Sredstva za zadovoljavanje stambenih potreba penzionera i invalida izdvajaju se na načelima uzajamnosti, solidarnosti i minulog rada u odgovarajućoj samoupravnoj interesnoj zajednici, odnosno fondu penzijskog i invalidskog osiguranja, na način i u visini utvrđenoj opštim aktom zajednice, odnosno fonda. Radni ljudi koji vrše samostalne delatnosti ličnim radom i radnicima u radnom odnosu kod tih radnih ljudi kao i radnici zaposleni u predstavništvima stranih firmi i diplomatskim i konzularnim predstavništvima u SFRJ mogu da obezbeđuju sredstva za zadovoljavanje stambenih potreba u skladu sa ugovorom koji se zaključuje po propisima o radnim odnosima. Društvena zajednica obezbeđuje stanove za zadovoljavanje stambenih potreba socijalno ugroženih lica, u skladu sa zakonom.

Član 3.

Za korišćenje stanova u društvenoj svojini plaća se ekonomska stanarina, odnosno zakupnina u smislu člana 40. ovog zakona. O održavanju stambenih zgrada i stanova u društvenoj svojini staraju se nosioci prava raspolaganja na stanovima, sopstvenici i korisnici stanova, poslovnih i drugih prostorija u skladu sa ovim zakonom. Poslovanje preduzeća na održavanju stambenih zgrada i stanova u društvenoj svojini nezamenljiv je uslov života i rada građana ili rada drugih organizacija na određenom području.

  1. KORIŠĆENjE SREDSTAVA ZA ZADOVOLjAVANjE STAMBENIH POTREBA

Član 4.

Preduzeća i druge organizacije i zajednice mogu da daju kredite za izgradnju ili kupovinu stanova u svojini i za poboljšanje uslova stanovanja iz sredstava obezbeđenih po članu 2. ovog zakona pod najpovoljnijim bankarskim uslovima za stambenu izgradnju u Republici. Preduzeća i druge organizacije i zajednice mogu da beneficiraju uslove kreditiranja iz sredstava lične i zajedničke potrošnje, kao i da utvrde pravo prvenstva u dobijanju kredita korisnicima koji su najduže bez stana, a niži anuitet i duži rok otplate kredita korisnicima sa primanjima njihovog porodičnog domaćinstva ispod nivoa određenog aktom, odnosno propisom iz stav 6. ovog člana, i druge pogodnosti. Preduzeća i druge organizacije mogu utvrditi da za dobijanje kredita nije potrebno lično učešće. Visina kredita ne može preći vrednost stana koji po veličini zadovoljava lične i porodične potrebe stanovanja korisnika kredita prema dostignutoj prosečnoj površini stana u društvenoj svojini u Republici po korisniku stana, a mesečni anuitet mogućnost ličnog dohotka, odnosno drugog stalnog primanja korisnika kredita. Korisnik kredita dužan je da prihvati hipoteku na stan do konačne otplate kredita. Bliži uslovi za davanje kredita, kao i početak i rok otplate kredita uređuju se samoupravnim opštim aktom. Korisnici kredita iz stava 2. ovog člana plaćaju cenu stana umanjenu za deo naknade za uređivanje gradskog građevinskog zemljišta koja se odnosi na troškove primarnog komunalnog opremanja objekata individualne i zajedničke komunalne potrošnje, koje su skupštine opština, odnosno grada Beograda, odnosno gradske zajednice obavezne da utvrde u skladu sa zakonom kojim se uređuje građevinsko zemljište. Krediti iz stava 1. ovog člana ne mogu se davati za kupovinu stanova po članu 6. ovog zakona i zasnivanje susvojine na stanu iz člana 8. stav 1. ovog zakona. Sredstva kredita iz stava 1. ovog člana mogu da se koriste i kao učešće za dobijanje kredita kod banke. Sredstva od prodatih društvenih stanova u svojinu i susvojinu i sredstva od amortizacije stanova, preduzeća i druge organizacije i zajednice mogu da koriste samo za davanje kredita svojim radnicima, u skladu sa odredbama ovog zakona.

Član 5.

Pod poboljšanjem uslova stanovanja iz člana 4. ovog zakona smatra se izvođenje radova na zgradi, odnosno stanu kojima se stvaraju uslovi njihovog korišćenja utvrđeni standardima i normativima za izgradnju, kao što su: popravka ili zamena vitalnih delova zgrade (krov, temelj, fasada, instalacije, izolacija vlage, termička zaštita objekta i sl.), izgradnja, dogradnja i pripajanje prostorija odnosno uvođenje instalacija koje postojeći stan nema.

Član 6.

Nosilac stanarskog prava, zakupac stana i članovi njihovog porodičnog domaćinstva mogu u celini ili u idealnim delovima da kupe stan u društvenoj svojini koji koriste. Kupovina stana vrši se pod uslovima da: 1) vrednost stana čini njegova revalorizovana građevinska vrednost utvrđena u skladu sa saveznim zakonom kojim se uređuje revalorizacija stambenih objekata; 2) godišnja visina otplate iznosi najmanje dvostruki iznos propisane stope amortizacije stana; 3) rok otplate ne bude duži od četrdeset godina, osim za kupce sa nižim primanjima utvrđenim prema uslovima koji važe za korisnike kredita iz člana 4. stav 2. ovog zakona; 4) se stavi hipoteka na stan do isplate stana u celini. U slučaju prodaje stana čija je nabavna vrednost u knjigovodstvu otpisana preko 50%, utvrđuje se njegova prometna vrednost procenom po zakonu kojim se uređuje promet nepokretnosti, umanjena po stopi od 1% za svaku godinu starosti stana, s tim da to umanjenje ne može da bude veće od 50% od prometne vrednosti. Zaključenjem ugovora o kupovini stana kupac ima obavezu da u roku od trideset dana podnese zahtev za upis prava svojine i teret hipoteke u zemljišne knjige, odnosno druge javne knjige o evidenciji nepokretnosti i pravima na njima, kada stiče pravo svojine. Kupovinom stana iz stava 1. ovog člana lica koja pored kupca stanuju u tom stanu kao članovi njegovog porodičnog domaćinstva imaju pravo stanovanja, u skladu sa zakonom kojim se uređuje pravo svojine i druga stvarna prava.

Član 7.

Građanin i društveno pravno lice mogu da udruže sredstva radi izgradnje, odnosno kupovine idealnog stana (u daljem tekstu: susvojina). Susvojina može da se stekne i kupovinom idealnog dela stana u društvenoj svojini, ulaganjem ličnih sredstava u finansiranje radova na poboljšanju uslova stanovanja i u drugim slučajevima predviđenim zakonom. O zasnivanju susvojine zaključuje se ugovor koji sadrži naročito: predmet susvojine, veličine idealnih delova stana izražene u procentima, prava i obaveze ugovornih strana o korišćenju pogodnosti suvlasnika na više od 50% idealnog dela stana koje nisu utvrđene zakonom, prepravke stana, međusobne odnose ugovornih strana, uslove raskida ugovora o susvojini i otuđenja stana, uslove i rokove izvršenja ugovora. Susvojina po ovom zakonu može da se zasnuje ako vrednost idealnog dela stana iznosi najmanje 5% od vrednosti celog stana, a kad pređe 50% od vrednosti celog stana pravo prvenstvenog useljenja u stan u slučaju njegovog ispražnjenja imaju naslednici ili lica na koja je preneto pravo susvojine pravnim poslom, s tim što na delu stana u društvenoj svojini imaju položaj zakupca. Suvlasnik idealnog dela stana u susvojini ima pravo da otkupljuje stan u idealnim delovima dok ga u celini ne stekne u svojinu. Vrednost stana u slučaju zasnivanja susvojine po stavu 1. ovog člana čini utvrđena cena novoizgrađenog stana po konačnom obračunu, odnosno utvrđena cena kupljenog stana po kupoprodajnom ugovoru, a u slučaju iz stava 2. ovog člana vrednost stana čini revalorizovana građevinska vrednost stana utvrđena po saveznom zakonu kojim se uređuje revalorizacija stambenih objekata.

Član 8.

Susvojina se stiče kupovinom idealnog dela stana u društvenoj svojini kad: 1) nosilac stanarskog prava kupi idealni deo stana koji dobija na korišćenje, odnosno koji koristi; 2) raniji sopstvenik u postupku određivanja pravične naknade otkupi idealni deo stana koji mu se obezbeđuje; 3) raniji sopstvenik ili nosilac stanarskog prava, u postupku eksproprijacije, odnosno administrativnog prenosa, doplati razliku za veći, odnosno komforniji stan; 4) sopstvenik stana, odnosno porodične stambene zgrade izvrši njihovu zamenu za veći, odnosno komforniji stan u društvenoj svojini, na kome stiče susvojinu srazmerno vrednosti svoje zgrade, odnosno stana. Nosilac stanarskog prava koji uz saglasnost nosioca prava raspolaganja uloži lična sredstva u radove na zgradi, odnosno stanu kojima se poboljšavaju uslovi stanovanja (član 5) stiče susvojinu na stanu srazmerno vrednosti tih radova u odnosu na vrednost stana koji koristi, pod uslovima propisanim ovim zakonom.

III. KORIŠĆENjE STANOVA

Član 9.

Nosilac prava raspolaganja na stanu u društvenoj svojini (u daljem tekstu: davalac stana na korišćenje) samoupravnim opštim aktom, odnosno propisom uređuje uslove i način raspolaganja svojim stanovima. Davalac stana na korišćenje može pravo davanja stana na korišćenje da prenese drugom društvenom pravnom licu. Stanovi u društvenoj svojini mogu da se koriste po osnovu zakupa i po osnovu stanarskog prava. Po osnovu zakupa mogu da se koriste stanovi u društvenoj svojini koji se ne koriste po osnovu stanarskog prava, ako zakonom nije drugačije određeno.

Član 10.

Putem zakupa na korišćenje mogu da se daju: 1) stanovi namenjeni za sticanje dohotka; 2) stanovi za službene potrebe; 3) drugi stanovi određeni za davanje u zakup. Pravna lica mogu stanove i stambene zgrade kojima raspolažu da izdaju u zakup za stanovanje, radi sticanja dohotka. Ako se stanovi, iz stava 2. ovog člana nalaze u stambenim zgradama u kojima ima i drugih stanova koji ne služe za sticanje dohotka, korisnici stanova mogu da koriste te stanove pod uslovom da ne smetaju korisnike drugih stanova u mirnom korišćenju, da ne oštećuju zajedničke delove, uređaje i instalacije koji služe celoj zgradi i da učestvuju u troškovima održavanja tih zgrada i stanova u skladu sa odredbama ovog zakona. Stanovima za službene potrebe smatraju se stanovi čije je korišćenje uslovljeno vršenjem određenog posla, odnosno službene dužnosti dok taj posao, odnosno dužnost traje. Pod drugim stanovima koji su određeni za davanje u zakup smatraju se oni stanovi koji su aktom, odnosno propisom iz člana 9. ovog zakona ili ovim zakonom određeni da se koriste po osnovu zakupa. Davaoci stanova na korišćenje mogu da povere drugim licima da u njihovo ime i za njihov račun izdaju stanove i stambene zgrade u zakup, u skladu sa odredbama ovog zakona.

Član 11.

O korišćenju stana putem zakupa, pravima i obavezama zakupodavca i zakupca i drugim uslovima zakupa zaključuje se ugovor o zakupu u skladu sa zakonom kojim se uređuju obligacioni odnosi, ovim zakonom i samoupravnim opštim aktom, odnosno propisom davaoca stana na korišćenje. Ugovor o zakupu stana sadrži naročito: ugovorne strane, stan koji je predmet zakupa, iznos zakupnine i način njenog plaćanja, vreme trajanja zakupa ako je isti ograničen, uslove otkaza i otkazne rokove. Zakupnina za korišćenje stana po osnovu zakupa iz člana 10. stav 1. tač. 2. i 3. ovog zakona ne može da bude veća od iznosa dvostruke stanarine koja bi se plaćala za takav stan u društvenoj svojini koji se koristi sa stanarskim pravom. Ugovor o zakupu zaključuje se u pismenom obliku. Ugovor o zakupu stana zaključuje se na neodređeno vreme ako ovim zakonom ili ugovorom o zakupu nije drugačije određeno. Ugovor o zakupu dela stana (podstanarski odnos) može da se zaključi i na vreme kraće od godinu dana, s tim što rok za otkaz ovog ugovora ne može da bude kraći od mesec dana.

Član 12.

Ugovor o zakupu stana prestaje, odnosno može se otkazati pod uslovima i u slučajevima koji su ovim zakonom utvrđeni za prestanak stanarskog prava, odnosno otkaz ugovora o korišćenju stana, kao i iz razloga utvrđenih ugovorom o zakupu stana, u skladu sa ovim zakonom. Ugovor o zakupu stana zaključen na određeno vreme smatra se, po isteku toga vremena, da je prećutno obnovljen za još jednu godinu, ako se zakupodavac tome ne protivi. Smatra se da se zakupodavac stana ne protivi produžetku zakupa stana ako šest meseci pre isteka ugovora o zakupu nije obavestio zakupca da će zahtevati ispražnjenje stana u ugovorenom roku. Zakupac može da odustane od ugovora o zakupu stana u svako vreme, bez obzira na ugovorene ili zakonske odredbe o trajanju zakupa stana ako zakupodavac u ugovorenom roku ne dovede stambene prostorije u stanje u kome ih je dužan da preda, odnosno održava. Strana koja odustane od ugovora o zakupu stana dužna je da drugoj strani da pismenu izjavu o odustanku, kao i da odredi rok do kojeg će predati, odnosno primiti ispražnjen stan. Taj rok ne može da bude kraći od trideset dana od prijema odustanka.

Član 13.

Stanovi na kojima je nosilac prava raspolaganja opština po osnovu nacionalizacije, konfiskacije, nasleđa i poklona, stanovi stečeni iz amortizacije ovih stanova, kao i sredstva stečena iz njihove amortizacije i prodaje mogu da se koriste za: 1) rešavanje stambenih potreba učesnika NOR-a koji nisu penzioneri ili nisu u radnom odnosu, civilnih invalida rata i građana iz člana 2. stav 6. ovog zakona; 2) iseljavanje lica koja imaju stanarsko pravo na stanovima u svojini građana, radi vraćanja tih stanova vlasnicima na korišćenje, u skladu sa ovim zakonom; 3) rešavanje stambenih potreba lica koja se iseljavaju iz nehigijenskih zgrada i stanova i zgrada sklonih padu. Kada se zadovolje stambene potrebe iz stava 1. tač. 1-3. ovog člana ili kada tih potreba nema ili kada upražnjeni stanovi ne odgovaraju za zadovoljavanje stambenih potreba lica iz stava 1. ovog člana, ti stanovi mogu da se upotrebe za zadovoljavanje drugih stambenih potreba, u skladu sa propisom skupštine opštine.

Član 14.

Lice kome je pravosnažnom odlukom nadležnog organa dat stan na korišćenje i davalac stana na korišćenje, odnosno preduzeće koje u ime i za račun davaoca stana na korišćenje vrši poslove održavanja stana i zgrade dužni su da zaključe ugovor o korišćenju stana. Kad lice iz stava 1. ovog člana zaključi ugovor o korišćenju stana i useli se u stan stiče stanarsko pravo (u daljem tekstu: nosilac stanarskog prava). Ugovor o korišćenju stana sadrži naročito: 1) naznačenje ugovornih strana; 2) lično ime lica kome je stan dat na korišćenje sa podacima o članovima porodičnog domaćinstva za koje je dat stan na korišćenje (ime i prezime, srodstvo, njihovi matični brojevi); 3) naznačenje stana (ulica i broj zgrade, broj stana, broj i vrsta prostorija u stanu i površina stana); 4) odredbe o međusobnim obavezama ugovornih strana, o plaćanju stanarine, o korišćenju i održavanju stana, zajedničkih prostorija i uređaja u zgradi i o korišćenju zemljišta koje služi za redovnu upotrebu zgrade; 5) odredbe o tekućem održavanju stana. Ugovor o korišćenju stana zaključuje se, po pravilu, pre useljenja u stan, a najkasnije u roku od trideset dana od useljenja u stan. Ako se ugovor o korišćenju stana ne zaključi u određenom roku svaka od ugovornih strana može da podnese zahtev nadležnom sudu da u vanparničnom postupku donese rešenje koje zamenjuje ugovor o korišćenju stana, dok se ugovor ne zaključi. Ako se zahtev iz stava 5. ovog člana ne podnese u roku od petnaest dana od isteka roka iz stava 4. ovog člana ili sud odbije zahtev za donošenje rešenja koje zamenjuje ugovor o korišćenju stana, a lice nastavi da koristi stan bez zaključenog ugovora o korišćenju stana po isteku roka za zaključenje tog ugovora, smatra se da se stan koristi bez zakonskog osnova, pa davalac stana na korišćenje može da podnese zahtev stambenom organu opštine za iseljenje lica koje koristi stan bez zaključenog ugovora o korišćenju stana (član 31. ovog zakona). Ugovorne strane dužne su da se međusobno obaveštavaju kad nastanu promene u utvrđenim elementima iz ugovora o korišćenju stana, u roku od trideset dana od nastale promene, radi eventualne izmene ugovora.

Član 15.

Nosilac stanarskog prava, zajedno sa svim članovima porodičnog domaćinstva, prestaje trajno da koristi stan: zbog otkaza ili raskida ugovora o korišćenju stana; po osnovu ugovora o zameni stana; zbog sticanja stanarskog prava na drugom stanu koji mu je dat i za sve članove porodičnog domaćinstva koji zajedno sa njim stanuju, i u drugim slučajevima utvrđenim ovim zakonom. Kad nosilac stanarskog prava po drugom osnovu (smrt, napuštanje stana i dr.) osim slučajeva iz stava 1. ovog člana, prestane trajno da koristi stan, nosilac stanarskog prava na tom stanu postaje član njegovog porodičnog domaćinstva, i to: njegov bračni drug, a ako njega nema njegovo dete (rođeno u braku ili van braka, usvojeno i pastorak), a ako njega nema njegov roditelj, a ako njega nema roditelj njegovog bračnog druga, koji je zajedno sa njim stanovao u stanu. U slučaju da je u stanu ostalo više navedenih lica istog stepena srodstva sa ranijim nosiocem stanarskog prava, oni će sporazumno između sebe da odrede nosioca stanarskog prava, a ako ne postignu sporazum o tome će da odluči davalac stana na korišćenje, odnosno sud u vanparničnom postupku, na zahtev zainteresovanog lica. Ako u slučaju iz stava 2. ovog člana u stanu nije ostalo lice koje ima pravo da postane nosilac stanarskog prava na tom stanu a ostalo je lice koje je prestalo da bude član porodičnog domaćinstva ili srodnik nosioca stanarskog prava u pravoj ushodnoj i nishodnoj liniji krvnog srodstva, koji je sa njim ostvario dugogodišnju zajednicu života i stanovanja (najmanje deset godina do njegove smrti), to lice može da nastavi da koristi stan pod uslovom da sa davaocem stana na korišćenje zaključi ugovor o zakupu stana u smislu člana 11. ovog zakona. U slučaju spora u pogledu prava na zaključivanje ugovora o zakupu i lica sa kojima treba da se zaključi ugovor, odlučiće sud u vanparničnom postupku na zahtev zainteresovanog lica. Nosilac stanarskog prava iz stava 2. ovog člana dužan je da zaključi ugovor o korišćenju stana u skladu sa odredbama člana 14. ovog zakona. Članovima porodičnog domaćinstva koji su po bilo kom osnovu rešili stambene potrebe ne pripada pravo iz stava 2. ovog člana. Ako davalac stana na korišćenje smatra da nijedno od lica koja su ostala u stanu posle trajnog prestanka korišćenja stana od strane nosioca stanarskog prava nema pravo da nastavi da koristi stan, može tužbom nadležnom sudu da traži njihovo iseljenje. Lica koja su ostala u stanu u slučaju iz stava 2. ovog člana, dužna su da obaveste davaoca stana na korišćenje, odnosno javno preduzeće za stambene usluge, da je nosilac stanarskog prava prestao da koristi stan, u roku od trideset dana od dana prestanka njegovog korišćenja stana.

Član 16.

Nosiocu stanarskog prava koji stekne stanarsko pravo na drugom stanu prestaje stanarsko pravo na stanu koji je prethodno koristio. U slučaju iz stava 1. ovog člana lice je dužno da bez odlaganja, a najkasnije u roku od trideset dana od dana sticanja stanarskog prava na drugom stanu, preda davaocu stan na kome je prestalo stanarsko pravo, prazan od lica i stvari. Ako nosilac stanarskog prava ne preda stan, opštinski organ uprave nadležan za stambene poslove (u daljem tekstu: stambeni organ) po službenoj dužnosti doneće rešenje o ispražnjenju stana i predati ga davaocu stana na korišćenje. Žalba na rešenje iz stava 3. ovog člana ne zadržava njegovo izvršenje.

Član 17.

U slučaju razvoda braka sud koji o tome odlučuje će, na zahtev jednog ili oba razvedena bračna druga, da odluči ko će da bude nosilac stanarskog prava a ko će se iseliti iz stana. Pre donošenja odluke sud može da im ostavi primeren rok da izvrše zamenu tog stana za dva stana. Kod donošenja odluke iz stava 1. ovog člana sud će da vodi računa o stambenim potrebama razvedenih bračnih drugova, njihove dece i drugih članova porodičnog domaćinstva, ko je od njih dobio taj stan na korišćenje i drugim okolnostima od uticaja na zadržavanje stana, odnosno iseljenje.

Član 18.

Ako nosilac stanarskog prava, njegov bračni drug ili maloletni član njegovog porodičnog domaćinstva ima ili stekne u svojinu useljiv stan ili porodičnu stambenu zgradu, koji se nalaze u istom naseljenom mestu gde i društveni stan koji koriste, mogu da nastave da koriste stan sa stanarskim pravom samo pod uslovom da: 1) zaključe ugovor o kupovini društvenog stana na rok koji ne može biti duži od deset godina; ili 2) zaključe ugovor o susvojini na stanu od najmanje 50% vrednosti stana, s tim da preostali deo stana kupe najkasnije za deset godina; ili 3) daju ovlašćenje davaocu stana na korišćenje da stan, odnosno porodičnu stambenu zgradu u njihovoj svojini može da izdaje u zakup dok po odredbama ovog zakona koriste stan sa stanarskim pravom. Ako se ne postupi na način određen u stavu 1. ovog člana u roku od tri meseca od dana stupanja na snagu ovog zakona za lica koja imaju stan ili zgradu, odnosno u roku od tri meseca od dana sticanja stana, odnosno zgrade u svojinu, stambeni organ će po službenoj dužnosti doneti rešenje o iseljenju svih lica i stvari iz društvenog stana. Ako u slučaju iz stava 1. ovog člana nosilac stanarskog prava ili član njegovog porodičnog domaćinstva otuđi stan, odnosno zgradu u svojini, to neće uticati na donošenje odluke o iseljenju iz društvenog stana ako su se stekli ostali utvrđeni uslovi. Skupština opštine, odnosno grada Beograda, odnosno gradske zajednice može svojom odlukom da utvrdi šta se smatra naseljenim mestom u smislu stava 1. ovog člana.

Član 19.

Nosilac stanarskog prava može da zameni stan sa drugim nosiocem stanarskog prava ili sa davaocem stana na korišćenje koji ima useljiv stan. Zamena stana može da se vrši između više nosilaca stanarskog prava, odnosno davalaca stanova na korišćenje radi razdvajanja, odnosno spajanja porodičnog domaćinstva. Nosilac stanarskog prava može da zameni stan sa sopstvenikom stana u svojini građana, s tim što lica koja su zamenila stanove zaključuju ugovore o zakupu tih stanova, u smislu člana 11. ovog zakona. Zakupci stanova mogu među sobom, kao i sa nosiocima stanarskog prava da zamenjuju stanove uz saglasnost davaoca stana na korišćenje, pod uslovom da se ne menja dotadašnji osnov korišćenja stana. Pre pokretanja postupka za zamenu stana nosilac stanarskog prava dužan je da od davaoca stana zatraži da mu obezbedi stan kakav želi da pribavi zamenom. Ako mu davalac stana u roku od trideset dana od podnošenja zahteva ne obezbedi takav stan, nosilac stanarskog prava može da vrši zamenu stana u skladu sa ovim zakonom. Nosioci stanarskog prava dužni su da davaocima stanova na korišćenje, odnosno sopstvenicima stanova i pravnom preduzeću za stambene usluge dostave primerak zaključenog ugovora o zameni stanova, u roku od petnaest dana od dana zaključenja ugovora. Na osnovu zaključenih ugovora o zameni stana zaključuju se ugovori o korišćenju stanova u smislu člana 14. ovog zakona, odnosno ugovori o zakupu stanova u smislu člana 11. ovog zakona.

Član 20.

Davalac stana na korišćenje može pred nadležnim sudom da zahteva poništenje ugovora o zameni stana, ako: 1) pre zamene stana nije postupljeno po obavezi iz člana 19. stav 5. ovog zakona; 2) je nosiocu stanarskog prava dat otkaz ugovora o korišćenju stana; 3) su se stekli uslovi iz člana 18. za iseljenje nosioca stanarskog prava i članova njegovog porodičnog domaćinstva; 4) je stan dobijen na korišćenje po osnovu svojstva radnika u udruženom radu a nije istekla obaveza po datom stanu na korišćenje; 5) se radi o prividnoj zameni stana (kada se lice koje je zaključilo ugovor o zameni stana ne preseli u zamenjeni stan, ili kada se preseli a ne koristi zamenjeni stan; ili kada ne postoji stan koji se zamenjuje i sl.), odnosno neopravdanoj zameni stanova (sticanje imovinske koristi zamenom i sl.). Kad sud poništi ugovor o zameni stana naložiće i povraćaj u pređašnje stanje. Davalac stana na korišćenje može da podnese zahtev za poništenje ugovora o zameni stana u roku od trideset dana od dana saznanja za razloge iz stava 1. ovog člana, a najdocnije u roku od dve godine od izvršene zamene.

Član 21.

Stan u društvenoj svojini ne može da se koristi u drugu svrhu osim za stanovanje, ako ovim zakonom nije drugačije određeno. U stanu iz stava 1. ovog člana nosilac stanarskog prava i članovi njegovog porodičnog domaćinstva mogu da obavljaju i poslovnu delatnost ličnim radom, pod uslovom da se time ne ometaju drugi stanari u mirnom korišćenju stanova, da se vršenjem delatnosti ne nanosi šteta stanu, odnosno zgradi i da se plaćaju povećani troškovi održavanja zgrade, odnosno stana koji nastaju usled obavljanja poslovne delatnosti.

Član 22.

Nosilac stanarskog prava ne može da izda ceo stan odnosno veći deo stana u zakup, osim u slučaju iz člana 24. ovog zakona kada se takva mogućnost predvidi samoupravnim opštim aktom, odnosno propisom davaoca stana na korišćenje. Nosilac stanarskog prava može da izda u zakup manji deo stana drugom licu kao podstanaru za stanovanje, pod uslovom da zaključe pismeni ugovor o zakupu dela stana, u smislu člana 11. stav 2. ovog zakona i primerak ugovora dostavi opštinskoj službi društvenih prihoda. Pod manjim delom stana iz stava 2. ovog člana podrazumeva se manji broj soba od polovine ukupnog broja soba u višesobnom stanu, jedna soba u dvosobnom stanu i jedan ležaj u manjem stanu od dvosobnog.

Član 23.

Skupština opštine, odnosno grada Beograda, odnosno gradske zajednice može da propiše obavezu da se zamena stanova i izdavanje stanova u zakup vrši preko odgovarajuće organizacije (agencija).

Član 24.

Nosilac stanarskog prava koji namerava da sa svim članovima porodičnog domaćinstva prestane privremeno da koristi stan za vreme duže od jedne a do četiri godine, dužan je da o tome blagovremeno, a najkasnije trideset dana pre prestanka korišćenja stana obavesti davaoca stana na korišćenje. Davalac stana na korišćenje svojim samoupravnim opštim aktom, odnosno propisom određuje način i uslove korišćenja stana za vreme privremenog nekorišćenja stana u smislu stava 1. ovog člana. Ako nosilac stanarskog prava u roku od mesec dana od isteka roka koji je utvrđen po stavu 1. ovog člana ne nastavi da koristi stan prestaje mu stanarsko pravo, a stambeni organ opštine će, na zahtev davaoca stana na korišćenje, doneti rešenje o iseljenju svih lica i stvari iz stana. Povremeno navraćanje u stan u periodu iz stava 1. ovog člana ne smatra se prekidom roka iz stava 1. ovog člana.

Član 25.

Kad se nosilac stanarskog prava useljava u stan ili trajno iseljava iz stana, dužan je da stan primi ili preda davaocu stana na korišćenje zapisnički u stanju u kome je stan primio, uzimajući u obzir promene do kojih je došlo redovnom upotrebom stana. Ako davalac stana i nosilac stanarskog prava ne postignu sporazum u pogledu stanja u kome se stan nalazi u vreme predaje, svaka od strana može da traži da sud u vanparničnom postupku utvrdi stanje u kome stan treba da se preda.

Član 26.

Otkaz ugovora o korišćenju stana daje se nosiocu stanarskog prava u sledećim slučajevima, ako: 1) korisnici stana koriste stan protivno ugovoru o korišćenju stana, kojim se stanu, zajedničkim prostorijama ili uređajima nanosi šteta; 2) korisnici stana ometaju druge korisnike stanova u zgradi u mirnom korišćenju njihovih stanova; 3) zaostane sa plaćanjem stanarine i drugih troškova po ugovoru o korišćenju stana tri meseca neprekidno ili četiri meseca u toku godine; 4) izdaje u zakup ceo stan ili veći deo stana, protivno odredbama ovog zakona; 5) zajedno sa članovima porodičnog domaćinstva koji su sa njim zajedno stanovali u stanu prestane da koristi stan zbog trajnog preseljenja u drugi stan, osim u slučaju iz člana 24. stav 3. ovog zakona; 6) je dobio stan na korišćenje kao uslov iz radnog odnosa da ostane na radu određeni period vremena, a taj uslov nije izvršio, niti je oslobođen te obaveze. Davalac stana na korišćenje daje otkaz ugovora o korišćenju stana nosiocu stanarskog prava kad on ili njegov bračni drug ili drugi član njegovog porodičnog domaćinstva ima ili stekne u svojinu porodičnu stambenu zgradu ili stan koji po mestu u kome se nalazi, veličini i komforu zadovoljava njegove lične i porodične stambene potrebe, ako za njih nije postupljeno u smislu člana 18. stav 1. tač. 1. do 3. ovog zakona, odnosno ako davalac stana na korišćenje nije prihvatio nijedan od utvrđenih uslova, kao i u slučaju sticanja u svojinu više od jednog stana u naseljenom mestu gde je stan u društvenoj svojini. U slučaju iz stava 1. tačka 3. ovog člana nosiocu stanarskog prava ne može se dati otkaz ugovora o korišćenju stana za vreme dok je bio privremeno nezaposlen a nije imao drugih sredstava i prihoda da plaća stanarinu i druge troškove. U tom slučaju nosilac stanarskog prava dužan je da izmiri zaostale obaveze u dva puta dužem vremenu od vremena za koje je bio privremeno nezaposlen. U slučaju iz stava 1. tačka 5. ovog člana smatraće se da se stan ne koristi neprekidno i kad nosilac stanarskog prava samo povremeno navraća u stan, kao i kad ceo stan koristi lice koje nije član njegovog porodičnog domaćinstva.

Član 27.

Otkaz ugovora o korišćenju stana iz člana 26. ovog zakona daje davalac stana na korišćenje, odnosno javno preduzeće za stambene usluge tužbom redovnom sudu. Nosilac stanarskog prava može da da otkaz ugovora o korišćenju stana mesec dana pre nego što namerava da isprazni stan. Nosilac stanarskog prava otkazuje ugovor pismeno, vansudskim putem, prvog u mesecu, a otkazni rok ističe poslednjeg dana u mesecu u kome je dat otkaz.

Član 28.

Nosilac stanarskog prava može, iz opravdanih razloga, svakom korisniku stana, osim svojoj maloletnoj deci, bračnom drugu i licu koje je dužan da izdržava po zakonu da otkaže dalje korišćenje stana, ostavljajući mu primeren rok za iseljenje, koji ne može biti kraći od trideset dana. Ako se korisnik stana iz stava 1. ovog člana ne iseli u ostavljenom roku, nosilac stanarskog prava može tužbom sudu da traži njegovo iseljenje.

Član 29.

Ugovor o korišćenju stana prestaje kad se: 1) zgrada ili deo zgrade mora da ruši na osnovu rešenja nadležnog organa opštine (eksproprijacija, izgradnja i sl.); 2) zgrada aktom saveznog organa za narodnu odbranu proglasi objektom za vojne potrebe; 3) rešenjem nadležnog organa u opštini utvrdi da je zgrada sklona padu, nehigijenska i opasna za život i zdravlje ljudi, saobraćaj i sl. U slučaju iz stava 1. ovog člana tač. 1. i 2. nosilac stanarskog prava može da se iseli na osnovu rešenja stambenog organa kad mu se obezbedi stan koji, uzimajući u obzir sve uslove stanovanja, a naročito: veličinu, udobnost i mesto na kome se stan nalazi, neće bitno pogoršati njegove uslove stanovanja, ne menjajući osnov korišćenja stana. U slučaju iz stava 1. tačka 3. ovog člana nosilac stanarskog prava i lica koja zajedno sa njim stanuju mogu da se isele na osnovu rešenja stambenog organa pošto im opština obezbedi smeštaj koji zadovoljava minimalne potrebe stanovanja, ne menjajući osnov korišćenja stana. Troškovi preseljenja lica iz stava 1. ovog člana padaju na teret podnosioca zahteva.

Član 30.

Kad je po odredbama ovog zakona utvrđena obaveza nosioca stanarskog prava da se iseli iz stana ta obaveza odnosi se i na sva druga lica koja koriste stan, ako ovim zakonom nije drukčije određeno. Zakupac dela stana koji ostane u stanu po smrti ili napuštanju stana od strane nosioca stanarskog prava smatraće se licem koje koristi stan protivno odredbama ovog zakona (član 31. ovog zakona).

Član 31.

Ako se neko lice useli u stan ili zajedničke prostorije u zgradi, protivno odredbama ovog zakona ili stan koristi bez ugovora o korišćenju ili zakupu stana svako lice može da predloži stambenom organu da donese rešenje o njegovom iseljenju. Postupak u slučaju iz stava 1. ovog člana je hitan, a pokreće se i vodi po službenoj dužnosti. Protiv rešenja iz stava 1. ovog člana može u roku od tri dana da se podnese žalba, ali žalba ne zadržava njegovo izvršenje. Pri izvršenju rešenja iz stava 1. ovog člana licu i stvarima se ne obezbeđuje nikakav smeštaj. Troškovi prinudnog iseljenja i troškovi koji su nastali u vreme korišćenja stana, odnosno zajedničke prostorije bez zakonskog osnova (stanarina, grejanje, struja, voda, oštećenje u toku upotrebe i dr.) padaju na teret lica koje se iseljava. Troškove iz stava 5. ovog člana utvrđuje stambeni organ rešenjem o iseljenju ili posebnim rešenjem.

Sustanarski odnosi

Član 32.

Na sustanarske odnose primenjuju se odredbe ovog zakona koje se odnose na stanarsko pravo, ako ovim zakonom nije drukčije uređeno. Novi sustanarski odnosi ne mogu da se zasnivaju po odredbama ovog zakona.

Član 33.

Davalac stana na korišćenje može stan koji koriste sustanari ili koji su neki sustanari ispraznili da pretvara u posebne stambene jedinice, u skladu sa građevinskim propisima. Sustanari ne mogu da se protive tim prepravkama, ako se njima bitno ne pogoršavaju uslovi njihovog stanovanja.

Član 34.

Kada se sustanar iseli iz dela stana koji koristi, davalac stana ispražnjeni deo stana može dati ostalim sustanarima na korišćenje u zakup po odredbama ovog zakona. Davalac stana na korišćenje može da otkaže ugovor o korišćenju stana sustanaru ako mu obezbedi za iseljenje stan koji uzimajući u obzir sve uslove stanovanja, a naročito veličinu, udobnost i mesto na kome se stan nalazi odgovara delu stana koji koristi sustanar. Ne može da se izvrši zamena stana sa sustanarom ako se tome protivi drugi sustanar iz razloga što bi se njegovi uslovi stanovanja znatno pogoršali s obzirom na broj lica koja na osnovu zamene treba da se usele ili druge opravdane razloge ili ako lica koja treba da se usele boluju od hronične zarazne bolesti. Sustanar ne može bez pristanka drugih sustanara da izdaje deo stana u zakup drugim licima, odnosno ne može u taj deo stana da primi na stanovanje drugo lice, osim bračnog druga i lica koje je dužan po zakonu da izdržava. Ako sustanar primi u svoj deo stana lice protivno odredbi st. 2. i 3. ovog člana, drugi sustanar može u roku od trideset dana od dana saznanja za njihovo useljenje da zahteva njihovo iseljenje tužbom nadležnom sudu.

Korišćenje stanova u svojini građana

Član 35.

Na stanu u svojini građana ne može da se stiče stanarsko pravo. Nosilac stanarskog prava koji je stanarsko pravo stekao pre stupanja na snagu ovog zakona na stanu ili porodičnoj stambenoj zgradi u svojini građana ima prava i obaveze koje se ovim zakonom propisuju za nosioca stanarskog prava koji koristi stan u društvenoj svojini, ako ovim zakonom nije drugačije određeno. Sopstvenik stana, odnosno porodične stambene zgrade iz stava 2. ovog člana ima prava i obaveze davaoca stana u društvenoj svojini, u skladu sa ovim zakonom. Nosilac stanarskog prava iz stava 2. ovog člana koji je sustanar ima položaj, prava i obaveze sustanara na stanu u društvenoj svojini, u skladu sa ovim zakonom. Sopstvenik stana, odnosno porodične stambene zgrade može, u skladu sa odredbama ovog zakona, da izdaje u zakup deo stana podstanarima, odnosno stan ili zgradu u celini, za stanovanje ili za obavljanje dozvoljene poslovne delatnosti, pod uslovom da zaključi pismeni ugovor o zakupu u skladu sa ovim zakonom i dostavi ga opštinskoj službi društvenih prihoda. Ako se u slučaju iz stava 5. ovog člana stan koristi tako da se time ometaju drugi stanari, odnosno susedi u mirnom korišćenju stanova, da se ugrožava životna sredina, da se nanosi šteta zajedničkim delovima zgrade, sud će, na zahtev zainteresovanog lica ili nadležnog inspekcijskog organa, zabraniti dalje korišćenje stana za takve namene. Nosilac stanarskog prava u svojini građana i sopstvenik toga stana mogu da izvrše kupoprodaju toga stana i pod uslovima iz člana 6. ovog zakona. Nosilac stanarskog prava koji je, uz saglasnost sopstvenika stana, uložio lična sredstva u poboljšanje uslova stanovanja u stanu, odnosno stambenoj zgradi u visini od najmanje 5% od njihove vrednosti, ima pravo na srazmerno smanjenje kupoprodajne cene.

Član 36.

Nosilac stanarskog prava na stanu u svojini građana ne može zamenom toga stana da oteža mogućnost sopstvenika za iseljenje nosioca stanarskog prava. Pod otežavanjem mogućnosti u smislu stava 1. ovog člana smatra se naročito zamena sa licem koje ima veći broj članova porodičnog domaćinstva od onog koji koristi stan.

Član 37.

Radi zadovoljenja ličnih i porodičnih stambenih potreba, sopstvenik porodične stambene zgrade ili stana može da zahteva iseljenje nosioca stanarskog prava koji u toj zgradi, odnosno stanu stanuje, pod uslovom da nosiocu stanarskog prava obezbedi drugi stan. Stan koji se obezbeđuje nosiocu stanarskog prava u smislu stava 1. ovog člana treba, po pravilu, da uzimajući u obzir sve uslove stanovanja, a naročito veličinu, udobnost i mesto na kome se stan nalazi odgovara stanu iz kojeg treba da se iseli i da mu bitno ne pogoršava uslove stanovanja koje ima, odnosno da bude manji stan od onog koji koristi ako taj stan zadovoljava njegove lične i porodične potrebe stanovanja po ovom zakonu. Stan iz stava 2. ovog člana obezbeđuje sopstvenik ili drugo lice koje je po odredbama ovog zakona član njegovog porodičnog domaćinstva i to stan u društvenoj svojini i koji oni koriste po osnovu stanarskog prava, ili drugi stan koji je u njihovoj svojini i koji oni hoće da daju za iseljenje nosioca stanarskog prava koji pristaje da ga koristi u svojstvu zakupca stana. U slučaju iz stava 3. ovog člana, kada se obezbeđuje stan u društvenoj svojini, nije potrebna saglasnost davaoca tog stana na korišćenje. Ako sopstvenik ne može da obezbedi stan po odredbi stava 3. ovog člana, takav stan dužna je da obezbedi opština iz fonda stanova kojima raspolaže po odredbama člana 13. ovog zakona. Pravo prvenstva u obezbeđivanju stanova po odredbi stava 5. ovog člana, imaju sopstvenici tih stanova od pre 1. januara 1959. godine kojima je administrativnom merom nadležnog organa oduzeto pravo korišćenja stana u svojini, odnosno naslednici tih sopstvenika, koji žive u teškim stambenim uslovima (naročito: bez stana, vlažan, nehigijenski stan, stan znatno manji od onog koji zadovoljava lične i porodične stambene potrebe sopstvenika), a zatim sopstvenici, odnosno njihovi naslednici koji imaju prebivalište u istom mestu u kome se nalazi stan čije se vraćanje zahteva. Sopstvenik stana iz stava 1. ovog člana koji je taj stan kupio kao neuseljiv od ranijeg sopstvenika, odnosno njegovog naslednika, kao i sopstvenik koji ima drugi stan koji zadovoljava njegove lične i porodične potrebe stanovanja, nema pravo na obezbeđenje stana po stavu 5. ovog člana. Nosilac stanarskog prava nastanu u svojini građana ima pravo da tužbom redovnog suda traži zamenu stana sa sopstvenikom tog stana koji je nosilac stanarskog prava na stanu u društvenoj svojini, ako stan u svojini zadovoljava lične i porodične potrebe stanovanja sopstvenika stana i nalazi se u istom naseljenom mestu gde i društveni stan. Na zahtev sopstvenika iz stava 1. ovog člana stambeni organ, kad utvrdi da su ispunjeni uslovi za iseljenje nosioca stanarskog prava, donosi rešenje o njegovom preseljenju u obezbeđeni stan u svojstvu nosioca stanarskog prava na tom stanu, odnosno zakupca stana u smislu stava 3. ovog člana, u roku od najduže šezdeset dana, uz obezbeđenje troškova preseljenja od strane opštine. Žalba na rešenje iz stava 9. doneto u vezi stava 5. ovog člana ne zadržava izvršenje rešenja. U slučaju iz stava 5. ovog člana opština i sopstvenik stana iz stava 1. ovog člana, mogu se sporazumeti da izvrše razmenu prava raspolaganja i prava svojine na stanovima, bez iseljavanja nosioca stanarskog prava, s tim da se za eventualnu razliku u vrednosti stanova izvrši doplata ili zasnuje svojina na stanu.

Član 38.

Nosilac stanarskog prava na stanu u svojini građana dužan je da podnese pravnom licu kod koga je zaposlen zahtev za dobijanje stana na korišćenje ili dobijanje kredita za izgradnju ili kupovinu stana u svojini, kao da nema rešenu stambenu potrebu, ako sopstvenik stana zahteva njegovo iseljenje iz stana (član 37. ovog zakona). Ako nosilac stanarskog prava ne podnese zahtev iz stava 1. ovog člana u roku od šezdeset dana od dana kada je od sopstvenika uredno primio pismeno obaveštenje da je sopstvenik podneo zahtev za njegovo iseljenje ili ne zaključi ugovor o kupoprodaji sa sopstvenikom stana prestaje mu stanarsko pravo a sopstvenik stana može da podnese zahtev stambenom organu za njegovo iseljenje. Ako nosilac stanarskog prava iz stava 1. ovog člana ili njegov bračni drug dobije na korišćenje društveni stan, odnosno on ili njegov bračni drug ili maloletni član njegovog porodičnog domaćinstva stekne ili izgradi stan, odnosno zgradu u svojini koja zadovoljava njegove lične i porodične potrebe stanovanja u istom naseljenom mestu gde i stan koji koristi sa stanarskim pravom, dužan je da se iseli iz stana sa svim korisnicima stana i preda ga sopstveniku. Ako nosilac stanarskog prava ne postupi po obavezi iz stava 3. ovog člana sopstvenik može da podnese zahtev stambenom organu za njegovo iseljenje. Sopstvenik porodične stambene zgrade ili stana može da podnese stambenom organu zahtev za iseljenje nosioca stanarskog prava koji izdaje deo stana ili ceo stan u zakup drugim licima bez saglasnosti sopstvenika, ako mu za iseljenje obezbedi stan koji odgovara delu stana koji koristi nosilac stanarskog prava ne računajući površinu koja se izdaje u zakup. Stan koji se obezbeđuje u smislu stava 5. ovog člana može da bude i zakup drugog stana za period od dve godine.

  1. PRIVREĐIVANjE STANOVIMA I STAMBENIM ZGRADAMA, NjIHOVO ODRŽAVANjE I UPRAVLjANjE

Član 39.

U cilju racionalnijeg i efikasnijeg korišćenja sredstava za stambenu izgradnju, obezbeđivanja uslova za organizovanu izgradnju stanova, stambenih i stambeno-poslovnih zgrada za tržište, radi zadovoljavanja stambenih i drugih potreba radnih ljudi i građana, radi sticanja dohotka i dobiti, kao i radi održavanja stambenih i stambeno-poslovnih zgrada i stanova, preduzeća i druge organizacije, polazeći od svojih interesa i potreba, mogu da osnivaju deonička društva za stambeno poslovanje u koja ulažu sredstva izdvojena za stambenu izgradnju, sredstva od prodatih stanova, sredstva od amortizacije stanova, stambenih i stambeno-poslovnih zgrada i druga sredstva, kao i stanove, stambene i stambeno-poslovne zgrade. Deoničko društvo u vršenju delatnosti iz stava 1. ovog člana naročito finansira izgradnju i kupovinu stanova, prodaje stanove i kreditira njihovu prodaju, pribavlja sredstva otkupom deonica, prikuplja namensku štednju za izgradnju i kupovinu stanova, izdaje stanove u zakup, održava stambene i stambeno-poslovne zgrade i stanove, emituje i prodaje nove deonice i vrši druge poslove u vezi sa ciljevima i zadacima zbog kojih je osnovano. Deoničko društvo se osniva i posluje u skladu sa zakonom, ugovorom o osnivanju i statutom.

Član 40.

Za korišćenje stanova u društvenoj svojini nosilac stanarskog prava dužan je da plaća stanarinu. Stanarina sadrži najmanje iznose: 1) amortizacije stana, utvrđene u skladu sa zakonom kojim se uređuje amortizacija; 2) troškove investicionog održavanja zgrade i stana i tekućeg održavanja zgrade utvrđene najmanje u visini poslovne stope amortizacije, i 3) iznos zakonskih i ugovornih obaveza (osiguravanje, usluge javnog, odnosno drugog preduzeća, nastojnička služba i dr.). Utvrđivanje, obračun i naplatu stanarine vrši nosilac prava raspolaganja, odnosno javno preduzeće za stambene usluge ili druga organizacija kojoj su ti poslovi povereni. Skupština opštine, odnosno grada Beograda, odnosno gradske zajednice može da utvrdi da se stanarina obrazuje za sve ili pojedine kategorije stanova prema uslovima tržišta, prema pogodnostima koje stanovi zbog mesta na kome se nalaze i kvaliteta koji imaju pružaju njihovim korisnicima i drugim kriterijumima za diferencirano određivanje stanarine. Propisom skupštine opštine, odnosno grada Beograda, odnosno gradske zajednice, može da se utvrdi mogućnost da stanari preuzmu obavezu obezbeđenja sredstava za stvarno izvedene radove na investicionom održavanju zgrade i stanova i tekućem održavanju zgrade kada oni nastanu, a da ih ne plaćaju kroz stanarinu. Stanarina se plaća za protekli mesec najkasnije do petnaestog dana u tekućem mesecu.

Član 41.

Stanarinu za korišćenje stanova u svojini građana sa stanarskim pravom određuje sopstvenik stana u visini koja odgovara stanarini za takav stan u društvenoj svojini određenoj po članu 40. ovog zakona. Sopstvenik stana i nosilac stanarskog prava mogu da ugovore i drugačiji iznos stanarine za korišćenje stana iz stava 1. ovog člana. Stanarina iz stava 1. ovog člana plaća se neposredno sopstveniku stana.

Član 42.

Zakupnina za korišćenje stanova u društvenoj svojini po osnovu zakupa utvrđuje se slobodno, ugovorom o zakupu, ako za pojedine vrste zakupa iz člana 10. stav 1. ovog zakona nije drugačije određeno ovim zakonom ili samoupravnim opštim aktom, odnosno propisom iz člana 9. stav 1. ovog zakona. Visinom zakupnine za korišćenje stana u društvenoj svojini mora da se obezbedi najmanje iznos sredstava za pokriće troškova koji se po članu 40. stav 2. ovog zakona obezbeđuje iz stanarine za odgovarajući stan. Zakupnina za korišćenje stanova u svojini građana po osnovu zakupa utvrđuje se slobodno, ugovorom o zakupu stana, osim u slučaju iz člana 15. stav 3. ovog zakona.

Član 43.

Stambene zgrade i stanovi moraju redovno da se održavaju. Održavanje obuhvata: 1) investiciono održavanje stambene zgrade i stana (popravka krova, popravka zajedničkih instalacija u zgradi i stanovima, popravka lifta i dr.); 2) tekuće održavanje zajedničkih delova u zgradi (čišćenje hodnika, stepeništa i dvorišta, krečenje hodnika, redovno održavanje lifta i dr.); i 3) tekuće održavanje stana (krečenje, bojenje stolarije i dr.). O investicionom i tekućem održavanju iz stava 2. tač. 1. i 2. ovog člana dužni su da se staraju deonička društva, odnosno drugi nosioci prava raspolaganja na stanovima i sopstvenici stanova, poslovnih i drugih prostorija, kao posebnih delova zgrade, srazmerno vrednosti njihovih stanova, odnosno drugih prostorija prema ukupnoj vrednosti zgrade, a o tekućem održavanju stana staraju se nosioci stanarskog prava, odnosno drugi korisnici stanova. Sopstvenici posebnih delova zgrade dužni su da učestvuju u troškovima investicionog i tekućeg održavanja iz stava 2. tač. 1. i 2. ovog člana na način propisan zakonom o pravu svojine i drugim stvarnim pravima. Republički organ uprave nadležan za stambene poslove bliže propisuje vrste radova u smislu stava 2. ovog člana, rokove njihovog izvršavanja i sadržaj godišnjeg programa održavanja.

Član 44.

Održavanje stambenih zgrada i stanova mora da se organizuje tako da se obezbedi stalna ispravnost, upotrebljivost i sigurnost svih vitalnih delova, uređaja, instalacija i opreme zgrade kao celine, koji služe svim korisnicima zgrade, nezavisno od toga ko je nosilac prava raspolaganja, odnosno svojine na delovima te zgrade, odnosno njen korisnik. Deoničko društvo, odnosno drugi nosilac prava raspolaganja na zgradi kao celini, odnosno na svim stanovima u zgradi, može sam da se stara o njenom investicionom i tekućem održavanju ili da te poslove poveri javnom preduzeću za stambene usluge, odnosno drugoj organizaciji. Ako u zgradi ima više nosilaca prava raspolaganja na stanovima u zgradi i sopstvenika stanova oni mogu ugovoriti način održavanja stambene zgrade i stanova tako što će neko od njih preuzeti te poslove ili da te poslove povere javnom preduzeću za stambene usluge, odnosno drugoj organizaciji iz stava 2. ovog člana. Ovaj ugovor obavezuje sve nosioce prava raspolaganja i svojine ako ga je zaključilo najmanje dve trećine od njihovog ukupnog broja u zgradi. Dok se održavanje stanova i stambenih zgrada ne uradi u smislu odredaba stava 3. ovog člana o investicionom održavanju stambenih zgrada i stanova i tekućem održavanju zajedničkih delova zgrade, dužno je da se stara javno preduzeće za stambene usluge, sa svim pravima i obavezama nosioca prava raspolaganja na tim stanovima i zgradama. Sopstvenici stanova kao posebnih delova zgrada koji ne zaključe ugovor o načinu održavanja zgrade, odnosno stanova iz stava 3. ovog člana dužni su da učestvuju u troškovima invesiticionog održavanja zgrada i stanova i tekućem održavanju zajedničkih delova zgrada na način propisan zakonom kojim se uređuje pravo svojine i druga stvarna prava. Kad nosilac prava raspolaganja sam preuzme održavanje stambene zgrade ili te poslove poveri drugom preduzeću, osim javnom preduzeću za stambene usluge, dužan je da poslove održavanja obavlja u skladu sa odredbama ovog zakona propisanim za javno preduzeće za stambene usluge.

Član 45.

Skupština opštine, odnosno grada Beograda, odnosno gradske zajednice može za održavanje stambenih zgrada i stanova u društvenoj svojini da osnuje javno preduzeće za stambene usluge, odnosno da na drugi način organizuje vršenje poslova koje po ovom zakonu vrši javno preduzeće za stambene usluge. Javno preduzeće za stambene usluge može da se osnuje za više opština, sporazumom skupština opština. Obavljanje poslova održavanja stambenih zgrada i stanova može da se organizuje i zajedno sa obavljanjem drugih delatnosti (komunalne delatnosti, uređivanje zemljišta, puteva i dr.). Ako skupština društveno-političke zajednice iz stava 1. ovog člana ne osnuje javno preduzeće za stambene usluge, već na drugi način organizuje vršenje poslova održavanja stanova, odlukom će propisati način održavanja stambenih zgrada i stanova u slučajevima iz člana 44. stav 4. ovog zakona. Skupština društveno-političke zajednice, javno preduzeće za stambene usluge, odnosno drugi nosilac prava raspolaganja na stanovima u društvenoj svojini mogu ugovorom da povere građanima poslove na održavanju stambenih zgrada i stanova, u skladu sa zakonom kojim se uređuje lični rad. Poslovi javnog preduzeća za stambene usluge na održavanju stambenih zgrada i stanova su od posebnog društvenog interesa. U poslovanju javnog preduzeća za stambene usluge posebni društveni interes ostvaruje se na način utvrđen aktom o njegovom osnivanju.

Član 46.

Javno preduzeće za stambene usluge u ime i za račun nosilaca prava raspolaganja na stambenim zgradama i stanovima i sopstvenika stanova, koji su mu poverili održavanje stambenih zgrada i stanova, vrši naročito sledeće poslove: 1) stara se o investicionom održavanju zgrada i stanova i tekućem održavanju zgrade; 2) zaključuje ugovore o korišćenju stanova i ugovore o zakupu; 3) organizuje nastojničku službu u stambenim zgradama; 4) vodi evidenciju stambenih zgrada i stanova i evidenciju korisnika stanova i druge potrebne evidencije. Javno preduzeće za stambene usluge može da vrši i druge poslove koje mu povere nosioci prava raspolaganja na stanovima i stambenim zgradama, kao što su: naplata stanarine, izdavanje stanova u zakup, zamena stanova i dr. Za vršenje poslova iz stava 1. ovog člana javnom preduzeću za stambene usluge obezbeđuju se sredstva iz stanarine i zakupnine koju plaćaju korisnici i sopstvenici stanova, poslovnih prostorija i ateljea u stambenim zgradama, u skladu sa aktom o njegovom osnivanju i ovim zakonom.

Član 47.

Ukoliko lice iz člana 43. stav 3. ovog zakona, odnosno pravno lice ili građanin kome su ti poslovi povereni, ne preduzme propisane mere za održavanje zgrade i stana, nadležni opštinski organ uprave za poslove građevinske, odnosno komunalne inspekcije naložiće rešenjem izvršenje poslova održavanja na teret tih lica.

Član 48.

Stambena zgrada u društvenoj svojini ima svojstvo pravnog lica, koje predstavlja predsednik zbora stanara. Zbor stanara čine nosioci stanarskog prava, nosioci prava svojine na posebnim delovima zgrade, koji stanuju u tim zgradama i zakupci poslovnih i drugih prostorija i stanova. Izvršni organ zbora stanara je kućni savet. Zbor stanara ima prava i dužnosti da naročito: predlaže potrebe za održavanjem stambene zgrade i uređaja u zgradi; organizuje dobrovoljne aktivnosti korisnika na održavanju i udruživanju dopunskih sredstava za održavanje; odlučuje o načinu raspoređivanja zajedničkih troškova u zgradi (zajedničko osvetljenje, potrošnja vode, centralno grejanje, održavanje čistoće u zajedničkim prostorijama i dr.); odlučuje o načinu korišćenja zajedničkih prostorija u zgradi i zemljišta koje služi stambenoj zgradi; stara se o primeni kućnog reda u stambenoj zgradi; stara se o izvršavanju mera opštenarodne odbrane i društvene samozaštite u stambenoj zgradi. Zbor stanara može pojedine poslove iz stava 4. ovog člana da prenese na kućni savet. Odluke koje donese zbor stanara većinom od ukupnog broja koji u smislu stava 2. ovog člana čine zbor stanara, odnosno kućni savet po stavu 5. ovog člana, obavezne su i za stanare koji se sa njima nisu saglasili, a ako su materijalne prirode mogu se prinudno naplatiti u skladu sa važećim propisima. Skupština opštine, odnosno grada Beograda, odnosno gradske zajednice donosi odluku o kućnom redu u stambenim zgradama kojom propisuje naročito: prava i dužnosti stanara u korišćenju zgrade, stanova, uređaja i instalacija, zajedničkih delova zgrade, zaštiti od požara.

  1. KAZNENE ODREDBE

Član 49.

Novčanom kaznom od 1.000 do 3.000 dinara kazniće se za privredni prestup preduzeće, odnosno drugo društveno-pravno lice ako: 1) sredstva izdvojena za zadovoljavanje stambenih potreba koristi protivno utvrđenoj nameni (čl. 2. i 4. ovog zakona); 2) da kredit protivno utvrđenim uslovima (član 4. ovog zakona); 3) utvrdi povoljnije uslove kupovine stana od propisanih (član 6. ovog zakona); 4) raspolaže stanom bez donetog samoupravnog opšteg akta, odnosno propisa ili protivno utvrđenim uslovima u tom aktu, odnosno propisu (član 9. ovog zakona); 5) da stan na korišćenje u zakup bez zaključenog ugovora o zakupu (član 11. ovog zakona); 6) ne preduzme mere za održavanje zgrade, odnosno stana (član 47. ovog zakona). Za privredni prestup iz stava 1. ovog člana kazniće se odgovorno lice u društvenom pravnom licu novčanom kaznom od 50 do 350 dinara.

Član 50.

Novčanom kaznom od 50 do 350 dinara kazniće se za prekršaj građanin ako: 1) koristi stan za sticanje dohotka protivno uslovima iz člana 10. stav 3. ovog zakona; 2) koristi ceo stan, odnosno deo stana bez zaključenog ugovora o zakupu stana (čl. 11, 22. i 35. ovog zakona); 3) ne obavesti davaoca stana na korišćenje, odnosno javno preduzeće za stambene usluge da je nosilac stanarskog prava prestao trajno da koristi stan (član 15. ovog zakona); 4) ne obavesti davaoca stana i ne preda mu stan na kome je prestalo stanarsko pravo (član 16. ovog zakona); 5) ne obavesti davaoca stana na korišćenje o sticanju stana u svojini i ako otuđi stan u svojini (član 18. ovog zakona); 6) izvrši zamenu stana protivno uslovima propisanim u članu 19. ovog zakona ili ne dostavi primerak ugovora o zameni stana; 7) obavlja delatnost ličnim radom u stanu protivno propisanim uslovima ili koristi stan u druge svrhe osim za stanovanje (čl. 21. i 35. ovog zakona); 8) izda deo stana u zakup, protivno propisanim uslovima u članu 22. stav 2. i članu 35. ovog zakona; 9) izvrši zamenu ili izdavanje stana protivno odredbi člana 23. ovog zakona; 10) ne obavesti davaoca stana da namerava da prestane sa korišćenjem stana preko jedne do četiri godine (član 24. ovog zakona); 11) ne preda stan uređen prema obavezi iz člana 25. ovog zakona; 12) primi u stan lice bez pristanka sustanara (član 34. ovog zakona); 13) ne plaća utvrđene obaveze za održavanje zgrade (član 43. ovog zakona). Novčanom kaznom od 50 do 350 dinara kazniće se službeno, odnosno odgovorno lice u državnom organu koje ne postupi po obavezi utvrđenoj ovim zakonom za državni organ (član 13. član 16. stav 3. član 18. stav 2. član 31. član 35. stav 6. član 37. član 38. st. 4. i 5. član 43. stav 5. član 47. i 53. ovog zakona).

Član 51.

Kaznom zatvora do šezdeset dana kazniće se za prekršaj građanin koji se useli u stan ili zajedničke prostorije ili ih koristi bez zakonskog osnova (član 31. ovog zakona).

  1. PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE

Član 52.

Građani koji su u smislu člana 8. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o susvojini na stanu (“Službeni glasnik SRS”, broj 19/85) ispunjavali uslove za naknadno priznavanje susvojine na stanu, imaju to pravo i po ovom zakonu. Na atelje za umetnički i naučno-obrazovni rad koji se koristi i za stanovanje primenjuju se odredbe ovog zakona u pogledu finansiranja izgradnje, korišćenja i plaćanja stanarine, odnosno zakupnine.

Član 53.

Opština na čijoj se teritoriji nalazi stan sopstvenika, koji koristi nosilac stanarskog prava, dužna je da obezbeđuje stanove u smislu člana 37. stav 5. ovog zakona, tako da se najkasnije za pet godina od dana stupanja na snagu ovog zakona iz stanova u svojini građana isele nosioci stanarskog prava i stanovi predaju sopstvenicima na korišćenje. Ako opština ne obezbedi stanove u roku iz stava 1. ovog člana, takvi stanovi će se obezbediti na teret njenih sredstava. Stambeni organ je dužan da, u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona, na pismeni zahtev zainteresovanih lica, utvrdi koji sopstvenici imaju pravo na obezbeđenje stanova po stavu 1. ovog člana. Na osnovu utvrđenog prava iz stava 3. ovog člana skupština opštine utvrdiće prioritet, redosled i dinamiku obezbeđivanja stanova za potrebe iz stava 1. ovog člana.

Član 54.

Sredstva koja su se na dan stupanja na snagu ovog zakona izdvajala u zajednici invalidskog i penzijskog osiguranja za rešavanje stambenih potreba penzionera i invalida mogu da se izdvajaju u visini utvrđene stope na dosadašnji način dok se u skladu sa odredbama ovog zakona ne utvrdi način obezbeđivanja sredstava za te namene, a najduže do 31. decembra 1990. godine

Član 55.

Radnici u preduzećima i drugim organizacijama i zajednicama koji su do dana stupanja na snagu ovog zakona u skladu sa članom 8, članom 10. stav 3. i članom 11. Zakona o finansiranju stambene izgradnje (“Službeni glasnik SRS”, br. 4/86 i 6/86), članom 6. Zakona o izdvajanju i korišćenju sredstava za zadovoljavanje stambenih potreba (“Službeni list SAPV”, br. 27/80, 10/86 i 16/86) i čl. 9, 10. i 10a. Zakona o finansiranju stambene izgradnje (“Službeni list SAPK”, br. 53/75, 47/76, 20/78, 7/79, 49/79 i 46/80) izdvajali sredstva za zadovoljavanje potreba stanovanja, nastaviće da izdvajaju ta sredstva na dosadašnji način do izgradnje ugovorenih stanova po tom osnovu, a najduže do 31. decembra 1992. godine, a za izgradnju stanova za radnike u organizacijama koje ne raspolažu potrebnim sredstvima (stanovi solidarnosti) do 31. decembra 1995. godine.

Član 56.

Skupština opštine, odnosno grada Beograda, odnosno gradske zajednice može da donese akt o organizovanju postojeće organizacije koja vrši poslove u vezi sa održavanjem stanova kao javnog preduzeća za stambene usluge. Javno preduzeće za stambene usluge koje se osnuje u skladu sa odredbama ovog zakona, preuzeće održavanje stambenih zgrada i stanova koji su na dan stupanja na snagu ovog zakona bili udruženi u samoupravnu interesnu zajednicu stanovanja i druge poslove koje je ona u vezi s tim vršila, kao i sredstva za te namene, na dan prestanka te zajednice, osim za one stambene zgrade i stanove za koje nosioci prava raspolaganja, odnosno svojine donesu odluku o drugačijem vršenju tih poslova, u smislu člana 44. ovog zakona. U slučaju da se u opštini ne osnuje javno preduzeće za stambene usluge, udružioci stanova i stambenih zgrada u samoupravnu interesnu zajednicu dužni su da urede način vršenja njihovog održavanja u skladu sa odredbama člana 44. ovog zakona najkasnije do 31. marta 1990. godine, kao dana prestanka sa radom samoupravne interesne zajednice stanovanja. Dok se zakonom kojim se uređuje pravo svojine i druga stvarna prava ne uredi način izvršavanja obaveza sopstvenika posebnih delova zgrada u investicionom i tekućem održavanju stambenih zgrada i stanova, u skladu sa odredbama ovog zakona, oni su obavezni da snose stvarne troškove investicionog održavanja zgrade i stana i troškove tekućeg održavanja zgrade u visini, na način i pod uslovima utvrđenim ovim zakonom za održavanje stanova i zgrada u društvenoj svojini.

Član 57.

Preduzeća i druga pravna lica dužna su da usklade svoja samoupravna opšta akta, odnosno propise sa odredbama ovog zakona u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona. U roku iz stava 1. ovog člana uskladiće se i kolektivni ugovori iz člana 12. Zakona o finansiranju stambene izgradnje (“Službeni glasnik SRS”, br. 4/86 i 6/86). Republički organ uprave nadležan za stambene poslove doneće podzakonska akta utvrđena ovim zakonom najkasnije do 28. februara 1990. godine

Član 58.

Postojeće samoupravne interesne zajednice stanovanja prestaće sa radom danom osnivanja javnog preduzeća za stambene usluge, odnosno donošenjem akta o poveravanju poslova održavanja stambenih zgrada i stanova drugom preduzeću, a najkasnije do 31. marta 1990. godine. Skupština opštine, odnosno grada Beograda, odnosno gradske zajednice uređuje preuzimanje prava i obaveza u pogledu sredstava samoupravnih interesnih zajednica stanovanja iz stava 1. ovog člana, kao i rešavanje radnog položaja radnika zaposlenih u radnim zajednicama samoupravnih interesnih zajednica stanovanja. Utvrđivanjem, obračunom i naplatom stanarine i zakupnine po ovom zakonu, osim zakupnine koja se slobodno ugovara, obezbediće se njihov kvartalni rast počev od 1. jula 1990. godine najmanje za jednu šestinu razlike između sadašnje stanarine i stanarine, odnosno zakupnine iz člana 40. ovog zakona, s tim da se taj nivo dostigne do 1. januara 1992. godine. Do utvrđivanja elemenata za obrazovanje revalorizovane građevinske vrednosti stana po saveznom zakonu kojim se uređuje revalorizacija stambenih objekata, revalorizovana građevinska vrednost stana u smislu ovog zakona, utvrđuje se tako što se postojeća knjigovodstvena vrednost stana usklađuje sa prosečnom ugovorenom građevinskom cenom kvadratnog metra stana u polugodištu za koje su objavljeni zvanični statistički podaci, uvećanom za prosečan rast cena na malo za period od isteka tog polugodišta do meseca prodaje stana prema zvaničnim statističkim podacima za teritoriju Republike, odnosno pokrajine, a zatim umanjena za procenat otpisane vrednosti stana. Odredbe stava 7. člana 4. ovog zakona primenjivaće se od 1. januara 1992. godine.

Član 59.

Lice koje se na dan 23. jula 1959. godine zateklo u stanu u svojstvu podstanara, ima po ovom zakonu prava i obaveze utvrđene za sustanare.

Član 60.

Postojeći ugovori o korišćenju stana, ugovori o podstanarskim odnosima i ugovori o zakupu koji su zaključeni do dana stupanja na snagu ovog zakona ostaju na snazi. Lice kome je na osnovu samoupravnog opšteg akta, odnosno propisa dat određeni stan na korišćenje sa stanarskim pravom, odlukom donetom pre stupanja na snagu ovog zakona, po njenoj pravosnažnosti stiče stanarsko pravo na tom stanu useljenjem u stan i zaključenjem ugovora o korišćenju stana u skladu sa propisima koji su važili u vreme donošenja odluke o dodeli stana. Postupak za davanje stana na korišćenje, odnosno kredita za stambenu izgradnju započet po samoupravnom opštem aktu, odnosno propisu preduzeća ili drugih organizacija i zajednica, po kome do dana stupanja na snagu ovog zakona nije doneta odluka, okončaće se po odredbama ovog zakona. Postupak započet kod suda, odnosno organa uprave po propisu koji na dan stupanja na snagu ovog zakona prestaje da važi, po kome do dana stupanja na snagu ovog zakona nije doneta pravosnažna odluka, okončaće se po tom propisu. Pravo člana porodičnog domaćinstva, odnosno drugog korisnika stana na sticanje stanarskog prava u svojstvu nosioca stanarskog prava koji to pravo nije ostvario do dana stupanja na snagu ovog zakona, a gde je rok za pokretanje postupka za ostvarivanje tog prava protekao, utvrdiće se prema zakonu koji je važio u momentu nastajanja uslova za ostvarivanje toga prava.

Član 61.

Za rešavanje po žalbama na prvostepena rešenja doneta po ovom zakonu nadležan je republički organ uprave nadležan za stambene poslove, u pokrajinama pokrajinski organ uprave nadležan za stambene poslove, a u gradu Beogradu gradski organ uprave nadležan za stambene poslove, ako zakonom nije drugačije određeno.

Član 62.

Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaju da važe: 1) Zakon o finansiranju stambene izgradnje (“Službeni glasnik SRS”, br. 4/86 i 6/86 – prečišćen tekst); 2) Zakon o samoupravnim interesnim zajednicama stanovanja (“Službeni glasnik SRS”, br. 53/82 – prečišćen tekst i broj 48/85); 3) Zakon o susvojini na stanu (“Službeni glasnik SRS”, br. 14/80 i 19/85); 4) Zakon o stambenim odnosima (“Službeni glasnik SRS”, br. 9/85, 18/85 i 11/88); 5) Odredbe člana 19. Zakona o izmenama i dopunama Zakona kojima su određene novčane kazne za privredne prestupe (“Službeni glasnik SRS”, br. 6/89); 6) Odredbe čl. 76. i 78. Zakona o izmenama i dopunama zakona kojima su određene novčane kazne za prekršaje (“Službeni glasnik SRS”, br. 6/89); 7) Zakon o stambenim odnosima (“Službeni list SAPV”, br. 12/82 i 31/88); 8) Zakon o izdvajanju i korišćenju sredstava za zadovoljavanje stambenih potreba (“Službeni list SAPV”, br. 27/80, 10/86 i 16/86); 9) Zakon o susvojini na stanu (“Službeni list SAPV”, br. 28/80); 10) Zakon o samoupravnim interesnim zajednicama u stambenoj oblasti (“Službeni list SAPV”, br. 21/74 i 5/77); 11) Član 57. Zakona o izmenama zakona u kojima su propisane novčane kazne za privredne prestupe i prekršaje (“Službeni list SAPV”, br. 22/89); 12) Zakon o stambenim odnosima (“Službeni list SAPK”, br. 11/83 – prečišćen tekst i br. 29/86 i 42/86); 13) Zakon o finansiranju stambene izgradnje (“Službeni list SAPK”, br. 53/75, 47/76, 20/78, 7/79, 49/79 i 46/80); 14) Zakon o samoupravnim interesnim zajednicama stanovanja (“Službeni list SAPK”, br. 8/75, 52/75, 24/78 i 42/84); 15) Zakon o susvojini na stanu (“Službeni list SAPK”, br. 43/80 i 22/87).

Član 63.

Odredbe člana 1. stav 2. člana 10. st. 2. i 3. i člana 42. ovog zakona primenjuju se na celoj teritoriji Republike, na osnovu Amandmana DžDžDžIII, tačka 13. podtačka 4) na Ustav Socijalističke Republike Srbije. Odredbe člana 1. stav 1. čl. 2. do 9. člana 10. stav 1. i st. 4. do 6. čl. 11. do 41. čl. 43. do 62. ovog zakona primenjuju se na celoj teritoriji Republike na osnovu člana 301. Ustava Socijalističke Republike Srbije i Amandmana DžLVI tačka 1. na Ustav Socijalističke Republike Srbije.

Član 64.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u “Službenom glasniku Socijalističke Republike Srbije”.
 

WWW.SUDSKIVESTAK.RS

 

ZAKON O STANOVANJU

I OPŠTE ODREDBE

Član 1

Korišćenje stanova, održavanje stambenih zgrada i stanova i otkup stanova vrši se u skladu sa ovim zakonom.

Član 2

Država preduzima mere za stvaranje povoljnih uslova za stambenu izgradnju i obezbeđuje uslove za rešavanje stambenih potreba socijalno ugroženih lica u skladu sa zakonom.

Član 3

Stanom, u smislu ovog zakona, smatra se jedna ili više prostorija namenjenih i podobnih za stanovanje, koje, po pravilu, čine jednu građevinsku celinu i imaju zaseban ulaz.

Član 4

Održavanjem stambenih zgrada i stanova obezbeđuje se zaštita stambenog fonda, potreban nivo stanovanja i zaštita javnog interesa, u skladu sa zakonom.

II KORIŠĆENJE STANOVA

Član 5

Stambene zgrade i stanovi koriste se po osnovu prava svojine na stanu i po osnovu zakupa.

Ako se neko lice useli u stan ili zajedničke prostorije stambene zgrade bez pravnog osnova ili koristi stan bez zaključenog ugovora ili je poništen pravni osnov po kome je zaključen ugovor, vlasnik stana, odnosno lice koje ima pravni interes, može kod opštinskog organa nadležnog za stambene poslove da zahteva njegovo iseljenje.

Postupak za iseljenje iz stava 2. ovog člana je hitan.

Žalba na rešenje o iseljenju lica koje se uselilo u stan ili zajedničke prostorije stambene zgrade bez pravnog osnova, ne zadržava izvršenje rešenja.

Član 6

Stambene zgrade i stanovi koriste se u skladu sa njihovom namenom.

Izuzetno, u delu stana može se obavljati poslovna delatnost, na način kojim se ne ugrožava bezbednost zgrade i građana, ne nanosi šteta zgradi i ne ometaju drugi korisnici u mirnom korišćenju stanova.

Opštinama se poverava da propisuju kućni red u stambenim zgradama na svojoj teritoriji.

  1. Zakup stana

Član 7

O zakupu stana zaključuje se ugovor između vlasnika stana, odnosno nosioca prava raspolaganja na stanu u društvenoj svojini (u daljem tekstu: zakupodavac) i lica koje zakupljuje stan (u daljem tekstu: zakupac).

Ugovor o zakupu stana zaključuje se u pismenoj formi i sadrži naročito: ugovorne strane; vreme i mesto zaključenja ugovora; podatke o stanu koji je predmet zakupa; vreme trajanja zakupa; prava i obaveze ugovornih strana u korišćenju i održavanju stana; visinu zakupnine i način i rokove plaćanja; uslove i rokove za otkaz ugovora; lica koja će koristiti stan.

Ako u ugovoru o zakupu nije utvrđeno vreme trajanja zakupa, smatraće se da je ugovor zaključen na neodređeno vreme.

Prilikom primopredaje stana datog u zakup, sačinjava se zapisnik o stanju u kome se stan nalazi, koji potpisuju obe ugovorne strane.

Član 8

Zakupodavac je dužan da najmanje mesec dana pre nameravanog povećanja zakupnine o tome obavesti zakupca.

Zakupnina se plaća za protekli mesec najkasnije do petnaestog dana u tekućem mesecu, ako ugovorom o zakupu nije drukčije određeno.

Član 9

Ugovor o zakupu stana prestaje:

  1. istekom vremena na koje je zaključen;
  2. sporazumnim raskidom;
  3. otkazom;
  4. danom pravosnažnosti rešenja nadležnog organa o rušenju zgrade, odnosno dela zgrade, u skladu sa zakonom;
  5. propašću stana, i
  6. u drugim slučajevima utvrđenim zakonom.

U slučaju smrti zakupca, članovi porodičnog domaćinstva, koji su sa zakupcem stanovali u istom stanu, nastavljaju sa korišćenjem tog stana, s tim što ugovor o zakupu zaključuje lice koje oni sporazumno odrede.

Ako u stanu, u slučaju smrti zakupca, nije ostao ni jedan član porodičnog domaćinstva zakupca, novi ugovor o zakupu zaključuje lice koje je prestalo da bude član porodičnog domaćinstva zakupca, ili lice koje je bilo član porodičnog domaćinstva prethodnog zakupca (brat, sestra i sl.), ako je nastavilo da stanuje u istom stanu.

Pod članom porodičnog domaćinstva zakupca stana u smislu ovog zakona, smatraju se: bračni drug, dete (rođeno u braku ili van braka, usvojeno ili pastorak) roditelji zakupca i njegovog bračnog druga, kao i lice koje je zakupac po zakonu dužan da izdržava.

Ako lice iz st. 2. i 3. ovog člana ne zaključi ugovor o zakupu u roku od 60 dana od smrti zakupca, ugovor o zakupu prestaje.

Član 10

Zakupodavac može dati otkaz ugovora o zakupu stana:

  1. ako zakupac bez saglasnosti zakupodavca koristi stan za obavljanje poslovne delatnosti, izdaje stan u podzakup ili dozvoli korišćenje stana licima koja nisu predviđena ugovorom;
  2. ako zakupac ne plati zakupninu za najmanje tri meseca uzastopno ili četiri meseca u toku godine;
  3. ako se nanosi šteta stanu, zajedničkim prostorijama, instalacijama ili uređajima u stambenoj zgradi; i
  4. ako stan koristi na način kojim se korisnici ostalih stanova ometaju u mirnom korišćenju stana.

Zakupodavac daje otkaz ugovora o zakupu stana u pismenoj formi sa otkaznim rokom koji ne može biti kraći od 90 dana, a ako otkazni rok ističe u periodu decembar – februar, otkazni rok se produžava za još 30 dana.

Zakupac stana može dati otkaz ugovora o zakupu stana u pismenoj formi, najmanje 30 dana pre nego što namerava da se iseli iz stana.

U slučaju kad zakupac da otkaz sa otkaznim rokom kraćim od roka iz stava 3. ovog člana, dužan je da zakupodavcu plati zakupninu i za naredni mesec.

Član 11

U slučaju promene vlasnika stana datog u zakup, novi vlasnik stana stupa u prava i obaveze zakupodavca.

  1. Održavanje stambenih zgrada i stanova

Član 12

Vlasnici stambene zgrade, stanova i drugih posebnih delova zgrade (u daljem tekstu: vlasnici stanova) obezbeđuju održavanje zgrade sa instalacijama, opremom i uređajima, kao i stanova i posebnih delova zgrade, radi korišćenja zgrade i stanova na način kojim se neće dovesti u opasnost život i zdravlje ljudi i sigurnost okoline (investiciono održavanje).

Održavanje stambenih zgrada i stanova, u smislu stava 1. ovog člana, u javnom je interesu.

Vlasnici stanova, obezbeđuju obavljanje i drugih poslova na održavanju zgrade i stanova: krečenje, pranje i čišćenje stepeništa, ulaznih prostora i zajedničkih prostorija, popravke i zamenu zajedničkih svetiljki i drugih radova kojima se obezbeđuje održavanje zgrade na zadovoljavajućem nivou upotrebljivosti (tekuće održavanje).

Čl. 12a – 15*

(Prestali da važe)

III OTKUP STANOVA

Član 16

Nosilac prava raspolaganja na stanu u društvenoj svojini i vlasnik stana u državnoj svojini (u daljem tekstu: nosilac prava raspolaganja), dužan je da nosiocu stanarskog prava, odnosno zakupcu koji je to svojstvo stekao do dana stupanja na snagu ovog zakona (u daljem tekstu: nosilac stanarskog prava), na njegov zahtev u pismenoj formi omogući otkup stana koji koristi, pod uslovima propisanim ovim zakonom.

Nosilac prava raspolaganja dužan je da omogući otkup stana pod uslovima propisanim ovim zakonom i bračnom drugu i deci rođenoj u braku i van braka, usvojenoj i pastorčadi, koji zajedno sa nosiocem stanarskog prava stanuju u tom stanu, uz pismenu saglasnost nosioca stanarskog prava, s tim što se saglasnost može dati samo jednom licu.

Članovi porodičnog domaćinstva imaju pravo stanovanja u stanu koji se otkupi po odredbama ovog zakona.

Ako nosilac prava raspolaganja odbije zahtev za otkup toga stana ili ne zaključi ugovor o otkupu u roku od 30 dana od dana podnošenja zahteva, lice iz st. 1. i 2. ovog člana može da podnese predlog nadležnom sudu da u vanparničnom postupku donese rešenje koje će zameniti ugovor o otkupu.

Ako je zahtev podnet pre stupanja na snagu ovog zakona, rok iz prethodnog stava ovog člana počinje teći od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Suvlasnik idealnog dela stana u susvojini ima pravo da otkupljuje stan u idealnim delovima dok ga u celini ne otkupi.

Sustanar može da otkupljuje stan u skladu sa ovim zakonom, pod uslovom da se prethodno izvrši fizička deoba na dva ili više stanova.

U slučaju da se ne može izvršiti fizička deoba stana u smislu stava 7. ovog člana, sustanar može da otkupi deo stana koji sam koristi. Delove stana koji se zajednički koriste, sustanar može da otkupi srazmerno veličini stana koji sam koristi, o čemu sa drugim sustanarom zaključuje sporazum.

Član 17

Od otkupa po odredbama ovog zakona izuzima se stan:

  1. čiji nosilac stanarskog prava, odnosno član njegovog porodičnog domaćinstva ima u svojini drugi stan koji je odgovarajući za to porodično domaćinstvo, u smislu ovog zakona;
  2. čiji nosilac stanarskog prava, odnosno član njegovog porodičnog domaćinstva ima u svojini drugi stan koji se koristi po osnovu stanarskog prava, ako po ovom zakonu postoje uslovi za zamenu stana između njegovog vlasnika i nosioca stanarskog prava na tom stanu;
  3. čiji nosilac stanarskog prava, odnosno član njegovog porodičnog domaćinstva ima u svojini drugi odgovarajući stan koji se koristi po osnovu stanarskog prava na tom stanu, a koji ima pravo da mu opština obezbedi stan za iseljenje tog nosioca stanarskog prava, u skladu sa ovim zakonom;
  4. koji se nalazi u zadužbini, odnosno koji je pripadao zadužbini koja bi mogla da nastavi sa ostvarivanjem ciljeva radi kojih je osnovana, zgradi podignutoj ili kupljenoj iz sredstava datih ili sakupljenih za dobrotvorne i druge društveno korisne svrhe (legati, pokloni sakupljeni prilozi i sl.) ili reprezentativnoj zgradi, koja se koristi za potrebe državnih organa i organa lokalne samouprave;
  5. koji se koristi za zaštićeno stanovanje penzionera i drugih starih lica u smislu propisa iz socijalne zaštite;
  6. čiji nosilac stanarskog prava i članovi njegovog domaćinstva imaju stalno mesto boravka van mesta u kome se nalazi stan.

Odgovarajućim stanom, u smislu ovog zakona, smatra se stan u kome je broj soba jednak broju članova porodičnog domaćinstva, a najviše četvorosoban stan.

Odgovarajući stan u smislu stava 1. tač. 1, 2. i 3. ovog člana je stan koji zadovoljava uslove iz stava 2. ovog člana, pod uslovom da se bitnije ne pogoršaju uslovi stanovanja.

Ministarstvo nadležno za poslove kulture utvrđuje koji stanovi se nalaze u zadužbini, odnosno koji su pripadali zadužbini koja bi mogla da nastavi sa ostvarivanjem ciljeva radi kojih je osnovana, u smislu stava 1. tačka 4. ovog člana.

Vlada Republike Srbije utvrđuje koji stanovi se nalaze u reprezentativnoj zgradi, u smislu stava 1. tačka 4. ovog člana.

Opština, odnosno grad Beograd, odnosno grad na predlog zainteresovanog lica utvrđuje koji stanovi su podignuti ili kupljeni iz sredstava datih ili sakupljenih za dobrotvorne ili druge društveno korisne svrhe, u smislu stava 1. tačka 4. ovog člana.

Zadužbina može obnoviti rad ako su njeni ciljevi mogući i ako se prihodima od stanova koji su pripadali zadužbini mogu ostvarivati ti ciljevi.

Zakupci na neodređeno vreme stanova koji su pripadali zadužbinama koje do isteka roka od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona ne obnove rad, odnosno koje ne otpočnu sa ostvarivanjem svojih ciljeva, imaju pravo da otkupe stanove pod uslovima utvrđenim ovim zakonom.

Ministarstvo kulture utvrđuje zadužbine koje do roka iz stava 1. ovog člana nisu obnovile rad, odnosno nisu otpočele sa ostvarivanjem svojih ciljeva.

Zakupnine za stanove koji pripadaju zadužbini koja je obnovila rad u skladu sa zakonom uplaćuju se toj zadužbini.

Član 18

O otkupu stana zaključuje se ugovor koji sadrži naročito: ugovorne strane; vreme i mesto zaključenja ugovora; podatke o stanu koji je predmet ugovora; cenu; izjavu vlasnika da pristaje na uknjižbu; izjavu kupca da prihvata hipoteku; uslove, način i rokove izvršenja ugovora; razloge za raskid ugovora.

Ugovor o otkupu stana zaključuje se u pismenoj formi, a potpisi ugovornih strana overavaju se kod suda.

Član 18a

Nosilac prava raspolaganja dužan je da nosiocu stanarskog prava omogući zaključenje ugovora o otkupu stana u roku od 30 dana od dana podnošenja zahteva za otkup.

U slučaju zahteva za otkup stana koji su podneti do dana stupanja na snagu ovog zakona, nosilac prava raspolaganja dužan je da nosiocu stanarskog prava omogući zaključenje ugovora o otkupu stana u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Član 19

Uslovi otkupa stana su:

  1. rok otplate iznosi 40 godina, s tim što uz saglasnost kupca rok može da bude i kraći; i
  2. na stan koji se otkupljuje do njegove otplate u celini, stavlja se hipoteka.

Član 20

Stan se otkupljuje pod uslovima koji su važili na dan podnošenja pismenog zahteva za otkup stana, a u slučaju zahteva koji su podneti pre stupanja na snagu ovog zakona pod uslovima na dan stupanja na snagu ovog zakona.

Otkupna cena stana, u smislu stava 1. ovog člana, utvrđuje se na osnovu prosečne mesečne zarade u Republici u mesecu koji prethodi danu iz stava 1. ovog člana, kao i na osnovu starosti zgrade, opšte pogodnosti zgrade i stana u skladu sa propisima (kvalitet i spratnost zgrade, visinski položaj stana u zgradi, lokacija i dr.) i površine stana.

Otplatom na rate, u smislu ovog zakona, smatra se otplata na dvanaest i više meseci.

Umanjenje po osnovu starosti zgrade iz stava 2. ovog člana, obračunava se po stopi od 1,0% godišnje, a najviše do 50%.

Ministarstvo nadležno za stambene poslove doneće uputstvo o načinu utvrđivanja otkupne cene stana, u skladu sa zakonom.

Na otkup stana po odredbama ovog zakona, ne plaća se porez na promet nepokretnosti.

Član 21

Ugovorena cena stana dobija se kada se otkupna cena stana, utvrđena u smislu člana 20. ovog zakona, umanji na ime:

  1. doprinosa za stambenu izgradnju uplaćivanog iz ličnog dohotka lica koje otkupljuje stan i njegovog bračnog druga po 0,5% za svaku godinu radnog staža, a najviše do 30%, i
  2. naknade vlasniku eksproprisanog stana koji je dobio stan na korišćenje po osnovu stanarskog prava do 10%.

Umanjenje iz stava 1. tačka 1. ovog člana računa se kupcu i na ime doprinosa za stambenu izgradnju umrlog bračnog druga, pod uslovom da kupac nije sklopio nov brak.

Umanjenje ugovorne cene stana po osnovu doprinosa za stambenu izgradnju umrlog bračnog druga priznaje se i kupcu koji je ugovor o otkupu zaključio od 2. avgusta 1992. godine do dana stupanja na snagu ovog zakona.

U slučaju jednokratne otplate više od jedne trećine duga, iznos duga koji se jednokratno otplaćuje umanjuje se za 15%, a u slučaju jednokratne otplate ukupne ugovorne cene umanjenje je 20%.

Umanjenje cene stana, u smislu stava 1. ovog člana, primenjuje se za stan, odnosno deo stana, do veličine odgovarajućeg stana.

Član 22

Ako lice koje otkupljuje stan ili član njegovog porodičnog domaćinstva ima status ratnog vojnog invalida od I do V kategorije, ima pravo na dodatno umanjenje ugovorne cene stana do 50%, srazmerno stepenu invalidnosti.

Umanjenje iz stava 1. ovog člana za 50% imaju ratni vojni invalidi sa telesnim oštećenjem od 100%.

Pravo na dodatno umanjenje ugovorne cene stana od 50% imaju i lica čiji je član porodičnog domaćinstva poginuo kao borac u oružanim akcijama posle 17. avgusta 1990. godine

Član 23

Ako se dug otplaćuje u mesečnim ratama one se utvrđuju tako što se ukupan iznos duga podeli brojem meseci u kojima se dug otplaćuje.

Mesečna otplatna rata se usklađuje za šestomesečne obračunske periode januar – jun, odnosno jul – decembar sa kretanjem potrošačkih cena u Republici, a najviše do visine rasta prosečne mesečne zarade bez poreza i doprinosa u Republici za obračunski period.

Mesečna otplatna rata, utvrđena na osnovu zaključenog ugovora o otkupu stana u tekućem obračunskom periodu, usklađuje se od meseca zaključenja ugovora do kraja tog obračunskog perioda sa kretanjem rasta potrošačkih cena u Republici, a najviše do visine rasta prosečne mesečne zarade bez poreza i doprinosa u Republici.

Ako kupac zahteva izmenu ugovorenog načina otplate duga, izmenjeni uslovi plaćanja utvrdiće se prema uslovima koji važe na dan podnošenja odgovarajućeg zahteva, u skladu sa ovim zakonom.

Podatke o prosečnoj mesečnoj zaradi u Republici utvrđuje Republički zavod za statistiku i objavljuje u “Službenom glasniku Republike Srbije”.

Član 24

Opština preko organa i organizacija koje ona odredi, vrši proveru zakonitog utvrđivanja otkupne cene stana u društvenoj i državnoj svojini na teritoriji opštine.

Sud koji vrši overu potpisa na ugovoru o otkupu stana dužan je da primerak overenog ugovora dostavi organu, odnosno organizaciji iz stava 1. ovog člana, u roku od 30 dana.

Kad nađe da je cena u ugovoru o otkupu stana utvrđena suprotno propisima, organ, odnosno organizacija iz stava 1. ovog člana, dužni su da, u roku od šest meseci od dana kada im je dostavljen ugovor, dostave taj ugovor sa nalazom Republičkom javnom pravobranilaštvu, za stanove kojima raspolaže Republika i autonomne pokrajine, odnosno opštinskom javnom pravobranilaštvu, odnosno organu ili organizaciji koji vrše poslove pravne zaštite imovinskih prava i interesa opštine, za ostale stanove u društvenoj i državnoj svojini.

Nadležno javno pravobranilaštvo, odnosno organ ili organizacija koji vrše poslove pravne zaštite imovinskih prava i interesa opštine, imaju pravo da, u roku od 30 dana od dana dostavljanja ugovora i nalaza iz stava 3. ovog člana, tužbom kod nadležnog suda traže poništaj ugovora koji je zaključen suprotno čl. 20. do 23. ovog zakona.

Ugovor ostaje na snazi ako se u postupku za poništaj ugovora otkupna cena stana usaglasi sa odredbama ovog zakona.

Član 25

Prodavac stana dužan je da u roku od 30 dana od dana zaključenja ugovora o otkupu stana podnese zahtev za upis prava svojine i hipoteke u zemljišne knjige.

Ako stan nije upisan u zemljišne knjige, prodavac je dužan da podnese zahtev za upis hipoteke u odgovarajuću javnu knjigu, u roku iz stava 1. ovog člana.

Član 26

Ako kupac stana iz opravdanih razloga ne može da otplaćuje dug, zbog gubitka redovnih prihoda koje je imao on i članovi njegovog porodičnog domaćinstva koji sa njim stanuju, raskida se ugovor o otkupu stana i stiče susvojina na delu stana srazmerno broju otplaćenih rata u odnosu na ukupan broj ugovorenih rata.

U slučaju iz stava 1. ovog člana, raniji kupac stana nastavlja da koristi stan u svojstvu zakupca stana u društvenoj svojini na neodređeno vreme na delu stana na kome nije stekao susvojinu.

Član 27

Sredstva od stanova prodatih putem otkupa po ovom zakonu, ako zakonom nije drukčije određeno, mogu se koristiti samo za davanje zajmova za stambenu izgradnju za lica koja kupovinom stana, odnosno izgradnjom porodične stambene zgrade rešavaju svoju i stambenu potrebu svog porodičnog domaćinstva, kao i za poboljšavanje uslova stanovanja.

Izuzetno od stava 1. ovog člana, nosilac prava raspolaganja može deo sredstava ostvarenih prodajom stanova putem otkupa da koristi za sopstveni razvoj.

Nosilac prava raspolaganja svojim aktom bliže propisuje način evidentiranja i odlučivanja o korišćenju sredstava od stanova prodatih putem otkupa, kao i uslove, način i postupak davanja zajmova iz ovih sredstava.

Iz sredstava iz stava 1. ovog člana daje se zajam za stambenu izgradnju, odnosno kupovinu stana do veličine odgovarajućeg stana, sa rokom otplate od 40 godina s tim što ovaj rok može biti i kraći uz saglasnost zajmoprimca.

Zajmoprimcu se umanjuje dug po odobrenom zajmu na ime doprinosa za stambenu izgradnju uplaćivanog iz ličnog dohotka za 0,5% za svaku godinu njegovog i radnog staža njegovog bračnog druga, a najviše do 30%, kao i na ime troškova uređivanja građevinskog zemljišta, s tim što ovo umanjenje ide na teret sredstava od stanova prodatih putem otkupa.

Mesečna otplatna rata zajma utvrđuje se na način utvrđen u članu 23. ovog zakona.

Član 28

Sredstva od stanova prodatih putem otkupa po ovom zakonu, čiji je vlasnik opština, grad, pokrajina i Republika koriste se naročito za:

  1. rešavanje stambenih potreba boraca i ratnih invalida, civilnih invalida rata i članova porodica sa kojima je živeo poginuli učesnik oružanih akcija posle 17. avgusta 1990. godine, koji nisu u radnom odnosu;
  2. iseljavanje lica koja imaju stanarsko pravo na stanovima u svojini građana, radi vraćanja tih stanova vlasnicima na korišćenje, za čije je preseljenje opština dužna da obezbedi drugi stan;
  3. rešavanje stambenih potreba lica koja se iseljavaju iz nehigijenskih zgrada i stanova i zgrada sklonih padu;
  4. rešavanje stambenih potreba lica koja su ostvarila pravo na materijalno obezbeđenje po propisima o socijalnoj zaštiti i obezbeđivanju socijalne sigurnosti građana, a koja su nesposobna za rad i nemaju članove porodice koji su u radnom odnosu;
  5. rešavanje stambenih potreba drugih lica, u skladu sa propisom opštine, odnosno grada (mladih naučnih radnika i umetnika, stručnjaka za rad u nerazvijenim i pograničnim područjima u Republici i sl.).

Član 29

Sredstva od otkupa stanova izrađenih za potrebe raseljavanja mogu se koristiti samo za obezbeđenje stanova za raseljavanje.

Sredstva od stanova prodatih putem otkupa kojim raspolaže fond penzijskog i invalidskog osiguranja mogu se koristiti samo za izgradnju stanova i ustanova za smeštaj penzionera kao i za davanje zajmova za rešavanje stambenih potreba penzionera i invalida, pod uslovima koje fond propiše svojim opštim aktom.

IV PRELAZNE ODREDBE

  1. Korišćenje stanova u društvenoj svojini po osnovu stanarskog prava

Član 30

Od dana stupanja na snagu ovog zakona na stanu se ne može steći stanarsko pravo.

Lica koja su do dana stupanja na snagu ovog zakona stekla stanarsko pravo po ugovoru o korišćenju stana, nastavljaju sa korišćenjem stana po osnovu tih ugovora, sa pravima i obavezama utvrđenim ovim zakonom, pod uslovima iz čl. 31. do 39. ovog zakona.

  1. Zakup stanova u društvenoj svojini

Član 31

Ako nosilac stanarskog prava, koji je to pravo stekao do dana stupanja na snagu ovog zakona, ne zaključi ugovor o otkupu stana do 31. decembra 1995. godine, nastavlja da koristi stan kao zakupac stana na neodređeno vreme (u daljem tekstu: zakupac društvenog stana).

Zakupac društvenog stana iz stava 1. ovog člana može taj stan da otkupi po odredbama ovog zakona.

Član 32

Zakupnina za stan u društvenoj i državnoj svojini i svojini građana, koji koristi zakupac stana na neodređeno vreme, utvrđuje se u zavisnosti od površine stana, kvaliteta stana i zgrade u kojoj se nalazi stan, a izražava se brojem bodova za kvalitet stana i zgrade, površine stana i koeficijenta, u skladu sa aktom o načinu utvrđivanja zakupnine koji donosi ministar.

Visina mesečne zakupnine iz stava 1. ovog člana utvrđuje se za šestomesečne obračunske periode: januar – juni i juli – decembar.

Utvrđivanje, obračun i naplatu zakupnine vrši vlasnik stana, odnosno nosilac prava raspolaganja ili preduzeće za stambene usluge ili drugo pravno lice kome se povere ti poslovi.

Ministar nadležan za stambene poslove bliže propisuje način utvrđivanja zakupnine iz stava 1. ovog člana.

Član 33

Ugovor o zakupu društvenog stana prestaje:

  1. smrću zakupca;
  2. danom pravosnažnosti rešenja nadležnog organa o rušenju zgrade, odnosno dela zgrade;
  3. iseljavanjem zakupca iz stana;
  4. propašću stana;
  5. zakupom drugog društvenog stana dobijenog za sve članove porodičnog domaćinstva, i
  6. ako zakupac sa članovima porodičnog domaćinstva ne koristi stan duže od četiri godine.

Član 34

U slučaju smrti zakupca ili njegovog iseljenja iz stana, zakupac na tom stanu postaje član porodičnog domaćinstva koji je nastavio da koristi taj stan, po sledećem redosledu: bračni drug, dete rođeno u braku, van braka, usvojeno i pastorče. Ako u stanu nije ostao niko od ovih članova porodičnog domaćinstva zakupac postaje roditelj zakupca, roditelj njegovog bračnog druga ili lice koje je zakupac dužan po zakonu da izdržava, ako je stanovao u tom stanu i nema rešenu stambenu potrebu.

Ako posle smrti zakupca ili njegovog iseljenja iz stana nije ostalo ni jedno lice iz stava 1. ovog člana, zakupac postaje lice koje je prestalo da bude član porodičnog domaćinstva ili lice koje je bilo član porodičnog domaćinstva ranijeg zakupca stana, ako je nastavilo da koristi stan i ako nema na drugi način rešenu stambenu potrebu.

Ako je, u slučaju iz st. 1. i 2. ovog člana u stanu ostalo dva ili više lica istog stepena srodstva, zakupac postaje lice koje oni sporazumno odrede, a ako se sporazum ne postigne zakupac postaje lice koje odredi vlasnik stana.

U slučaju iz st. 1. i 2. ovog člana, lica koja su ostala u stanu dužna su da zakupodavca obaveste o smrti zakupca najkasnije u roku od 60 dana.

Zakupodavac je dužan da u roku od 30 dana od isteka roka iz stava 4. ovog člana, zaključi ugovor o zakupu stana, odnosno odredi lice koje će biti zakupac stana, a ako to ne učini, zainteresovano lice može podneti predlog nadležnom sudu da u vanparničnom postupku donese rešenje kojim se zamenjuje ugovor o zakupu stana.

O prestanku ugovora iz člana 33. stav 1. tačka 2. ovog zakona odlučuje opštinski organ nadležan za stambene poslove, a u ostalim slučajevima nadležni sud.

Član 35

Zakupodavac može dati otkaz ugovora o zakupu stana:

  1. ako zakupac i posle opomene bez saglasnosti zakupodavca koristi stan za obavljanje poslovne delatnosti, izdaje stan u podzakup ili dozvoli korišćenje stana licima koja nisu predviđena ugovorom;
  2. ako zakupac i posle opomene ne plati zakupninu za najmanje dva meseca uzastopno;
  3. ako se i posle opomene nanosi šteta stanu, zajedničkim prostorijama i instalacijama ili uređajima u stambenoj zgradi;
  4. ako zakupac, njegov bračni drug ili drugi član njegovog porodičnog domaćinstva stekne u svojinu useljiv stan koji je odgovarajući za to porodično domaćinstvo;
  5. ako zakupac dobije stan po osnovu radnog odnosa, a radni odnos je prestao na osnovu njegovog zahteva ili po njegovoj krivici, pre isteka vremena određenog opštim aktom zakupodavca, i
  6. ako zakupac stana i članovi njegovog porodičnog domaćinstva ne koriste stan duže od jedne, a najduže četiri godine, a zakupac se ne sporazume sa zakupodavcem o načinu korišćenja stana za to vreme.

Ugovorom o zakupu može se predvideti da zakupodavac ne može dati otkaz ugovora o zakupu društvenog stana zbog neplaćanja zakupnine za vreme dok je zakupac bio nezaposlen bez svoje krivice ili ako je zaposlen, a najmanje dva meseca nije primao zaradu, a za to vreme on i članovi njegovog porodičnog domaćinstva koji sa njim stanuju nisu imali drugih prihoda kojim bi se obezbedila materijalna sigurnost porodice po propisima o materijalnom i socijalnom obezbeđenju porodice.

U slučaju iz stava 2. ovog člana, zakupac je dužan da plati zaostalu zakupninu u dva puta dužem vremenu od vremena za koje je istu dugovao, računajući od dana ponovnog zaposlenja, odnosno sticanja stalnih prihoda u porodičnom domaćinstvu.

U slučaju razvoda braka razvedeni supružnici se sporazumevaju o tome ko će nastaviti sa korišćenjem stana u svojstvu zakupca, a ako sporazum ne postignu, na predlog jednog od supružnika, nadležni sud će u vanparničnom postupku doneti rešenje o određivanju supružnika koji nastavlja sa korišćenjem stana u svojstvu zakupca, vodeći računa o stambenim potrebama razvedenih supružnika i njihove dece, o tome ko je zakupac stana, materijalnom i zdravstvenom stanju supružnika i dr.

U slučaju ispražnjenja stana na kome postoji susvojina, pravo prvenstvenog useljenja u stan imaju suvlasnik i naslednici suvlasnika čiji suvlasnički deo prelazi 50% idealnog dela stana ili lica na koja je ovaj suvlasnik preneo pravo susvojine pravnim poslom, s tim što na delu stana u društvenoj svojini imaju položaj zakupca.

Član 36

Članovi porodičnog domaćinstva zakupca društvenog stana imaju pravo da trajno koriste taj stan, pod uslovima iz ovog zakona.

Zakupac stana može, iz opravdanih razloga, da otkaže dalje korišćenje stana svakom članu porodičnog domaćinstva, osim maloletnom detetu, bračnom drugu ili licu koje je dužan da izdržava po zakonu, s tim što rok za iseljenje ne može biti kraći od 30 dana.

Zakupac stana može tužbom kod nadležnog suda da traži iseljenje člana porodičnog domaćinstva iz stava 2. ovog člana, ako se taj član ne iseli u ostavljenom roku.

Član 37

Između nosilaca stanarskog prava i zakupaca na društvenom stanu, kao i između njih i zakupodavca može da se izvrši zamena stanova.

Zamenom stana sa zakupodavcem, u smislu stava 1. ovog člana, ne smatra se dodela stana radi proširenja uz obavezu nosioca stanarskog prava da zakupodavcu vrati stan koji koristi.

Zamena stana vrši se uz saglasnost zakupodavca, a ako zakupodavac ne odbije zahtev za davanje saglasnosti u roku od 30 dana od njegovog prijema, smatra se da je saglasnost data.

O zameni stanova zaključuje se ugovor u pismenoj formi, a jedan primerak ugovora dostavlja se zakupodavcu u roku od 15 dana od dana zaključenja ugovora.

Lice koje je zamenilo stan, nastavlja da koristi zamenjeni stan u svojstvu zakupca društvenog stana na neodređeno vreme.

Član 38

Lice kome je vlasnik stana odbio davanje saglasnosti za zamenu stana, može u roku od 30 dana od prijema pismenog obaveštenja o odbijanju da podnese predlog nadležnom sudu da u vanparničnom postupku donese rešenje kojim se utvrđuje da su ispunjeni uslovi za zamenu stanova.

Nisu ispunjeni uslovi za zamenu stanova u smislu stava 1. ovog člana:

  1. ako su se stekli uslovi za prestanak ili za otkaz ugovora o korišćenju, odnosno zakupu stana, u skladu sa ovim zakonom;
  2. ako se radi o prividnoj zameni (ne koristi se zamenjeni stan, ne postoji stan koji se zamenjuje i sl.) odnosno neopravdanoj zameni stanova (ako je zamenom stečena imovinska korist i sl.), ili
  3. ako je stan dobijen po osnovu radnog odnosa, a nije isteklo vreme određeno opštim aktom, odnosno propisom.

Ako postoje razlozi iz stava 2. ovog člana, vlasnik stana može tužbom nadležnom sudu da zahteva poništaj ugovora o zameni stanova u roku od tri meseca od dana saznanja za izvršenu zamenu, odnosno za razloge iz stava 2. ovog člana, a najkasnije u roku od tri godine od izvršene zamene. Ako sud poništi ugovor o zameni stanova, naložiće i povraćaj u pređašnje stanje, s tim što se korišćenje nastavlja po ugovoru o zakupu društvenog stana na neodređeno vreme.

Član 39

Odredbe ovog zakona o korišćenju društvenog stana po osnovu ugovora o zakupu društvenog stana, primenjuju se i na korišćenje stanova u društvenoj i državnoj svojini koji budu dati u zakup na neodređeno vreme.

Zakupac na neodređeno vreme stana iz stava 1. ovog člana, može taj stan da otkupi po odredbama ovog zakona.

  1. Korišćenje stanova u svojini građana po osnovu stanarskog prava

Član 40

Nosilac stanarskog prava, odnosno zakupac stana na neodređeno vreme koji to pravo ima na stanu u svojini građana (u daljem tekstu: nosilac stanarskog prava na stanu u svojini građana), od dana stupanja na snagu ovog zakona nastavlja sa korišćenjem tog stana u skladu sa odredbama čl. 30. do 39. ovog zakona.

Vlasnik stana čiji se stan koristi pod uslovima iz stava 1. ovog člana (u daljem tekstu: vlasnik stana) ima prava i obaveze nosioca prava raspolaganja, u skladu sa odredbama ovog zakona, osim obaveze da omoguće otkup toga stana po odredbama ovog zakona.

Član 41

Vlasnik stana može tužbom kod nadležnog suda da zahteva iseljenje nosioca stanarskog prava iz njegovog stana i predaju tog stana, odnosno dela stana na korišćenje, ako za iseljenje obezbedi nosiocu stanarskog prava drugi stan po osnovu zakupa na neodređeno vreme, u skladu sa čl. 30. do 39. ovog zakona.

Vlasnik stana koji je nosilac stanarskog prava na stanu u društvenoj svojini, odnosno koji je zakupac društvenog stana, može tužbom nadležnom sudu da zahteva zamenu stana koji koristi sa nosiocem stanarskog prava na stanu u njegovoj svojini.

Tužbu iz stava 2. ovog člana za zamenu stana može da podnese i nosilac stanarskog prava na stanu u svojini građana.

Stan za iseljenje iz st. 1, 2. i 3. ovog člana treba da po veličini, udobnosti i mestu na kome se nalazi odgovara stanu iz kojeg se iseljava nosilac stanarskog prava, odnosno da mu bitno ne pogoršava uslove, s tim što ovaj stan može da bude i manji ako je odgovarajući u smislu ovog zakona.

Nadležni sud će naložiti zamenu stana, u smislu st. 2. i 3. ovog člana, ako je stan u kome stanuje vlasnik odgovarajući nosiocu stanarskog prava, odnosno ako je stan u kome stanuje nosilac stanarskog prava odgovarajući vlasniku stana, u smislu stava 4. ovog člana.

Član 42

Opština je dužna da do 31. decembra 2000. godine obezbedi stan za preseljenje nosioca stanarskog prava na stanu u svojini građana, kada zahtev za preseljenje podnese vlasnik koji je taj stan stekao kao useljiv pre 26. decembra 1958. godine, odnosno naslednici tog vlasnika. Pravo prvenstva za obezbeđenje stana za preseljenje nosioca stanarskog prava ima lice koje nema rešenu stambenu potrebu na teritoriji Republike.

Stan za preseljenje nosioca stanarskog prava treba da bude odgovarajući, u smislu člana 41. stav 4. ovog zakona.

Opština je dužna da sredstva pribavljena od otkupa stanova prioritetno usmerava za izgradnju novih stanova, sa namenom za rešavanje stambenih potreba lica koja imaju stanarsko pravo na stanovima u svojini građana, čije preseljenje zahtevaju vlasnici tih stanova.

Opština je dužna da pribavljene stanove prioritetno usmerava za rešavanje stambenih potreba lica iz stava 3. ovog člana.

Opština će doneti, a najkasnije do 31. marta 1993. godine, program izgradnje novih stanova iz sredstava obezbeđenih na način utvrđen u stavu 3. ovog člana.

Član 43

Opštinski organ nadležan za stambene poslove odbiće zahtev za obezbeđenje stana za preseljenje nosioca stanarskog prava na stanu u svojini građana:

  1. ako utvrdi da su se stekli uslovi za otkaz ugovora o korišćenju stana određeni ovim zakonom;
  2. ako utvrdi da je vlasnik otkupio stan u društvenoj svojini po ovom zakonu ili po Zakonu o stambenim odnosima koji je prestao da važi danom stupanja na snagu ovog zakona; ili
  3. ako utvrdi da je moguća zamena stana između vlasnika stana koji koristi stan sa stanarskim pravom, odnosno po osnovu zakupa stana i nosioca stanarskog prava na njegovom stanu, u skladu sa ovim zakonom.

Iseljenje nosioca stanarskog prava na stanu u svojini građana iz tog stana u obezbeđeni stan izvršiće se po konačnosti rešenja u roku od 30 dana od dana obezbeđenja useljivog stana.

  1. Ostale odredbe

Član 44

(Brisan)

Član 45

Kupac stana koji je zaključio ugovor o otkupu stana u društvenoj svojini po Zakonu o stambenim odnosima koji je prestao da važi stupanjem na snagu ovog zakona, može u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona da zahteva da se ugovor o otkupu stana usaglasi sa svim uslovima predviđenim ovim zakonom, ako je to za njega povoljnije. Prodavac je dužan da ugovor izmeni u roku od 60 dana od dana podnošenja zahteva kupca.

Ako prodavac stana iz stava 1. ovog člana u propisanom roku ne prihvati zahtev za izmenu ugovora, kupac može da traži izmenu ugovora tužbom nadležnom sudu u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Član 45a

Nosilac stanarskog prava, odnosno zakupac stana u društvenoj ili državnoj svojini, na kome pravo raspolaganja ima pravno lice sa sedištem na teritoriji republike koja nije članica Savezne Republike Jugoslavije, može taj stan da otkupi pod uslovima utvrđenim ovim zakonom.

Član 45b

Nosilac stanarskog prava, odnosno zakupac stana čiji je vlasnik, odnosno nosilac prava raspolaganja pravno lice iz člana 45a ovog zakona, podnosi ministarstvu nadležnom za poslove finansija zahtev za otkup stana.

Ministarstvo nadležno za poslove finansija zaključuje ugovore o otkupu stanova iz stava 1. ovog člana.

Član 45v

Sredstva ostvarena od otkupa stanova iz člana 45b ovog zakona, uplaćuju se na poseban račun Republike Srbije.

Član 46

Po zahtevima podnetim za iseljenje nosilaca stanarskog prava iz stanova u svojini građana, po članu 37. Zakona o stambenim odnosima koji je prestao da važi danom stupanja na snagu ovog zakona, po kojima nije doneto prvostepeno rešenje, rešavaće se po ovom zakonu.

Ako zahtevi za iseljenje nosilaca stanarskog prava nisu podneti u smislu stava 1. ovog člana, mogu se podneti u roku od 90 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Član 47

Lice kome je pravosnažnom odlukom dodeljen na korišćenje stan sa stanarskim pravom, a koje do dana stupanja na snagu ovog zakona nije zaključilo ugovor o korišćenju toga stana, zaključiće ugovor o zakupu toga stana, sa pravima koja su ovim zakonom utvrđena za zakupca društvenog stana na neodređeno vreme.

Preduzeća i ustanove mogu u skladu sa svojim opštim aktom, odnosno propisom o rešavanju stambenih potreba da daju stanove u zakup na neodređeno vreme zaposlenim licima.

U slučaju iz st. 1. i 2. ovog člana, lica kojima se dodeli stan imaju prava koja su ovim zakonom utvrđena za zakupca društvenog stana na neodređeno vreme.

Postupak za rešavanje stambene potrebe započet po opštem aktu, odnosno propisu po kome do dana stupanja na snagu ovog zakona nije doneta prvostepena odluka ili je odluka poništena od strane suda, nastaviće se po odredbama ovog zakona.

Postupak započet kod suda, odnosno organa uprave do dana stupanja na snagu ovog zakona, po kome nije doneta pravosnažna odluka, okončaće se po odredbama zakona koji je bio na snazi u vreme pokretanja postupka.

Član 47a

Do donošenja propisa kojim će se urediti upravljanje i raspolaganje imovinom u državnoj svojini, Vlada Republike Srbije urediće uslove, način i postupak davanja na korišćenje stanova u državnoj svojini, kao i davanje zajmova radi rešavanja stambenih potreba.

Član 48

Na stanu se ne može zasnovati novi sustanarski odnos, a na ranije zasnovane sustanarske odnose i zaštićene podstanare shodno se primenjuju odredbe ovog zakona o zakupu društvenog stana, ako ovim zakonom nije drukčije određeno.

Nosilac prava raspolaganja ispražnjeni deo stana koji je koristio jedan od sustanara daće na korišćenje preostalom sustanaru, ako se time obezbeđuje za tog sustanara odgovarajući stan u smislu ovog zakona.

U slučaju da preostali sustanar koristi deo stana koji je odgovarajući u smislu ovog zakona, vlasnik stana iz stava 2. ovog člana pretvoriće ispražnjeni deo stana u zasebnu građevinsku celinu, a ako to po propisima nije moguće vlasnik stana može taj deo stana dati preostalom sustanaru na korišćenje.

Vlasnik stana u svojini građana može ispražnjeni deo stana koji je koristio jedan od sustanara da da na korišćenje preostalom sustanaru putem zakupa ili da ispražnjeni deo stana pretvori u građevinsku celinu u skladu sa propisima ili može taj deo stana da koristi za smeštaj stvari.

Vlasnik stana u svojini građana može da otkaže ugovor o korišćenju stana preostalom sustanaru, ako prethodno za iseljenje tog sustanara obezbedi stan koji odgovara delu stana koji je koristio.

Sustanar ne može bez pristanka drugog sustanara da izdaje u zakup deo stana drugom licu, niti da ga u svoj deo stana primi na stanovanje, osim bračnog druga, lica koje je dužan po zakonu da izdržava i lica koje ga neguje i izdržava.

Po tužbi vlasnika, odnosno sustanara u slučajevima iz ovog člana odlučuje nadležni sud.

Član 49

Lice koje se na dan 23. jula 1959. godine, zateklo u stanu u svojstvu podstanara ima, po ovom zakonu, prava i obaveze utvrđene za sustanare, osim prava na otkup stana.

Član 50

Po žalbama na rešenje organa opštine nadležnog za stambene poslove, odlučuje ministarstvo nadležno za stambene poslove.

Autonomnoj Pokrajini Vojvodini poverava se rešavanje po žalbi protiv prvostepenog rešenja opštinske uprave opštine koja se nalazi na teritoriji Autonomne Pokrajine Vojvodine.

Gradu Beogradu poverava se rešavanje po žalbi protiv prvostepenog rešenja koje se donosi u skladu sa odredbama ovog zakona.

Član 51*

(Prestao da važi)

Član 52

Ministarstvo nadležno za stambene poslove doneće u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona uputstvo iz člana 20. ovog zakona, a u roku od 90 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona podzakonska akta iz člana 12. ovog zakona.

Opština će propis iz člana 6. ovog zakona doneti u roku od 90 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Do donošenja propisa iz čl. 6. i 12. ovog zakona, primenjivaće se odgovarajući propisi doneti na osnovu Zakona o stambenim odnosima koji je prestao da važi danom stupanja na snagu ovog zakona.

Član 53

U slučaju otplate duga ili dela duga, izvršene dinarima koji potiču od prodaje efektnog stranog novca koji je predmet kupovine i prodaje na Međubankarskom sastanku deviznog tržišta, iznos duga koji se ovim sredstvima isplaćuje, umanjuje se za 35%.

Kupac stana prodaje efektivni strani novac iz stava 1. ovog člana banci koju odredi Ministarstvo finansija. Banka koja otkupljuje efektivni strani novac, isplaćuje prodavcu dinarsku protivvrednost otkupljenih deviza u skladu sa uputstvom kojim će se bliže propisati uslovi i način otkupa i korišćenja efektivnog stranog novca.

Uputstvo iz stava 2. ovog člana donosi Ministarstvo finansija, po prethodno pribavljenom mišljenju Narodne banke Srbije, u roku od sedam dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Pravo na popust iz stava 1. ovog člana ostvaruje se na osnovu dokaza da je efektivni strani novac prodat ovlašćenoj banci iz stava 2. ovog člana.

Pravo na umanjenje ugovorne cene stana, u smislu ovog člana, ima kupac koji zahtev za otplatu stana podnese do 31. decembra 1992. godine.

V KAZNENE ODREDBE

Član 54**

Novčanom kaznom od 5.000 do 50.000 dinara ili kaznom zatvora do 30 dana kazniće se za prekršaj građanin koji se useli u stan ili zajedničke prostorije stambene zgrade bez pravnog osnova.

Član 54a

Novčanom kaznom do desetostrukog iznosa štete koja je nastala izvršenjem prekršaja kazniće se za prekršaj nosilac prava raspolaganja ako ne omogući zaključenje ugovora o otkupu stana u roku utvrđenom ovim zakonom (član 8).

Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se i odgovorno lice u pravnom licu koje je nosilac prava raspolaganja novčanom kaznom do desetostrukog iznosa štete koja je nastala izvršenjem prekršaja.

Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se odgovorno lice u organu uprave kome su povereni poslovi zaključenja ugovora o otkupu stanova, novčanom kaznom do desetostrukog iznosa štete koja je nastala izvršenjem prekršaja.

Član 55**

Novčanom kaznom u iznosu od 50.000 do 500.000 dinara kazniće se za privredni prestup pravno lice koje se ne pridržava utvrđenih obaveza u pogledu namene sredstava pribavljenih od otkupa stanova iz člana 27. ovog zakona.

Novčanom kaznom u iznosu od 2.000 do 100.000 dinara kazniće se i odgovorno lice u pravnom licu iz stava 1. ovog člana koje ne postupi po obavezama iz člana 27. ovog zakona.

VI ZAVRŠNE ODREDBE

Član 56

Ovaj zakon primenjuje se na sve stanove koji se nalaze na teritoriji Republike.

Član 57

Stupanjem na snagu ovog zakona prestaje da važi Zakon o stambenim odnosima (“Službeni glasnik SRS”, br. 12/90, 47/90 i 55/90 i “Službeni glasnik RS”, br. 3/90 i 7/90).

Član 58

Ništav je ugovor o otkupu stana zaključen do dana stupanja na snagu ovog zakona, ako je tim ugovorom utvrđena otkupna cena manja od cene koja bi bila utvrđena na osnovu propisa koji su bili na snazi u momentu zaključenja ugovora.

Tužbu za poništaj ugovora iz stava 1. ovog člana podnosi organ, odnosno organizacija iz člana 24. stav 4. ovog zakona.

Ugovor ostaje na snazi ako se u postupku za poništaj ugovora otkupna cena usaglasi sa odredbama zakona koji je bio na snazi u momentu zaključenja ugovora.

Sud koji vrši overu potpisa dužan je da ugovore zaključene do stupanja na snagu ovog zakona, dostavi nadležnom organu, odnosno organizaciji iz člana 24. stav 1. ovog zakona do 31. decembra 1992. godine.

Tužba iz stava 2. ovog člana može se podneti do 31. decembra 1993. godine.

Član 59

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u “Službenom glasniku Republike Srbije”.

 

Samostalni članovi Zakona o izmenama i dopunama Zakona o stanovanju

(“Sl. glasnik RS”, br. 33/93)

Član 12

Ništav je ugovor o otkupu stana koji je izuzet od otkupa odredbama člana 17. Zakona.

Član 13

Vlada Republike Srbije u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona utvrdiće koji se stanovi nalaze u reprezentativnoj zgradi.

Ministarstvo nadležno za poslove kulture utvrdiće u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona, koji stanovi se nalaze u zadužbini, a u roku od jedne godine, koji stanovi su pripadali zadužbini koja bi mogla obnoviti rad radi ostvarivanja ciljeva zbog kojih je osnovana.

Opština, odnosno grad Beograd, odnosno grad, u roku od 90 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona, utvrdiće koji stanovi su kupljeni ili podignuti sredstvima datim ili sakupljenim za dobrotvorne i druge društveno-korisne svrhe.

Zahtev za utvrđivanje svojstva stanova iz stava 3. ovog člana može podneti pravno lice koje je gradilo, odnosno u čiju korist je zgrada, odnosno stan podignut ili kupljen iz sredstava datih ili sakupljenih za dobrotvorne ili druge društveno-korisne svrhe.

Ništav je ugovor o otkupu stana koji je pripadao zadužbini koja bi mogla da obnovi rad radi ostvarivanja ciljeva zbog kojih je osnovana, zaključen do isteka roka iz stava 2. ovog člana.

Član 14*

(Prestao da važi)

 

Samostalni članovi Zakona o izmenama i dopunama Zakona o stanovanju

(“Sl. glasnik RS”, br. 46/94)

Član 4[s]

Mesečna otplatna rata, utvrđena do 1. aprila 1994. godine, pored redovne revalorizacije, vanredno se jednokratno uvećava u 1994. godini i to:

1) rata utvrđena na osnovu Zakona o stambenim odnosima (“Službeni glasnik SRS”, br. 12/90, 47/90 i 55/90), za 166.667 puta, i

2) rata utvrđena na osnovu Zakona o stanovanju (“Službeni glasnik RS”, br. 50/92, 76/92 i 33/93) do 1. oktobra 1993. godine za 556 puta, a rata utvrđena od 1. oktobra 1993. godine do 1. aprila 1994. godine za 12 puta.

Mesečna rata utvrđena na način iz stava 1. tačka 1. ovog člana ostaje nepromenjena do 31. decembra 1994. godine. Tako utvrđena mesečna rata, početkom 1995. godine, odnosno po objavljivanju zvaničnih podataka, usklađuje se sa kretanjem cena na malo, a najviše u visini rasta prosečne mesečne neto zarade u privredi Republike u periodu od 1. aprila do 31. decembra 1994. godine.

Mesečna rata utvrđena na način iz stava 1. tačka 2. ovog člana ostaje nepromenjena do 1. aprila 1995. godine. Tako utvrđena mesečna rata 1. aprila 1995. godine usklađuje se sa kretanjem cena na malo, a najviše u visini rasta prosečne mesečne neto zarade u privredi Republike od 1. aprila 1994. do 1. aprila 1995. godine.

Član 5[s]

Podnosilac zahteva za otkup stana, odnosno za izmenu ugovorenog načina otplate duga koji je zahtev podneo, a po njemu nije zaključen ugovor do dana stupanja na snagu ovog zakona, ima pravo da zahteva da se ugovor zaključi pod uslovima koji su utvrđeni ovim zakonom.

 

Samostalni član Zakona o izmenama Zakona o stanovanju

(“Sl. glasnik RS”, br. 99/2011)

Član 3

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u “Službenom glasniku Republike Srbije”.

 

 

WWW.SUDSKIVESTAK.RS

 

 

ZAKON O HIPOTECI

Deo prvi

OSNOVNE ODREDBE

Predmet zakona

Član 1

Ovim zakonom uređuje se hipoteka, radi obezbeđenja i naplate potraživanja.

Pojam hipoteke

Član 2

Hipoteka je založno pravo na nepokretnosti, koje ovlašćuje poverioca da, ako dužnik ne isplati dug o dospelosti zahteva naplatu potraživanja obezbeđenog hipotekom (u daljem tekstu: potraživanje) iz vrednosti nepokretnosti, pre običnih poverilaca i pre docnijih hipotekarnih poverilaca (u daljem tekstu: poverilac), bez obzira u čijoj svojini se nepokretnost nalazi.

Predmet hipoteke

Član 3

Predmet hipoteke (u daljem tekstu: predmet ili nepokretnost) može da bude:

1) nepokretna stvar (pravo svojine na zemljištu, građevinskom objektu i sl.);

2) deo nepokretne stvari, u skladu sa odlukom o deobi;

3) susvojinski udeo u nepokretnoj stvari;

4) poseban deo zgrade na kome postoji pravo svojine, odnosno drugo pravo koje sadrži pravo raspolaganja (stan, poslovne prostorije, garaža, garažno mesto i dr.);

5) pravo na zemljištu koje sadrži ovlašćenje slobodnog pravnog raspolaganja, a naročito pravo građenja, pravo preče gradnje, ili raspolaganja u državnoj, odnosno društvenoj svojini;

6) objekat u izgradnji, kao i poseban deo objekta u izgradnji (stan, poslovne prostorije, garaža, i dr.), bez obzira da li je već izgrađen, pod uslovom da je izdato pravnosnažno odobrenje za gradnju u skladu sa zakonom kojim se uređuje izgradnja objekata.

Zajednička hipoteka

Član 4

Radi obezbeđenja jednog potraživanja, hipoteka može da optereti više nepokretnosti, bez obzira da li pripadaju istom ili različitim vlasnicima.

U slučaju iz stava 1. ovog člana, poverilac može potraživanje da naplati po svom savesnom izboru iz vrednosti jedne ili više nepokretnosti.

Domašaj hipoteke

Član 5

Hipoteka obuhvata nepokretnost, i to:

1) sve sastavne delove nepokretnosti, prirodne plodove koji nisu odvojeni od nepokretnosti, osim ako je ugovorom o hipoteci drukčije određeno;

2) pripatke nepokretnosti određene ugovorom o hipoteci, ali ne i stvari u svojini trećih lica;

3) sva poboljšanja i povećanja vrednosti nepokretnosti do kojih je došlo posle zasnivanja hipoteke.

Hipoteka na susvojini i zajedničkoj svojini

Član 6

Hipoteku na idealnom delu nepokretne stvari u susvojini vlasnik idealnog dela zasniva bez saglasnosti ostalih suvlasnika, osim ako se hipoteka zasniva na idealnom delu objekta u izgradnji, kada je potrebna saglasnost svih suvlasnika.

Hipoteka na nepokretnoj stvari u zajedničkoj svojini zasniva se samo na celoj nepokretnoj stvari i uz saglasnost svih zajedničara.

U slučaju hipoteke iz st. 1. i 2. ovog člana, pri namirenju, ostali suvlasnici, odnosno zajedničari imaju pravo preče kupovine.

Obezbeđeno potraživanje

Član 7

Svako potraživanje, uključujući i buduće ili uslovno potraživanje, kao i potraživanje izraženo u stranoj valuti, može da bude obezbeđeno hipotekom.

Potraživanje iz stava 1. ovog člana obuhvata glavno potraživanje, kamatu i troškove naplate.

Ako kamata nije upisana u registar nepokretnosti, hipoteka obuhvata samo zakonsku kamatu od trenutka docnje, određenu u skladu sa propisima kojima se uređuju obligacioni odnosi i zatezna kamata, ali ne i u slučaju kada se ugovorena kamatna stopa primenjuje kao zatezna i posle padanja dužnika u docnju.

Tekuće kamate, kao i trogodišnje zaostale kamate, računajući od dana donošenja rešenja o izvršenju, odnosno od pravnosnažnosti rešenja o zabeležbi hipotekarne prodaje u postupku vansudskog namirenja, imaju isti red prvenstva kao i glavnica.

Deo potraživanja koji nije obezbeđen hipotekom može da se naplati samo iz ostale dužnikove imovine.

Deo drugi

NASTANAK HIPOTEKE

Način nastanka i vrste hipoteka

Član 8

Hipoteka nastaje upisom u nadležni registar nepokretnosti, na osnovu:

1) ugovora ili sudskog poravnanja (ugovorna hipoteka);

2) založne izjave (jednostrana hipoteka);

3) zakona (zakonska hipoteka);

4) sudske odluke (sudska hipoteka).

Pravila o ugovornoj hipoteci shodno se primenjuju na jednostranu, zakonsku i sudsku hipoteku, osim ako je zakonom drukčije propisano.

Glava prva

UGOVOR O HIPOTECI

Pojam

Član 9

Ugovor o hipoteci je ugovor između vlasnika nepokretnosti i poverioca kojim se vlasnik nepokretnosti obavezuje da u korist poverioca zasnuje hipoteku radi namirenja obezbeđenog potraživanja, na način propisan zakonom.

Dug dospeva u skladu sa ugovorom ili drugim pravnim osnovom iz koga proizilazi.

Ugovor o hipoteci može da bude samostalan ili deo ugovora koji uređuje potraživanje (ugovora o zajmu, kreditu i dr.).

Zaključenje

Član 10

Ugovor o hipoteci zaključuje se u obliku javnobeležničkog zapisa ili javnobeležnički potvrđene (solemnizovane) isprave.

Ugovor o hipoteci može da zaključi vlasnik, ili drugo lice koje ima pravo raspolaganja, kao i investitor i kupac objekta u izgradnji ili posebnog dela objekta u izgradnji, u smislu člana 3. ovog zakona (u daljem tekstu: vlasnik).

Upis

Član 11

Upis ugovorne hipoteke vrši se na zahtev:

1) vlasnika nepokretnosti, odnosno njegovog staraoca ili zakonskog zastupnika;

2) dužnika;

3) poverioca.

U slučaju iz člana 3. tačka 6) ovog zakona, upis ugovorne hipoteke vrši se na sledeći način:

1) na zemljištu na kojem se objekat gradi, upisuje se hipoteka na objektu u izgradnji, a po upisu objekta u registar nepokretnosti, hipoteka se upisuje na izgrađenom objektu, odnosno posebnom delu zgrade, po službenoj dužnosti;

2) ako je investitor prodao kupcu objekat u izgradnji, odnosno posebni deo objekta u izgradnji, i hipotekarni poverilac kupca može da zahteva upis hipoteke na objektu u izgradnji, odnosno posebnom delu objekta, a po upisu objekta u registar nepokretnosti, hipoteka se upisuje na izgrađenom objektu, odnosno posebnom delu zgrade, po službenoj dužnosti.

Ako objekat u toku izgradnje promeni vlasnika, novi vlasnik stupa u prava i obaveze prethodnog vlasnika prema licima u čiju korist je upisana hipoteka.

Objektom u izgradnji, u smislu ovog zakona, smatra se i fizički završen objekat, odnosno njegov zasebni deo, koji nije upisan u registar nepokretnosti, ako zadovoljava uslove za upis hipoteke na objektu u izgradnji.

Rizik eventualnog rušenja nepropisno sagrađenog objekta, na kome je upisana hipoteka, snose vlasnik nepokretnosti, dužnik i poverilac, u skladu sa njihovim unutrašnjim odnosima.

Obavezne odredbe

Član 12

Ugovor o hipoteci sadrži naročito:

1) ime i prezime, prebivalište ili boravište, odnosno poslovno ime i sedište poverioca, zalogodavca, kao i dužnika, ako su to različita lica;

2) (brisana)

3) precizne podatke o potraživanju koje se obezbeđuje, valuti obračuna i valuti plaćanja, iznosu pojedinih rata i vremenu njihove dospelosti i mestu i načinu plaćanja, odnosno podatke o glavnom potraživanju, kamatnoj stopi ili drugim elementima na osnovu kojih se može odrediti visina kamate, mestu i načinu plaćanja kamate, kao i iznosu drugih sporednih davanja ako su ugovorena, rokovima dospevanja potraživanja, odnosno načinu na koji se određuje dospelost, ako rok nije određen;

4) podatke o hipotekovanoj nepokretnosti, odnosno nepokretnostima, uključujući i podatke kojim se dokazuje svojina nad njima, odnosno postojanje drugog prava iz člana 3. ovog zakona;

5) podatke o stvarima iz člana 5. ovog zakona koje hipoteka obuhvata.

Bezuslovna izjava vlasnika (zalogodavca) da pristaje da poverilac upiše hipoteku na njegovoj nepokretnosti (clausula intabulandi), može biti sadržana u ugovoru o hipoteci, odnosno u posebnoj ispravi, i to formi iz člana 10. stav 1, odnosno člana 15. stav 1. ovog zakona, u kojoj je zaključen i ugovor o hipoteci.

Ništave odredbe

Član 13

Ništava je odredba ugovora o hipoteci na osnovu koje, ako dug ne bude isplaćen o dospelosti:

1) poverilac može da proda nepokretnost suprotno odredbama ovog zakona;

2) nepokretnost po neodređenoj ili unapred određenoj ceni prelazi u svojinu poverioca ili trećeg lica.

Ništava je odredba ugovora o hipoteci na osnovu koje poverilac ima pravo da upotrebljava predmet hipoteke, odnosno da pribira plodove koje daje predmet hipoteke.

Ništava je odredba ugovora o hipoteci na osnovu koje vlasnik ne može da otuđi predmet hipoteke ili da ga optereti hipotekom u korist docnijeg poverioca.

Glava druga

JEDNOSTRANA HIPOTEKA

Pojam i nastanak

Član 14

Jednostrana hipoteka nastaje na osnovu izjave volje vlasnika nepokretnosti – založne izjave.

Založna izjava iz stava 1. ovog člana je isprava sačinjena od strane vlasnika nepokretnosti, kojom se on jednostrano obavezuje da u korist poverioca zasnuje hipoteku radi namirenja obezbeđenog potraživanja na način propisan zakonom.

Založna izjava o zasnivanju jednostrane hipoteke po formi i sadržini odgovara ugovoru o hipoteci.

Upis jednostrane hipoteke na osnovu založne izjave vrši se na zahtev poverioca.

Glava treća

IZVRŠNA ISPRAVA

Svojstvo i upis

Član 15

Ugovor o hipoteci, odnosno založna izjava o jednostranoj hipoteci, sačinjena u skladu sa ovim zakonom je, u smislu ovog zakona i zakona kojim se uređuje izvršenje i obezbeđenje, izvršna isprava, ako je zaključena ili data u formi javnobeležničkog zapisa, pod uslovom da sadrži i odredbe iz stava 3. ovog člana.

Hipoteka zasnovana na osnovu izvršnog ugovora ili izvršne založne izjave, upisuje se u registre nepokretnosti kao “izvršna vansudska hipoteka”, a vansudski postupak namirenja se sprovodi u skladu sa odredbama ovog zakona.

Izvršni ugovor o hipoteci, odnosno izvršna založna izjava o zasnivanju jednostrane hipoteke mora da sadrži i sledeće odredbe:

1) jasno naznačenu odredbu, odnosno izjavu, kojom vlasnik nepokretnosti neopozivo ovlašćuje poverioca da, ako dug ne bude plaćen o dospelosti, naplati potraživanje iz cene dobijene prodajom u skladu sa vansudskim postupkom prodaje utvrđenim ovim zakonom, bez podnošenja tužbe sudu, kao i da će nepokretnost prinudnim putem da bude ispražnjena i predata kupcu u posed u roku od 15 dana od dana zaključenja ugovora o prodaji, osim ako se hipoteka upisuje na suvlasničkom udelu;

2) izričitu odredbu, odnosno izjavu vlasnika da je upozoren o posledicama neizmirenja duga o dospelosti te da, svestan tih posledica, pristaje na mogućnost izvršenja ugovora o hipoteci prodajom njegove nepokretnosti u skladu sa odredbama ovog zakona o vansudskom postupku namirenja, bez prava na vođenje parnice, kao i da će njegova nepokretnost prinudnim putem biti ispražnjena i predata kupcu u posed u roku od 15 dana od dana zaključenja ugovora o prodaji, ako je vlasnik ne preda dobrovoljno, osim ako se hipoteka upisuje na suvlasničkom udelu;

3) jasno naznačenu odredbu, odnosno izjavu vlasnika da je saglasan da poverilac ima pravo pristupa nepokretnosti, uključujući i ulazak u nepokretnost bez obzira ko se u njoj nalazi (vlasnik, zakupac i dr.), radi kontrole održavanja ili iz drugih opravdanih razloga, kao i da je dužan da sarađuje sa poveriocem u postupku prodaje, a naročito da omogući pristup hipotekovanoj nepokretnosti (ulazak u stan i sl.).

4) (brisana)

Ugovor o hipoteci, odnosno založna izjava o jednostranoj hipoteci koja nije u formi iz stava 1. ovog člana i koji ne sadrže elemente iz stava 3. ovog člana, nemaju snagu izvršne isprave.

Deo treći

PRAVA I OBAVEZE

Glava prva

PRAVA I OBAVEZE VLASNIKA NEPOKRETNOSTI

Prava vlasnika nepokretnosti

Član 16

Vlasnik i posle nastanka hipoteke ima pravo da:

1) drži predmet hipoteke;

2) upotrebljava predmet hipoteke prema uobičajenoj nameni;

3) pribira prirodne ili građanske plodove koje predmet hipoteke daje;

4) otuđi predmet hipoteke i prenese pravo na pribavioca, u kom slučaju se ne menja ništa u dužnikovoj obavezi i u obezbeđenom potraživanju.

Obaveze vlasnika nepokretnosti

Član 17

Vlasnik hipotekovane nepokretnosti ne sme fizički menjati predmet hipoteke (pregrađivanje, dogradnja, rušenje, spajanje, deoba, i dr.) bez pismene saglasnosti poverioca, koju poverilac neće odbiti da izda bez opravdanog razloga.

Vlasnik je dužan da čuva i održava predmet hipoteke kao dobar domaćin, odnosno dobar privrednik, da ne bi svojim postupcima ili propustima umanjio vrednost nepokretnosti.

Vlasnik će osigurati predmet hipoteke od svih uobičajenih rizika pre zaključenja ugovora o hipoteci.

Poverilac ima pravo pristupa nepokretnosti, uključujući i ulazak u nepokretnost bez obzira ko se u njoj nalazi (vlasnik, zakupac i dr.), radi kontrole održavanja ili iz drugih opravdanih razloga, ako je hipoteka zasnovana u skladu sa odredbama člana 15. ovog zakona ili ako je takvo pravo izričito utvrđeno u ugovoru o hipoteci, odnosno založnoj izjavi. Pravo pristupa nepokretnosti ne može biti korišćeno u periodu od 22:00 do 07:00 časova, kao ni u vreme državnih praznika, predviđenih zakonom.

Vlasnik, zakupac i svaki drugi neposredni držalac nepokretnosti dužan je da sarađuje sa poveriocem u postupku prodaje, a naročito da omogući pristup predmetu hipoteke (ulazak u stan i sl.), ako je hipoteka zasnovana u skladu sa odredbama člana 15. ovog zakona ili ako je takvo pravo izričito utvrđeno u ugovoru o hipoteci, odnosno založnoj izjavi.

Glava druga

PRAVA I OBAVEZE POVERIOCA

Dodatno obezbeđenje

Član 18

Poverilac ima pravo da zahteva da mu dužnik pruži dodatno obezbeđenje sličnog stepena sigurnosti ako je zbog ponašanja, odnosno radnji vlasnika, odnosno neposrednog držaoca, vrednost predmeta hipoteke smanjena.

U slučaju iz stava 1. ovog člana, ako dužnik ne pruži dodatno obezbeđenje, poverilac ima pravo da zahteva naplatu celog potraživanja iz vrednosti nepokretnosti bez odlaganja, u skladu sa ovim zakonom.

Smanjenje vrednosti predmeta hipoteke utvrđuje sud u vanparničnom postupku, predviđenom za obezbeđenje dokaza, na zahtev poverioca.

Sudska zabrana oštećenja

Član 19

Poverilac ima pravo da zahteva da sud naredi vlasniku, odnosno neposrednom držaocu, da prestane sa određenim ponašanjem, ako:

1) je zbog takvog ponašanja vrednost predmeta hipoteke smanjena; ili

2) zbog ponašanja koje namerava da preduzme, preti opasnost od smanjenja vrednosti hipotekovane nepokretnosti.

U slučajevima iz stava 1. ovog člana:

1) sud može da dozvoli poveriocu da preduzme potrebne mere da se izbegne smanjenje vrednosti hipotekovane nepokretnosti;

2) hipotekarni poverilac može, ako okolnosti ne trpe odlaganje, da preduzme potrebne mere i pre nego što dobije dozvolu od suda, ako je hipoteka zasnovana u skladu sa odredbama člana 15. ovog zakona ili ako je to izričito predviđeno u ugovoru o hipoteci, odnosno u založnoj izjavi;

3) poverilac ima pravo da zahteva od suda odluku da vlasnik plati naknadu za učinjene troškove.

Potraživanje naknade za učinjene troškove na osnovu ovog člana obezbeđuje se bez upisa i uživa prvenstvo u naplati u odnosu na sve upisane terete.

Glava treća

PRENOS POJEDINIH PRAVA I OBAVEZA

Ustupanje potraživanja

Član 20

Potraživanje obezbeđeno hipotekom može da se ustupi na osnovu ugovora između poverioca i lica kome se potraživanje ustupa.

Ugovor o prenosu hipoteke koji se zaključuje odvojeno od ustupanja potraživanja ne proizvodi pravno dejstvo.

Ugovor iz stava 1. ovog člana:

1) zaključuje se u formi propisanoj članom 10. stav 1. ovog zakona;

2) prenosi hipoteku na lice kome se potraživanje ustupa;

3) proizvodi pravno dejstvo prema trećim licima od dana upisa u registar nepokretnosti.

Određivanje trećeg lica

Član 20a

Hipotekarni poverilac ili više njih mogu, u pismenoj formi sa overenim potpisima, odrediti treće lice ili jednog od njih da preduzima pravne radnje radi zaštite i namirenja potraživanja obezbeđenog hipotekom.

U slučaju iz stava 1. ovog člana, treće lice postupa u ime i za račun hipotekarnog poverioca, ili više njih, u odnosu na hipotekarnog dužnika, odnosno vlasnika hipotekovane nepokretnosti, kada to nije isto lice, kao i prema svim trećim licima koja su neposredni držaoci hipotekovane nepokretnosti.

U registar nepokretnosti, upisaće se ime trećeg lica iz stava 1. ovog člana, s tim da hipotekarni poverilac ili više njih mogu uvek tražiti da se upišu u registar nepokretnosti, odnosno da zamene treće lice.

Nadhipoteka

Član 21

Potraživanje obezbeđeno hipotekom može se založiti na osnovu ugovora između hipotekarnog poverioca i nadhipotekarnog poverioca.

Ugovor iz stava 1. ovog člana:

1) zaključuje se u istoj formi u kojoj je zaključen ugovor o hipoteci, u skladu sa članom 10. stav 1, odnosno članom 15. stav 1. ovog zakona;

2) sadrži izričitu i bezuslovnu izjavu poverioca da se nadhipotekarni poverilac može upisati u tom svojstvu u registar nepokretnosti;

3) proizvodi pravno dejstvo prema dužniku od dana kada mu stigne pismeno obaveštenje o zalaganju potraživanja, od kada dužnik obavezu može ispuniti samo prema nadhipotekarnom poveriocu ili po njegovom pismenom nalogu;

4) proizvodi pravno dejstvo prema trećim licima od dana upisa u registar nepokretnosti.

Izjava iz stava 2. tačka 2) ovog člana, može biti sadržana u ugovoru iz stava 1. ovog člana, odnosno u posebnoj ispravi, i to u formi u skladu sa članom 10. stav 1, odnosno članom 15. stav 1. ovog zakona.

Preuzimanje duga

Član 22

Dug prema hipotekarnom poveriocu može da se prenese ugovorom o preuzimanju duga obezbeđenog hipotekom između vlasnika i pribavioca predmeta hipoteke, odnosno ugovorom između vlasnika, pribavioca predmeta hipoteke i dužnika ako vlasnik nije hipotekarni dužnik.

Ugovor iz stava 1. ovog člana:

1) zaključuje se prilikom otuđenja predmeta hipoteke, u vidu posebnog ugovora ili u vidu odredbe, odnosno dela ugovora o otuđenju predmeta hipoteke;

2) proizvodi pravna dejstva ako poverilac da svoj pristanak u pismenom obliku.

Otuđenje dela nepokretnosti

Član 23

Ako vlasnik, uz saglasnost poverioca, izvrši deobu ili spajanje predmeta hipoteke sa drugom nepokretnošću, hipoteka se po službenoj dužnosti upisuje na tim nepokretnostima, i svaka hipoteka obezbeđuje celokupno potraživanje, osim ako je drugačije ugovoreno sa poveriocem.

Deo četvrti

NAMIRENJE

Glava prva

OPŠTA PRAVILA

Pravo na namirenje

Član 24

Hipotekarni poverilac može, ako dužnik ne isplati dug o dospelosti, da namiri svoje potraživanje iz vrednosti hipotekovane nepokretnosti, bez obzira u čijoj svojini ili državini se ona nalazi u tom trenutku.

Namirenje iz stava 1. ovog člana sprovodi se u skladu sa ovim zakonom, odnosno zakonom kojim se uređuje izvršni postupak, kao i zakonom koji uređuje prinudnu naplatu poreskih potraživanja na nepokretnostima.

Kada je ugovor o hipoteci sačinjen u obliku izvršne isprave iz člana 15. ovog zakona, primenjuju se pravila vansudskog namirenja utvrđena ovim zakonom.

Izbor namirenja

Član 25

Hipotekarni poverilac može da zahteva da svoje dospelo potraživanje namiri:

1) najpre iz vrednosti hipotekovane nepokretnosti, a zatim iz ostale imovine dužnika;

2) istovremeno iz vrednosti hipotekovane nepokretnosti i iz dužnikove imovine; ili

3) najpre iz dužnikove imovine, pa tek potom iz vrednosti hipotekovane nepokretnosti.

Zastarelo potraživanje

Član 26

Hipotekarni poverilac može da se namiri iz vrednosti hipotekovane nepokretnosti i posle zastarelosti obezbeđenog potraživanja.

U slučaju iz stava 1. ovog člana, kamata i druga povremena davanja ne mogu se namiriti iz predmeta hipoteke.

Naknadni ugovor

Član 27

Naknadni ugovor je poseban ugovor između hipotekarnog poverioca i vlasnika nepokretnosti, zaključen po dospelosti obezbeđenog potraživanja u formi predviđenoj članom 10. stav 1. ovog zakona, a kojim može da se ugovori:

1) delimični ili potpuni prenos prava svojine, odnosno drugog stvarnog prava na predmetu hipoteke, na poverioca, umesto ispunjenja duga;

2) svaki drugi posao kojim se postiže brisanje hipoteke sa nepokretnosti.

Poverilac će bez odlaganja obavestiti dužnika o naknadnom ugovoru.

Naknadni ugovor iz stava 1. ovog člana je moguće zaključiti samo u slučaju da na predmetu hipoteke postoji jedan upisani hipotekarni poverilac.

Lična subrogacija

Član 28

Ukoliko hipotekarni dug isplati lice koje nije dužnik, ono stupa na mesto hipotekarnog poverioca prema dužniku i trećim licima.

Glava druga

VANSUDSKI POSTUPAK NAMIRENJA

Prva opomena

Član 29

Ako dužnik ne isplati dug o dospelosti, hipotekarni poverilac iz izvršne isprave iz člana 15. ovog zakona, poslaće opomenu u pismenoj formi istovremeno dužniku i vlasniku predmeta hipoteke (ako su različita lica), čime se pokreće postupak vansudskog namirenja po ovom zakonu.

Opomena sadrži sledeće elemente:

1) podatke o ugovoru o hipoteci i hipotekovanoj nepokretnosti;

2) opis povrede ugovora o hipoteci na osnovu koga se zahteva realizacija hipoteke;

3) radnje koje dužnik mora da preduzme da bi isplatio dug i izbegao prodaju nepokretnosti;

4) rok u kome dužnik mora da isplati dug da bi izbegao prodaju nepokretnosti;

5) upozorenje da će poverilac, ako dužnik ne preduzme radnje određene u skladu sa tačkom 3) ovog stava i ne isplati dug, pokrenuti postupak prodaje hipotekovane nepokretnosti radi naplate potraživanja iz vrednosti dobijene prodajom, te da će dužnik, odnosno vlasnik nepokretnosti izgubiti svojinu, odnosno državinu na nepokretnosti;

6) ime i neophodne podatke o predstavniku poverioca (kontakt podatke) kome se dužnik može obratiti za dobijanje više informacija;

7) druge informacije za koje poverilac smatra da su od značaja.

Opomena o prodaji nepokretnosti

Član 30

Ukoliko u roku od 30 dana od dana prijema prve opomene dužnik ne isplati dug, poverilac će dužniku i vlasniku nepokretnosti i ostalim hipotekarnim poveriocima uputiti opomenu o prodaji nepokretnosti koja sadrži:

1) podatke o ugovoru o hipoteci i hipotekovanoj nepokretnosti;

2) opis povrede ugovora o hipoteci na osnovu koga se zahteva realizacija hipoteke;

3) obaveštenje da je celokupan dug dospeo na naplatu;

4) iznos duga koji je dospeo na naplatu;

5) radnje koje dužnik ili vlasnik mora da preduzme da bi isplatio dug i izbegao prodaju nepokretnosti;

6) rok u kome dužnik ili vlasnik mora da ispuni obaveze da bi izbegao prodaju nepokretnosti;

7) opomenu da ukoliko dužnik ili vlasnik ne preduzme te radnje i time ispuni dug, poverilac će prodajom hipotekovane nepokretnosti prekinuti državinu na nepokretnosti;

8) obaveštenje o izboru načina prodaje nepokretnosti;

9) ime i neophodne podatke o predstavniku poverioca (kontakt podatke) kome se dužnik može obratiti radi održavanja sastanka;

10) druge informacije za koje poverilac smatra da su od značaja.

Zabeležba hipotekarne prodaje

Član 31*

Po isteku roka iz člana 30. stav 1. ovog zakona, hipotekarni poverilac će poslati registru nepokretnosti zahtev da se izvrši zabeležba hipotekarne prodaje u njegovu korist, zajedno sa:

1) kopijom opomene o prodaji nepokretnosti;

2) kopijom ugovora o hipoteci;

3) izjavom da dužnik do tog dana nije ispunio dug;

4) dokazima da su prva opomena i opomena o prodaji poslate dužniku, vlasniku nepokretnosti i ostalim hipotekarnim poveriocima.

Registar nepokretnosti će, u roku od sedam dana od dana prijema zahteva za zabeležbu, izvršiti zabeležbu hipotekarne prodaje u korist hipotekarnog poverioca i dostaviti rešenje o zabeležbi hipotekarne prodaje hipotekarnom poveriocu, dužniku i vlasniku nepokretnosti, kao i ostalim hipotekarnim poveriocima čije je potraživanje obezbeđeno hipotekom na predmetnoj nepokretnosti.

Zahtev za upis zabeležbe hipotekarne prodaje može podneti svaki hipotekarni poverilac, bez obzira na red prvenstva.

Ako je pre podnošenja zahteva za zabeležbu hipotekarne prodaje primio više zahteva za upis prava na istoj nepokretnosti, u smislu zakona kojim se uređuje upis prava na nepokretnostima, registar nepokretnosti će odlučiti o svim zahtevima po redosledu prijema u roku iz stava 2. ovog člana.

Zabeležba hipotekarne prodaje i rešenje hipotekarne prodaje sadrži:

1) izričito ovlašćenje da hipotekarni poverilac, kada rešenje postane pravnosnažno, ali ne pre isteka roka od 30 dana od dana izdavanja rešenja, može u svojstvu zakonskog zastupnika vlasnika hipotekovane nepokretnosti, istu prodati, u skladu sa odredbama ovog zakona;

2) zabranu otuđenja i bilo koje vrste pravnog raspolaganja hipotekovanom nepokretnosti od strane vlasnika.

Vlasnik, dužnik i poverilac koji je podneo zahtev za donošenje rešenja o hipotekarnoj prodaji, imaju pravo žalbe nadležnom organu na rešenje o zabeležbi hipotekarne prodaje u roku od 15 dana od dana prijema rešenja.

Nadležni organ mora doneti drugostepeno rešenje u roku od 15 dana od dana podnošenja žalbe.

Žalba će biti uvažena ako dužnik ili vlasnik hipotekovane nepokretnosti, uz žalbu dostavi pismene dokaze da:

1) potraživanje ne postoji;

2) hipoteka ne postoji;

3) potraživanje nije dospelo za naplatu; ili

4) je dug isplaćen.

Drugostepeno rešenje iz stava 7. ovog člana, konačno je i izvršno i protiv njega nije dozvoljena tužba ili pravni lek.

Akt o otuđenju, odnosno drugom pravnom raspolaganju hipotekovanom nepokretnosti suprotno zabrani iz stava 5. tačka 2) ovog člana, ništav je.

Pravo na sastanak

Član 32

Dužnik, odnosno vlasnik nepokretnosti može, u roku od 10 dana od dana dobijanja opomene o prodaji nepokretnosti, zatražiti sastanak sa poveriocem odnosno njegovim predstavnikom, koji je u obavezi da ga primi u svojim prostorijama u toku radnog vremena.

Pravo poverioca da pristupi prodaji hipotekovane nepokretnosti neće biti ograničeno ili odloženo ako se strane ne dogovore na način predložen od strane dužnika na ovom sastanku.

Slanje pismena

Član 33

U smislu ovog zakona, pismeno (opomena, obaveštenje i dr.) se smatra uručenim dužniku ako je poslato preporučenom poštom na adresu:

1) hipotekovane nepokretnosti;

2) dužnika, navedenu u ugovoru o hipoteci, ako je adresa dužnika drugačija od adrese hipotekovane nepokretnosti;

3) vlasnika nepokretnosti, ako vlasnik nije dužnik.

U smislu ovog zakona, pismeno se smatra uručenim poveriocu ako je poslato preporučenom poštom na adresu poverioca iz ugovora o hipoteci ili na adresu iz poveriočeve opomene u kojoj se zahteva odgovor dužnika.

Pravo prodaje

Član 34

Ako dužnik ne isplati dug do dana pravnosnažnosti rešenja o zabeležbi hipotekarne prodaje, a od dana izdavanja tog rešenja prođe rok od 30 dana, poverilac na osnovu rešenja može pristupiti prodaji hipotekovane nepokretnosti putem aukcije ili neposredne pogodbe.

Izbor jednog načina prodaje ne isključuje mogućnost primene drugog načina prodaje.

Nakon pravnosnažnosti rešenja o zabeležbi hipotekarne prodaje, a pre pristupanja aukcijskoj prodaji, poverilac je dužan da izvrši procenu tržišne vrednosti nepokretnosti angažovanjem ovlašćenog sudskog veštaka, odnosno drugog lica ovlašćenog zakonom za obavljanje poslova procene (u daljem tekstu: procenjena vrednost).

Prodaja neposrednom pogodbom do momenta oglašavanja aukcijske prodaje moguća je po ceni koja ne može biti niža od 90% od procenjene vrednosti iz stava 3. ovog člana.

U slučaju da nepokretnost na prvoj javnoj aukciji ostane neprodata, poverilac može nastaviti prodaju neposrednom pogodbom, ali po ceni ne nižoj od 60% od procenjene vrednosti, ili zakazati drugu aukcijsku prodaju koja se mora održati najkasnije u roku od 120 dana od dana okončanja neuspešne aukcije.

Ako u roku od 18 meseci od dana pravnosnažnosti rešenja o zabeležbi hipotekarne prodaje, hipotekovana nepokretnost ostane neprodata u vansudskom postupku namirenja, registar nepokretnosti će doneti rešenje o brisanju zabeležbe po službenoj dužnosti.

Istovremeno sa donošenjem rešenja iz stava 6. ovog člana, registar nepokretnosti će upisati zabeležbu zabrane vansudske prodaje hipotekovane nepokretnosti od strane hipotekarnog poverioca u čiju korist je bila upisana zabeležba hipotekarne prodaje, koji se od tog momenta može namiriti isključivo u postupku sudske prodaje.

Aukcijska prodaja

Član 35

Poverilac može sam organizovati aukcijsku prodaju nepokretnosti ili je može poveriti licu koje se time profesionalno bavi.

Poverilac je dužan da održi prvu aukcijsku prodaju u roku od šest meseci od dana pravnosnažnosti rešenja o zabeležbi hipotekarne prodaje.

Oglas o održavanju aukcijske prodaje mora biti na vidan način objavljen u visokotiražnom dnevnom listu koji se prodaje na celoj teritoriji Republike Srbije i najmanje u jednom dnevnom listu koji se prodaje u regionu u kome se nalazi hipotekovana nepokretnost, i to najmanje 30 dana pre zakazane prodaje.

Javni oglas sadrži:

1) opis nepokretnosti;

2) ime i prezime, odnosno naziv poverioca;

3) podatke kako kontaktirati poverioca;

4) početnu cenu na aukciji;

5) vreme i mesto aukcije;

6) druge informacije za koje poverilac smatra da su od značaja.

Poverilac će istovremeno poslati dužniku, vlasniku nepokretnosti, odnosno trećim licima koja imaju prava na hipotekovanoj nepokretnosti obaveštenje o oglasu koje sadrži:

1) sve elemente oglasa;

2) izjavu u kom roku se može isplatiti celokupan dug da bi se izbegla prodaja.

Početna cena na aukciji ne može biti niža od 75% procenjene vrednosti.

Ako prva aukcija ne uspe, početna cena na drugoj aukciji ne može biti niža od 60% od procenjene vrednosti.

Poverilac može dati sopstvenu ponudu na aukciji.

Prodaja neposrednom pogodbom

Član 36

Poverilac, na osnovu pravnosnažnog rešenja o zabeležbi hipotekarne prodaje, a po isteku roka od 30 dana od dana izdavanja rešenja, može kao zakonski zastupnik vlasnika hipotekovane nepokretnosti, prodati nepokretnost neposrednom pogodbom, po ceni iz člana 34. st. 4. i 5. ovog zakona.

Poverilac i hipotekarni dužnik, odnosno vlasnik hipotekovane nepokretnosti, kada to nije isto lice, se tokom celog postupka vansudske prodaje mogu sporazumeti o prodaji neposrednom pogodbom i uslovima takve prodaje, u skladu sa članom 34. st. 4. i 5. ovog zakona.

Poverilac može prodavati nepokretnost samostalno ili uz angažovanje lica koja se bave prometom nepokretnosti, u skladu sa zakonom.

Ako se prodaja vrši preko lica iz stava 3. ovog člana, uobičajena provizija može biti uključena u prodajnu cenu.

Najkasnije u roku od 15 dana pre zaključenja ugovora o prodaji nepokretnosti, poverilac će o prodaji obavestiti dužnika, vlasnika nepokretnosti i lica koja imaju druga prava na nepokretnosti, obaveštenjem koje sadrži:

1) iznos celokupnog potraživanja;

2) procenjenu vrednost nepokretnosti;

3) bitne elemente ugovora o prodaji nepokretnosti;

4) datum za kada se predviđa zaključenje ugovora o kupoprodaji;

5) način na koji će se sredstva dobijena od prodaje raspodeliti;

6) datum kada nepokretnost mora biti iseljena i ispražnjena;

7) izjavu u kom roku može da se ispuni celokupna obaveza, da bi se izbegla prodaja nepokretnosti;

8) izjavu u kojoj se omogućava da bilo koje lice može da isplati veću kupoprodajnu cenu od cene predviđene ugovorom o neposrednoj pogodbi do isteka datuma iz tačke 4) ovog stava.

Ometanje vansudskog postupka namirenja

Član 37

U toku vansudskog postupka namirenja, nadležni organ unutrašnjih poslova dužan je da bez odlaganja, u skladu sa Zakonom o policiji, hipotekarnom poveriocu, odnosno njegovom zastupniku, pruži svu pomoć neophodnu za sprovođenje postupka namirenja, u slučaju da vlasnik, odnosno drugi držalac nepokretnosti u postupku njene prodaje ne dozvoljava pristup nepokretnosti, odnosno odbija da se dobrovoljno iseli iz nepokretnosti, u roku iz člana 15. stav 3. tačka 1. ovog zakona, ako ugovorom o prodaji nije određen duži rok.

Nadležni organ unutrašnjih poslova, pruža pomoć iz stava 1. ovog člana na osnovu uvida u rešenje o zabeležbi hipotekarne prodaje, odnosno ugovora o prodaji nepokretnosti.

Nepokrivenost duga prodajnom cenom

Član 38

U slučaju da cena ostvarena na aukcijskoj prodaji ili neposrednom pogodbom ne namiruje celokupno potraživanje poverioca, dužnik ostaje dužan poveriocu preostali dug u iznosu razlike između celokupnog potraživanja i ostvarene cene.

Preostali dug iz stava 1. ovog člana biće umanjen za iznos razlike između 75% procenjene cene nepokretnosti i ostvarene cene, ako je ostvarena cena niža od 75% procenjene cene, kod oba načina prodaje.

Ako se hipotekarni poverilac namiri sticanjem prava svojine na hipotekovanoj nepokretnosti, smatra se da je potraživanje namireno u trenutku sticanja prava svojine.

Ako cena hipotekovane nepokretnosti, dobijena na aukcijskoj prodaji ili neposrednom nagodbom, prevazilazi visinu potraživanja, hipotekarni poverilac dužan je da hipotekarnom dužniku isplati tu razliku.

Glava treća

NAMIRENJE KAD JE PREDMET HIPOTEKE OBJEKAT U IZGRADNJI

Ustupanje odobrenja za gradnju

Član 39

Ako je predmet hipoteke objekat u izgradnji, njegova prodaja radi namirenja vrši se ustupanjem prava gradnje utvrđenog pravnosnažnim odobrenjem za gradnju, uz naknadu, i prodajom stvari koje su ugrađene u objekat u izgradnji.

Organ koji je izdao odobrenje za gradnju, na zahtev kupca objekta u izgradnji, izdaće bez odlaganja kupcu istovetno odobrenje za gradnju na njegovo ime i poništiti staro odobrenje za gradnju.

U slučaju iz stava 2. ovog člana, kupac po samom zakonu stupa u sva zakonom definisana prava i obaveze prodavca po osnovu odobrenja i pre izdavanja odobrenja kupcu.

Glava četvrta

REDOSLED NAMIRENJA

Redosled namirenja hipotekarnih poverilaca

Član 40

Kad je jedan predmet hipoteke založen nekolicini hipotekarnih poverilaca, redosled po kome se isplaćuju njihova potraživanja iz cene dobijene prodajom predmeta hipoteke određuje se prema danu, času i minutu nastanka hipoteke, računajući od prijema zahteva za upis prve hipoteke.

Raspodela sredstava dobijenih vansudskom prodajom nepokretnosti

Član 41

Hipotekarni poverilac koji sprovodi prodaju hipotekovane nepokretnosti će u ugovor o njenoj prodaji, pored kupoprodajne cene, uneti i odredbu, odnosno prilog ugovoru kojim se utvrđuje raspodela sredstava dobijenih od prodaje, po sledećem redosledu:

1) troškovi prodaje, uključujući troškove i honorare trećih lica;

2) potraživanja hipotekarnih poverilaca prema redosledu upisa iz člana 40. ovog zakona;

3) iznos koji preostane od sredstava ostvarenih prodajom, a nakon namirenja hipotekarnih poverilaca, pripada dužniku, odnosno vlasniku hipotekovane nepokretnosti, kada to nije isto lice.

U ugovor iz stava 1. ovog člana, obavezno se unosi instrukcija u pogledu načina plaćanja kupoprodajne cene na poverenički ili drugi podoban račun (escrow račun, namenski račun, javnobeležnički račun i sl.) koji ne podleže prinudnoj naplati, sa koga će lica iz stava 1. ovog člana biti namirena prema utvrđenoj raspodeli.

Poverilac će dužniku, odnosno vlasniku hipotekovane nepokretnosti, ostalim hipotekarnim poveriocima, svim trećim licima koja imaju prava na nepokretnosti, kao i banci kod koje je otvoren račun iz stava 2. ovog člana, u roku od sedam dana od dana zaključenja ugovora iz stava 1. ovog člana, dostaviti po kopiju ugovora, na osnovu kojeg će povlačiti pripadajuća sredstva sa računa iz stava 2. ovog člana bez naknadne saglasnosti ostalih lica obuhvaćenih raspodelom, što je banka kod koje je otvoren račun dužna da dozvoli, bez prava da zahteva dodatna dokumenta, osim dokumenata kojima se dokazuje svojstvo lica iz ovog člana koje je obuhvaćeno raspodelom.

Lica iz stava 1. ovog člana snose troškove otvaranja i vođenja računa iz stava 2. ovog člana, srazmerno iznosima predviđenih raspodelom u odnosu na postignutu kupoprodajnu cenu.

Način raspodele sredstava ostvarenih prodajom hipotekovane nepokretnosti predviđen ovim članom, shodno se primenjuje i na raspodelu sredstava ostvarenih prodajom neposrednom pogodbom, u skladu sa ovim zakonom.

Stečaj

Član 42

Ako je predmet hipoteke u stečajnom postupku, poverilac ima razlučno pravo zasebnog namirenja iz vrednosti nepokretnosti.

Deo peti

PRESTANAK HIPOTEKE

Glava prva

ISPIS

Član 43

Hipoteka prestaje ispisom iz registra nepokretnosti u koji je bila upisana, u skladu sa zakonom (u daljem tekstu: ispis hipoteke).

Ispis hipoteke vrši se, na zahtev dužnika, vlasnika ili poverioca, ako obezbeđeno potraživanje prestane na način dozvoljen zakonom.

Ispis na zahtev vlasnika

Član 44

Ispis hipoteke vrši se na zahtev vlasnika, odnosno kupca hipotekovane nepokretnosti u postupku vansudske prodaje radi namirenja hipotekarnog potraživanja.

Uz zahtev iz stava 1. ovog člana podnosi se:

1) pismena izjava hipotekarnog poverioca da pristaje na ispis hipoteke, ili

2) pravnosnažna sudska odluka kojom se utvrđuje da je potraživanje hipotekarnog poverioca prestalo, ili

3) ugovor o kupoprodaji hipotekovane nepokretnosti zaključen po okončanju postupka vansudske prodaje kojom sa namiruje potraživanje hipotekarnog poverioca, ugovor o prodaji neposrednom pogodbom (oba zajedno sa dokazom o uplati kupoprodajne cene), odnosno naknadni ugovor.

Poverilac je dužan da dozvoli brisanje hipoteke ukoliko mu je potraživanje u celosti isplaćeno, odnosno ako su ispunjeni uslovi predviđeni ovim zakonom.

Poverilac je dužan da izda dužniku i vlasniku hipotekovane nepokretnosti potvrdu o izmirenom dugu, bez odlaganja, nakon izmirenja duga, i da mu da saglasnost za brisanje hipoteke.

U slučaju postojanja više hipotekarnih poverilaca, ako se iz vrednosti nepokretnosti prodate vansudskom prodajom namiri samo deo hipotekarnih poverilaca, nadležni registar nepokretnosti je dužan da na osnovu zahteva i priloženog dokumenta iz stava 2. ovog člana, izvrši brisanje svih upisanih hipoteka na predmetnoj nepokretnosti.

Propast nepokretnosti

Član 45

Hipoteka prestaje i kad predmet propadne u celosti, i vlasnik može da zahteva ispis hipoteke.

Hipoteka se ponovo uspostavlja ako vlasnik obnovi predmet, a ponovni upis vrši se po samom zakonu.

Hipoteka se svodi na preostali deo ako predmet delimično propadne, a ispravka upisa vrši se po samom zakonu.

Član 46

U slučaju propasti ili delimične propasti predmeta hipoteke, hipotekarni poverilac, po samom zakonu, stiče založno pravo na potraživanju naknade iz osiguranja, odnosno na isplaćenoj naknadi.

Iznos dobijen u skladu sa stavom 1. ovog člana raspodeljuje se među hipotekarnim poveriocima prema redosledu upisa njihovih prava hipoteke.

Opšti interes

Član 47

Hipoteka prestaje i kad, u cilju zadovoljenja opšteg interesa (eksproprijacija i sl.), a u skladu sa zakonom i na osnovu odluke nadležnog organa, pravo vlasnika na predmetu hipoteke pređe na treće lice.

U slučaju iz stava 1. ovog člana:

1) ispis se vrši na zahtev novog vlasnika nepokretnosti;

2) hipotekarni poverilac stiče založno pravo na potraživanju naknade, odnosno na isplaćenoj naknadi, odnosno upisuje hipoteku na nepokretnosti koja je predata u svojinu vlasniku umesto oduzete nepokretnosti u opštem interesu.

Naknada iz stava 2. tačka 2) ovog člana se raspodeljuje među hipotekarnim poveriocima prema redosledu upisa njihovih prava hipoteke.

Sudska javna prodaja

Član 48

Hipoteka prestaje i kad je izvršena sudska javna prodaja predmeta.

U slučaju iz stava 1. ovog člana, ispis se vrši na osnovu pravnosnažne sudske odluke o namirenju hipotekarnih poverilaca.

Vansudska prodaja

Član 49

Hipoteka prestaje i kad je, na osnovu izvršne isprave, u skladu sa ovim zakonom, predmet hipoteke prodat vansudskim putem, kad je poverilac namiren na osnovu ugovora o prodaji neposrednom pogodbom ili na osnovu naknadnog ugovora, u skladu sa ovim zakonom.

U slučaju iz stava 1. ovog člana:

1) ispis se vrši na zahtev kupca predmeta hipoteke, hipotekarnog poverioca, hipotekarnog dužnika ili vlasnika hipotekovane nepokretnosti, kada to nije isto lice, na osnovu naknadnog ugovora, kupoprodajnog ugovora, odnosno ugovora o prodaji neposrednom pogodbom i dokazom o isplaćenoj kupoprodajnoj ceni;

2) sve upisane hipoteke, kao i drugi tereti (upisani u registar posle hipoteke radi čijeg namirenja je izvršena prodaja, odnosno zaključen naknadni ugovor) prestaju po sili zakona i nadležni registar nepokretnosti vrši brisanje po službenoj dužnosti, bez obzira da li je potraživanje namireno u celosti, delimično ili je ostalo nenamireno.

Izuzetno od stava 2. tačka 1) ovog člana, u slučaju zaključenja naknadnog ugovora, ne postoji mogućnost dostavljanja dokaza o isplaćenoj kupoprodajnoj ceni.

Konfuzija i konsolidacija

Član 50

Hipoteka prestaje ispisom i kada:

1) se u istom licu stekne svojstvo hipotekarnog poverioca i hipotekarnog dužnika; ili

2) hipotekarni poverilac stekne pravo svojine na hipotekovanoj nepokretnosti.

U slučaju iz stava 1. ovog člana, ispis se vrši na zahtev vlasnika, dužnika ili poverioca.

Odricanje od hipoteke

Član 51

Hipoteka prestaje i na osnovu jednostrane pismene izjave volje hipotekarnog poverioca, datoj u formi iz člana 10. stav 1. ovog zakona, na njegov zahtev, odnosno na zahtev vlasnika hipotekovane nepokretnosti koji sadrži u prilogu izjavu poverioca.

Amortizacija obezbeđenog potraživanja

Član 52

Hipoteka prestaje i na osnovu pravosnažne sudske odluke kojom se utvrđuje amortizacija, u skladu sa zakonom, na predlog vlasnika, suvlasnika ili titulara zajedničke svojine, ako:

1) je proteklo dvadeset godina od dospelosti obezbeđenog potraživanja (stare hipoteke);

2) upisani hipotekarni poverilac više ne postoji ili se ne može pronaći, ni njegovi naslednici (univerzalni sukcesori), ni lica koja su docnije upisana kao prijemnici (cesionari) potraživanja obezbeđenog hipotekom;

3) za proteklo vreme upisani hipotekarni poverilac nije zahtevao, niti primio isplatu ni glavnog potraživanja ni kamate niti je to zahtevalo bilo koje ovlašćeno lice upisano u registar nepokretnosti.

U slučaju iz stava 1. ovog člana, ispis se vrši na zahtev vlasnika, suvlasnika ili zajedničara.

Glava druga

ZASNIVANJE NOVE HIPOTEKE

Raspolaganje neispisanom hipotekom

Član 53

Hipoteka koja nije ispisana, ako je obezbeđeno potraživanje prestalo, u roku od 3 godine od dana kada je potraživanje prestalo može da se prenese na novog poverioca ili, radi obezbeđenja drugog potraživanja, na starog poverioca, do iznosa potraživanja obezbeđenog neispisanom hipotekom.

U slučaju iz stava 1. ovog člana, prenos se vrši na zahtev vlasnika, koji u prilogu sadrži dokaz da je potraživanje prestalo.

Član 54

Odricanje vlasnika od prava na raspolaganje neispisanom hipotekom, ne proizvodi pravno dejstvo, osim ako:

1) se vlasnik ugovorom obaveže prema trećem licu, a naročito prema hipotekarnom poveriocu sa docnijim redom prvenstva, da će u njegovu korist zahtevati ispis određene hipoteke;

2) se u registar nepokretnosti upiše zabeležba takve obaveze kod te hipoteke.

Hipotekarni poverioci sa docnijim redom prvenstva hipoteka:

1) ne mogu da se protive upisu novog hipotekarnog poverioca na upražnjeno mesto neispisane hipoteke;

2) zadržavaju mesto na kome se njihove hipoteke nalaze.

Zabeležba prvenstvenog reda

Član 55

Vlasnik predmeta hipoteke, uz zahtev za ispis, može da zahteva zabeležbu prvenstvenog reda za upis nove hipoteke:

1) do iznosa potraživanja obezbeđenog starom (ranijom) hipotekom;

2) na mestu koje je imala stara (ranija) hipoteka;

3) u roku od tri godine od dana kada je zabeležba bila dozvoljena.

U slučaju prenosa prava na predmetu hipoteke, zabeležba zadržavanja prava prvenstvenog reda proizvodi pravno dejstvo u korist novog nosioca prava.

Ovaj član shodno se primenjuje kada nova hipoteka treba da stupi na mesto dve ili više hipoteka koje u prvenstvenom redu dolaze jedna iza druge.

Predbeležba nove hipoteke

Član 56

Nova hipoteka može, na zahtev vlasnika, da se upiše na mestu već upisane hipoteke, sa istim prvenstvenim redom i do iznosa potraživanja obezbeđenog već upisanom hipotekom.

U slučaju iz stava 1. ovog člana:

1) upis proizvodi pravno dejstvo ako se stara hipoteka ispiše u roku od godinu dana od dana kada je data dozvola za upis nove hipoteke;

2) ispis stare hipoteke vrši se na zahtev vlasnika ili poverioca u čiju korist je upisana nova hipoteka.

Nova hipoteka ispisuje se po samom zakonu ako se stara hipoteka ne ispiše u roku iz stava 2. tačka 1) ovog člana.

Ako je na staroj hipoteci zasnovana nadhipoteka, nova hipoteka proizvodi pravno dejstvo ako:

1) se izbriše i nadhipoteka; ili

2) nadhipotekarni poverilac i poverilac u čiju korist se upisuje nova hipoteka daju pristanak da se nadhipoteka prenese na novu hipoteku.

Ako je stara hipoteka zasnovana na više nepokretnosti (simultana hipoteka), nova hipoteka proizvodi pravno dejstvo ako se stara hipoteka ispiše iz svih registara nepokretnosti u kojima je upisana.

Odredbe ovog člana shodno se primenjuju kad nova hipoteka treba da stupi na mesto dveju ili više hipoteka koje u prvenstvenom redu dolaze jedna iza druge.

Čl. 57-62

(Brisano)

Deo sedmi

PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE

Prestanak važenja drugih propisa

Član 63

Danom početka primene ovog zakona prestaju da važe odredbe čl. 63. do 69. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa (“Službeni list SFRJ”, br. 6/80 i 36/90 i “Službeni list SRJ” broj 29/96).

Primena Zakona

Član 64

Ovaj zakon ne primenjuje se na hipoteke zasnovane do dana njegovog stupanja na snagu, osim ako se ugovorne strane drukčije sporazumeju.

Nadležni registri dužni su da, u roku od tri meseca od dana početka primene ovog zakona, katastru nepokretnosti dostave sve podatke o ustanovljenim hipotekama do dana početka primene ovog zakona, koji se u skladu sa ovim zakonom unose u Centralnu evidenciju hipoteka.

Katastar nepokretnosti je dužan da unese podatke dostavljene u skladu sa stavom 2. ovog člana u roku od četiri meseca od dana dostavljanja.

Stupanje na snagu

Član 65

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od objavljivanja u “Službenom glasniku Republike Srbije”, a primenjivaće se počev od šezdesetog dana od dana objavljivanja.

Samostalni članovi Zakona o izmenama i dopunama
Zakona o hipoteci

(“Sl. glasnik RS”, br. 60/2015)

Član 29

Na području osnovnog suda za koje nisu imenovani javni beležnici, do imenovanja javnog beležnika sa službenim sedištem u sedištu osnovnog suda, ugovore o hipoteci, odnosno založne izjave sačinjavaće osnovni sud u skladu sa odredbama ovog zakona i zakona kojim se uređuje javnobeležnička delatnost.

Ako se na području osnovnog suda imenuje javni beležnik sa službenim sedištem van sedišta osnovnog suda, do imenovanja javnog beležnika sa službenim sedištem u sedištu osnovnog suda, osnovni sud je nadležan za sačinjavanje isprava iz stava 1. ovog člana samo za teritoriju grada ili opštine na kojima se ne nalazi službeno sedište imenovanog javnog beležnika.

Član 30

Za rešenja o zabeležbi hipotekarne prodaje koja su postala pravnosnažna do dana stupanja na snagu ovog zakona, rok iz člana 18. ovog zakona (izmenjeni član 34. stav 6.), počinje da teče od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Član 31

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u “Službenom glasniku Republike Srbije”.

WWW.SUDSKIVESTAK.RS

 

ZAKON O RADU

I OSNOVNE ODREDBE

  1. Predmet

Član 1

Prava, obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa, odnosno po osnovu rada, uređuju se ovim zakonom i posebnim zakonom, u skladu sa ratifikovanim međunarodnim konvencijama.

Prava, obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa uređuju se i kolektivnim ugovorom i ugovorom o radu, a pravilnikom o radu, odnosno ugovorom o radu – samo kada je to ovim zakonom određeno.

Član 2

Odredbe ovog zakona primenjuju se na zaposlene koji rade na teritoriji Republike Srbije, kod domaćeg ili stranog pravnog, odnosno fizičkog lica (u daljem tekstu: poslodavac), kao i na zaposlene koji su upućeni na rad u inostranstvo od strane poslodavca ako zakonom nije drukčije određeno.

Odredbe ovog zakona primenjuju se i na zaposlene u državnim organima, organima teritorijalne autonomije i lokalne samouprave i javnim službama, ako zakonom nije drukčije određeno.

Odredbe ovog zakona primenjuju se i na zaposlene kod poslodavaca u oblasti saobraćaja, ako posebnim propisom nije drukčije određeno.

Odredbe ovog zakona primenjuju se na zaposlene strane državljane i lica bez državljanstva koji rade kod poslodavca na teritoriji Republike Srbije, ako zakonom nije drukčije određeno.

Član 3

Kolektivnim ugovorom kod poslodavca, u skladu sa zakonom, uređuju se prava, obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa i međusobni odnosi učesnika kolektivnog ugovora.

Pravilnikom o radu, odnosno ugovorom o radu, u skladu sa zakonom, uređuju se prava, obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa:

1) ako kod poslodavca nije osnovan sindikat ili nijedan sindikat ne ispunjava uslove reprezentativnosti ili nije zaključen sporazum o udruživanju u skladu sa ovim zakonom;

2) ako nijedan učesnik kolektivnog ugovora ne pokrene inicijativu za početak pregovora radi zaključivanja kolektivnog ugovora;

3) ako učesnici kolektivnog ugovora ne postignu saglasnost za zaključivanje kolektivnog ugovora u roku od 60 dana od dana započinjanja pregovora;

4) ako sindikat, u roku od 15 dana od dana dostavljanja poziva za početak pregovora za zaključivanje kolektivnog ugovora, ne prihvati inicijativu poslodavca.

U slučaju iz stava 2. tačka 3) ovog člana učesnici kolektivnog ugovora dužni su da nastave pregovore u dobroj veri.

U slučaju iz stava 2. tačka 3) ovog člana, poslodavac je dužan da pravilnik o radu dostavi reprezentativnom sindikatu u roku od sedam dana od dana njegovog stupanja na snagu.

Poslodavac koji ne prihvati inicijativu reprezentativnog sindikata za pristupanje pregovorima za zaključenje kolektivnog ugovora, ne može pravilnikom o radu da uredi prava i obaveze iz radnog odnosa.

Pravilnik o radu donosi nadležni organ kod poslodavca, utvrđen zakonom, odnosno osnivačkim ili drugim opštim aktom poslodavca, a kod poslodavca koji nema svojstvo pravnog lica donosi ovlašćeno lice u skladu sa zakonom.

Pravilnik o radu javnog preduzeća i društva kapitala čiji je osnivač Republika, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave (u daljem tekstu: javno preduzeće) i društva kapitala čiji je osnivač javno preduzeće, donosi se uz prethodnu saglasnost osnivača.

Pravilnik o radu prestaje da važi danom stupanja na snagu kolektivnog ugovora iz stava 1. ovog člana.

Član 4

Opšti i poseban kolektivni ugovor moraju biti u saglasnosti sa zakonom.

Kolektivni ugovor kod poslodavca, pravilnik o radu i ugovor o radu moraju biti u saglasnosti sa zakonom, a kod poslodavca iz čl. 256. i 257. ovog zakona – i sa opštim i posebnim kolektivnim ugovorom.

  1. Značenje pojedinih pojmova

Član 5

Zaposleni, u smislu ovog zakona, jeste fizičko lice koje je u radnom odnosu kod poslodavca.

Poslodavac, u smislu ovog zakona, jeste domaće, odnosno strano pravno ili fizičko lice koje zapošljava, odnosno radno angažuje, jedno ili više lica.

Član 6

Sindikatom, u smislu ovog zakona, smatra se samostalna, demokratska i nezavisna organizacija zaposlenih u koju se oni dobrovoljno udružuju radi zastupanja, predstavljanja, unapređenja i zaštite svojih profesionalnih, radnih, ekonomskih, socijalnih, kulturnih i drugih pojedinačnih i kolektivnih interesa.

Član 7

Udruženjem poslodavaca, u smislu ovog zakona, smatra se samostalna, demokratska i nezavisna organizacija u koju poslodavci dobrovoljno stupaju radi predstavljanja, unapređenja i zaštite svojih poslovnih interesa, u skladu sa zakonom.

  1. Međusobni odnos zakona, kolektivnog ugovora, pravilnika o radu i ugovora o radu

Član 8

Kolektivni ugovor i pravilnik o radu (u daljem tekstu: opšti akt) i ugovor o radu ne mogu da sadrže odredbe kojima se zaposlenom daju manja prava ili utvrđuju nepovoljniji uslovi rada od prava i uslova koji su utvrđeni zakonom.

Opštim aktom i ugovorom o radu mogu da se utvrde veća prava i povoljniji uslovi rada od prava i uslova utvrđenih zakonom, kao i druga prava koja nisu utvrđena zakonom, osim ako zakonom nije drukčije određeno.

Član 9

Ako opšti akt i pojedine njegove odredbe utvrđuju nepovoljnije uslove rada od uslova utvrđenih zakonom, primenjuju se odredbe zakona.

Pojedine odredbe ugovora o radu kojima su utvrđeni nepovoljniji uslovi rada od uslova utvrđenih zakonom i opštim aktom, odnosno koje se zasnivaju na netačnom obaveštenju od strane poslodavca o pojedinim pravima, obavezama i odgovornostima zaposlenog – ništave su.

Član 10

Posebnim kolektivnim ugovorom ne mogu se utvrditi manja prava i nepovoljniji uslovi rada zaposlenom od prava i uslova utvrđenih opštim kolektivnim ugovorom koji obavezuje poslodavce koji su članovi udruženja poslodavaca koje zaključuje taj poseban kolektivni ugovor.

Kolektivnim ugovorom kod poslodavca ne mogu se utvrditi manja prava i nepovoljniji uslovi rada zaposlenom od prava i uslova utvrđenih opštim, odnosno posebnim kolektivnim ugovorom koji obavezuje tog poslodavca.

Član 11

Ništavost odredaba ugovora o radu utvrđuje se pred nadležnim sudom.

Pravo da se zahteva utvrđivanje ništavosti ne zastareva.

  1. Osnovna prava i obaveze

1) Prava zaposlenih

Član 12

Zaposleni ima pravo na odgovarajuću zaradu, bezbednost i zdravlje na radu, zdravstvenu zaštitu, zaštitu ličnog integriteta, dostojanstvo ličnosti i druga prava u slučaju bolesti, smanjenja ili gubitka radne sposobnosti i starosti, materijalno obezbeđenje za vreme privremene nezaposlenosti, kao i pravo na druge oblike zaštite, u skladu sa zakonom i opštim aktom, odnosno ugovorom o radu.

Zaposlena žena ima pravo na posebnu zaštitu za vreme trudnoće i porođaja.

Zaposleni ima pravo na posebnu zaštitu radi nege deteta, u skladu sa ovim zakonom.

Zaposleni mlađi od 18 godina života i zaposlena osoba sa invaliditetom imaju pravo na posebnu zaštitu, u skladu sa zakonom.

Član 13

Zaposleni neposredno, odnosno preko svojih predstavnika, imaju pravo na udruživanje, učešće u pregovorima za zaključivanje kolektivnih ugovora, mirno rešavanje kolektivnih i individualnih radnih sporova, konsultovanje, informisanje i izražavanje svojih stavova o bitnim pitanjima u oblasti rada.

Zaposleni, odnosno predstavnik zaposlenih, zbog aktivnosti iz stava 1. ovog člana ne može biti pozvan na odgovornost, niti stavljen u nepovoljniji položaj u pogledu uslova rada, ako postupa u skladu sa zakonom i kolektivnim ugovorom.

Član 14

Ugovorom o radu ili odlukom poslodavca može se utvrditi učešće zaposlenog u dobiti ostvarenoj u poslovnoj godini, u skladu sa zakonom i opštim aktom.

2) Obaveze zaposlenih

Član 15

Zaposleni je dužan:

1) da savesno i odgovorno obavlja poslove na kojima radi;

2) da poštuje organizaciju rada i poslovanja kod poslodavca, kao i uslove i pravila poslodavca u vezi sa ispunjavanjem ugovornih i drugih obaveza iz radnog odnosa;

3) da obavesti poslodavca o bitnim okolnostima koje utiču ili bi mogle da utiču na obavljanje poslova utvrđenih ugovorom o radu;

4) da obavesti poslodavca o svakoj vrsti potencijalne opasnosti za život i zdravlje i nastanak materijalne štete.

3) Obaveze poslodavca

Član 16

Poslodavac je dužan da:

1) zaposlenom za obavljeni rad isplati zaradu, u skladu sa zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu;

2) zaposlenom obezbedi uslove rada i organizuje rad radi bezbednosti i zaštite života i zdravlja na radu, u skladu sa zakonom i drugim propisima;

3) zaposlenom pruži obaveštenje o uslovima rada, organizaciji rada, pravilima iz člana 15. tačka 2) ovog zakona i pravima i obavezama koje proizlaze iz propisa o radu i propisa o bezbednosti i zaštiti života i zdravlja na radu;

4) zaposlenom obezbedi obavljanje poslova utvrđenih ugovorom o radu;

5) zatraži mišljenje sindikata u slučajevima utvrđenim zakonom, a kod poslodavca kod koga nije obrazovan sindikat od predstavnika koga odrede zaposleni.

4) Obaveze poslodavca i zaposlenog

Član 17

Poslodavac i zaposleni dužni su da se pridržavaju prava i obaveza utvrđenih zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu.

  1. Zabrana diskriminacije

Član 18

Zabranjena je neposredna i posredna diskriminacija lica koja traže zaposlenje, kao i zaposlenih, s obzirom na pol, rođenje, jezik, rasu, boju kože, starost, trudnoću, zdravstveno stanje, odnosno invalidnost, nacionalnu pripadnost, veroispovest, bračni status, porodične obaveze, seksualno opredeljenje, političko ili drugo uverenje, socijalno poreklo, imovinsko stanje, članstvo u političkim organizacijama, sindikatima ili neko drugo lično svojstvo.

Član 19

Neposredna diskriminacija, u smislu ovog zakona, jeste svako postupanje uzrokovano nekim od osnova iz člana 18. ovog zakona kojim se lice koje traži zaposlenje, kao i zaposleni, stavlja u nepovoljniji položaj u odnosu na druga lica u istoj ili sličnoj situaciji.

Posredna diskriminacija, u smislu ovog zakona, postoji kada određena naizgled neutralna odredba, kriterijum ili praksa stavlja ili bi stavila u nepovoljniji položaj u odnosu na druga lica – lice koje traži zaposlenje, kao i zaposlenog, zbog određenog svojstva, statusa, opredeljenja ili uverenja iz člana 18. ovog zakona.

Član 20

Diskriminacija iz člana 18. ovog zakona zabranjena je u odnosu na:

1) uslove za zapošljavanje i izbor kandidata za obavljanje određenog posla;

2) uslove rada i sva prava iz radnog odnosa;

3) obrazovanje, osposobljavanje i usavršavanje;

4) napredovanje na poslu;

5) otkaz ugovora o radu.

Odredbe ugovora o radu kojima se utvrđuje diskriminacija po nekom od osnova iz člana 18. ovog zakona ništave su.

Član 21

Zabranjeno je uznemiravanje i seksualno uznemiravanje.

Uznemiravanje, u smislu ovog zakona, jeste svako neželjeno ponašanje uzrokovano nekim od osnova iz člana 18. ovog zakona koje ima za cilj ili predstavlja povredu dostojanstva lica koje traži zaposlenje, kao i zaposlenog, a koje izaziva strah ili stvara neprijateljsko, ponižavajuće ili uvredljivo okruženje.

Seksualno uznemiravanje, u smislu ovog zakona, jeste svako verbalno, neverbalno ili fizičko ponašanje koje ima za cilj ili predstavlja povredu dostojanstva lica koje traži zaposlenje, kao i zaposlenog u sferi polnog života, a koje izaziva strah ili stvara neprijateljsko, ponižavajuće ili uvredljivo okruženje.

Član 22

Ne smatra se diskriminacijom pravljenje razlike, isključenje ili davanje prvenstva u odnosu na određeni posao kada je priroda posla takva ili se posao obavlja u takvim uslovima da karakteristike povezane sa nekim od osnova iz člana 18. ovog zakona predstavljaju stvarni i odlučujući uslov obavljanja posla, i da je svrha koja se time želi postići opravdana.

Odredbe zakona, opšteg akta i ugovora o radu koje se odnose na posebnu zaštitu i pomoć određenim kategorijama zaposlenih, a posebno one o zaštiti osoba sa invaliditetom, žena za vreme porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta, posebne nege deteta, kao i odredbe koje se odnose na posebna prava roditelja, usvojitelja, staratelja i hranitelja – ne smatraju se diskriminacijom.

Član 23

U slučajevima diskriminacije u smislu odredaba čl. 18-21. ovog zakona lice koje traži zaposlenje, kao i zaposleni, može da pokrene pred nadležnim sudom postupak za naknadu štete od poslodavca, u skladu sa zakonom.

Ako je u toku postupka tužilac učinio verovatnim da je izvršena diskriminacija u smislu ovog zakona, teret dokazivanja da nije bilo ponašanja koje predstavlja diskriminaciju je na tuženom.

II ZASNIVANJE RADNOG ODNOSA

  1. Uslovi za zasnivanje radnog odnosa

Član 24

Radni odnos može da se zasnuje sa licem koje ima najmanje 15 godina života i ispunjava druge uslove za rad na određenim poslovima, utvrđene zakonom, odnosno pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova (u daljem tekstu: pravilnik).

Pravilnikom se utvrđuju organizacioni delovi kod poslodavca, naziv i opis poslova, vrsta i stepen zahtevane stručne spreme, odnosno obrazovanja i drugi posebni uslovi za rad na tim poslovima, a može da se utvrdi i broj izvršilaca.

Za rad na određenim poslovima, izuzetno, mogu da se utvrde najviše dva uzastopna stepena stručne spreme, odnosno obrazovanja u skladu sa zakonom.

Pravilnik donosi nadležni organ kod poslodavca, odnosno lice utvrđeno zakonom ili opštim aktom poslodavca.

Obaveza donošenja pravilnika ne odnosi se na poslodavca koji ima 10 i manje zaposlenih.

Član 25

Radni odnos sa licem mlađim od 18 godina života može da se zasnuje uz pismenu saglasnost roditelja, usvojioca ili staraoca, ako takav rad ne ugrožava njegovo zdravlje, moral i obrazovanje, odnosno ako takav rad nije zabranjen zakonom.

Lice mlađe od 18 godina života može da zasnuje radni odnos samo na osnovu nalaza nadležnog zdravstvenog organa kojim se utvrđuje da je sposobno za obavljanje poslova za koje zasniva radni odnos i da takvi poslovi nisu štetni za njegovo zdravlje.

Troškove lekarskog pregleda za lica iz stava 2. ovog člana koja su na evidenciji nezaposlenih koju vodi republička organizacija nadležna za zapošljavanje – snosi ta organizacija.

Član 26

Kandidat je dužan da, prilikom zasnivanja radnog odnosa, poslodavcu dostavi isprave i druge dokaze o ispunjenosti uslova za rad na poslovima za koje zasniva radni odnos, utvrđenih pravilnikom.

Poslodavac ne može od kandidata da zahteva podatke o porodičnom, odnosno bračnom statusu i planiranju porodice, odnosno dostavljanje isprava i drugih dokaza koji nisu od neposrednog značaja za obavljanje poslova za koje zasniva radni odnos.

Poslodavac ne može da uslovljava zasnivanje radnog odnosa testom trudnoće, osim ako se radi o poslovima kod kojih postoji znatan rizik za zdravlje žene i deteta utvrđen od strane nadležnog zdravstvenog organa.

Poslodavac ne može da uslovljava zasnivanje radnog odnosa prethodnim davanjem izjave o otkazu ugovora o radu od strane kandidata.

Član 27

Poslodavac je dužan da pre zaključivanja ugovora o radu kandidata obavesti o poslu, uslovima rada, pravima i obavezama iz radnog odnosa i pravilima iz člana 15. tačka 2) ovog zakona.

Član 28

Osoba sa invaliditetom zasniva radni odnos pod uslovima i na način utvrđen ovim zakonom, ako posebnim zakonom nije drukčije određeno.

Član 29

Strani državljanin ili lice bez državljanstva može da zasnuje radni odnos pod uslovima utvrđenim ovim zakonom i posebnim zakonom.

  1. Ugovor o radu

Član 30

Radni odnos zasniva se ugovorom o radu.

Ugovor o radu zaključuju zaposleni i poslodavac.

Ugovor o radu smatra se zaključenim kad ga potpišu zaposleni i poslodavac.

Ugovor o radu zaključuje se u najmanje tri primerka od kojih se jedan obavezno predaje zaposlenom, a dva zadržava poslodavac.

Ugovor o radu u ime i za račun poslodavca zaključuje nadležni organ kod poslodavca, odnosno lice utvrđeno zakonom ili opštim aktom poslodavca ili lice koje oni ovlaste.

Član 31

Ugovor o radu može da se zaključi na neodređeno ili određeno vreme.

Ugovor o radu u kome nije utvrđeno vreme na koje se zaključuje smatra se ugovorom o radu na neodređeno vreme.

Član 32

Ugovor o radu zaključuje se pre stupanja zaposlenog na rad, u pisanom obliku.

Ako poslodavac sa zaposlenim ne zaključi ugovor o radu u skladu sa stavom 1. ovog člana, smatra se da je zaposleni zasnovao radni odnos na neodređeno vreme danom stupanja na rad.

Član 33

Ugovor o radu sadrži:

1) naziv i sedište poslodavca;

2) lično ime zaposlenog, mesto prebivališta, odnosno boravišta zaposlenog;

3) vrstu i stepen stručne spreme, odnosno obrazovanja zaposlenog, koji su uslov za obavljanje poslova za koje se zaključuje ugovor o radu;

4) naziv i opis poslova koje zaposleni treba da obavlja;

5) mesto rada;

6) vrstu radnog odnosa (na neodređeno ili određeno vreme);

7) trajanje ugovora o radu na određeno vreme i osnov za zasnivanje radnog odnosa na određeno vreme;

8) dan početka rada;

9) radno vreme (puno, nepuno ili skraćeno);

10) novčani iznos osnovne zarade na dan zaključenja ugovora o radu;

11) elemente za utvrđivanje osnovne zarade, radnog učinka, naknade zarade, uvećane zarade i druga primanja zaposlenog;

12) rokove za isplatu zarade i drugih primanja na koja zaposleni ima pravo;

13) trajanje dnevnog i nedeljnog radnog vremena.

Ugovor o radu ne mora da sadrži elemente iz stava 1. tač. 11-13) ovog člana ako su oni utvrđeni zakonom, kolektivnim ugovorom, pravilnikom o radu ili drugim aktom poslodavca u skladu sa zakonom, u kom slučaju u ugovoru mora da se naznači akt kojim su ta prava utvrđena u momentu zaključenja ugovora o radu.

Na prava i obaveze koja nisu utvrđena ugovorom o radu primenjuju se odgovarajuće odredbe zakona i opšteg akta.

  1. Stupanje na rad

Član 34

Zaposleni ostvaruje prava i obaveze iz radnog odnosa danom stupanja na rad.

Ako zaposleni ne stupi na rad danom utvrđenim ugovorom o radu, smatra se da nije zasnovao radni odnos, osim ako je sprečen da stupi na rad iz opravdanih razloga ili ako se poslodavac i zaposleni drukčije dogovore.

Član 35

Poslodavac je dužan da ugovor o radu, odnosno drugi ugovor u skladu sa ovim zakonom ili njihovu kopiju drži u sedištu ili drugoj poslovnoj prostoriji poslodavca ili na drugom mestu, u zavisnosti od toga gde zaposleni ili radno angažovano lice radi.

  1. Probni rad

Član 36

Ugovorom o radu može da se ugovori probni rad za obavljanje jednog ili više povezanih, odnosno srodnih poslova utvrđenih ugovorom o radu.

Probni rad može da traje najduže šest meseci.

Pre isteka vremena za koji je ugovoren probni rad, poslodavac ili zaposleni može da otkaže ugovor o radu sa otkaznim rokom koji ne može biti kraći od pet radnih dana. Poslodavac je dužan da obrazloži otkaz ugovora o radu.

Zaposlenom koji za vreme probnog rada nije pokazao odgovarajuće radne i stručne sposobnosti prestaje radni odnos danom isteka roka određenog ugovorom o radu.

  1. Radni odnos na određeno vreme

Član 37

Ugovor o radu može da se zaključi na određeno vreme, za zasnivanje radnog odnosa čije je trajanje unapred određeno objektivnim razlozima koji su opravdani rokom ili izvršenjem određenog posla ili nastupanjem određenog događaja, za vreme trajanja tih potreba.

Poslodavac može zaključiti jedan ili više ugovora o radu iz stava 1. ovog člana na osnovu kojih se radni odnos sa istim zaposlenim zasniva za period koji sa prekidima ili bez prekida ne može biti duži od 24 meseca.

Prekid kraći od 30 dana ne smatra se prekidom perioda iz stava 2. ovog člana.

Izuzetno od stava 2. ovog člana, ugovor o radu na određeno vreme može da se zaključi:

1) ako je to potrebno zbog zamene privremeno odsutnog zaposlenog, do njegovog povratka;

2) za rad na projektu čije je vreme unapred određeno, najduže do završetka projekta;

3) sa stranim državljaninom, na osnovu dozvole za rad u skladu sa zakonom, najduže do isteka roka na koji je izdata dozvola;

4) za rad na poslovima kod novoosnovanog poslodavca čiji upis u registar kod nadležnog organa u momentu zaključenja ugovora o radu nije stariji od jedne godine, na vreme čije ukupno trajanje nije duže od 36 meseci;

5) sa nezaposlenim kome do ispunjenja jednog od uslova za ostvarivanje prava na starosnu penziju nedostaje do pet godina, najduže do ispunjenja uslova, u skladu sa propisima o penzijskom i invalidskom osiguranju.

Poslodavac može sa istim zaposlenim da zaključi novi ugovor o radu na određeno vreme po isteku roka iz stava 4. tač. 1-3) ovog člana po istom, odnosno drugom pravnom osnovu, u skladu sa ovim članom.

Ako je ugovor o radu na određeno vreme zaključen suprotno odredbama ovog zakona ili ako zaposleni ostane da radi kod poslodavca najmanje pet radnih dana po isteku vremena za koje je ugovor zaključen, smatra se da je radni odnos zasnovan na neodređeno vreme.

  1. Radni odnos za obavljanje poslova sa povećanim rizikom

Član 38

Ugovor o radu može da se zaključi za poslove sa povećanim rizikom, utvrđenim u skladu sa zakonom samo ako zaposleni ispunjava uslove za rad na tim poslovima.

Zaposleni može da radi na poslovima iz stava 1. ovog člana samo na osnovu prethodno utvrđene zdravstvene sposobnosti za rad na tim poslovima od strane nadležnog zdravstvenog organa, u skladu sa zakonom.

  1. Radni odnos sa nepunim radnim vremenom

Član 39

Radni odnos može da se zasnuje i za rad sa nepunim radnim vremenom, na neodređeno ili određeno vreme.

Član 40

Zaposleni koji radi sa nepunim radnim vremenom ima pravo na zaradu, druga primanja i druga prava iz radnog odnosa srazmerno vremenu provedenom na radu, osim ako za pojedina prava zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu nije drukčije određeno.

Poslodavac je dužan da zaposlenom koji radi sa nepunim radnim vremenom obezbedi iste uslove rada kao i zaposlenom sa punim radnim vremenom koji radi na istim ili sličnim poslovima.

Poslodavac je dužan da blagovremeno obavesti zaposlene o dostupnosti poslova sa punim i nepunim radnim vremenom, na način i u rokovima utvrđenim opštim aktom.

Poslodavac je dužan da razmotri zahtev zaposlenog sa nepunim radnim vremenom za prelazak na puno radno vreme, kao i zaposlenog sa punim radnim vremenom za prelazak na nepuno radno vreme.

Kolektivnim ugovorom uređuje se saradnja i informisanje sindikata o poslovima sa nepunim radnim vremenom.

Član 41

Zaposleni koji radi sa nepunim radnim vremenom kod jednog poslodavca može za ostatak radnog vremena da zasnuje radni odnos kod drugog poslodavca i da na taj način ostvari puno radno vreme.

  1. Radni odnos za obavljanje poslova van prostorija poslodavca

Član 42

Radni odnos može da se zasnuje za obavljanje poslova van prostorija poslodavca.

Radni odnos za obavljanje poslova van prostorija poslodavca obuhvata rad na daljinu i rad od kuće.

Ugovor o radu koji se zaključuje u smislu stava 1. ovog člana, pored odredaba iz člana 33. ovog zakona, sadrži i:

1) trajanje radnog vremena prema normativima rada;

2) način vršenja nadzora nad radom i kvalitetom obavljanja poslova zaposlenog;

3) sredstva za rad za obavljanje poslova koje je poslodavac dužan da nabavi, instalira i održava;

4) korišćenje i upotrebu sredstava za rad zaposlenog i naknadu troškova za njihovu upotrebu;

5) naknadu drugih troškova rada i način njihovog utvrđivanja;

6) druga prava i obaveze.

Osnovna zarada zaposlenog iz stava 1. ovog člana ne može biti utvrđena u manjem iznosu od osnovne zarade zaposlenog koji radi na istim poslovima u prostorijama poslodavca.

Odredbe ovog zakona o rasporedu radnog vremena, prekovremenom radu, preraspodeli radnog vremena, noćnom radu, odmorima i odsustvima primenjuju se i na ugovor o radu iz stava 1. ovog člana, ako drukčije nije određeno opštim aktom ili ugovorom o radu.

Količina i rokovi za izvršenje poslova koji se obavljaju po osnovu ugovora iz stava 1. ovog člana ne mogu se odrediti na način kojim se zaposlenom onemogućava da koristi prava na odmor u toku dnevnog rada, dnevni, nedeljni i godišnji odmor, u skladu sa zakonom i opštim aktom.

Član 43

(Brisan)

Član 44

Poslodavac može da ugovori poslove van svojih prostorija koji nisu opasni ili štetni po zdravlje zaposlenog i drugih lica i ne ugrožavaju životnu sredinu.

  1. Radni odnos sa kućnim pomoćnim osobljem

Član 45

Radni odnos može da se zasnuje za obavljanje poslova kućnog pomoćnog osoblja.

Ugovorom o radu iz stava 1. ovog člana može da se ugovori isplata dela zarade i u naturi.

Isplatom dela zarade u naturi smatra se obezbeđivanje stanovanja i ishrane, odnosno samo obezbeđivanje stanovanja ili ishrane.

Vrednost dela davanja u naturi mora se izraziti u novcu.

Najmanji procenat zarade koji se obavezno obračunava i isplaćuje u novcu utvrđuje se ugovorom o radu i ne može biti niži od 50% od zarade zaposlenog.

Ako je zarada ugovorena delom u novcu, a delom u naturi, za vreme odsustvovanja sa rada uz naknadu zarade poslodavac je dužan da zaposlenom naknadu zarade isplaćuje u novcu.

Ugovor iz stava 1. ovog člana ne može da se zaključi sa supružnikom, usvojiocem ili usvojenikom, krvnim srodnikom u pravoj liniji bez obzira na stepen srodstva i u pobočnoj liniji do drugog stepena srodstva i sa tazbinskim srodnikom do drugog stepena srodstva.

Član 46

(Brisan)

  1. Pripravnici

Član 47

Poslodavac može da zasnuje radni odnos sa licem koje prvi put zasniva radni odnos, u svojstvu pripravnika, za zanimanje za koje je to lice steklo određenu vrstu i stepen stručne spreme, ako je to kao uslov za rad na određenim poslovima utvrđeno zakonom ili pravilnikom.

Odredba stava 1. ovog člana odnosi se i na lice koje je radilo kraće od vremena utvrđenog za pripravnički staž u stepenu stručne spreme koja je uslov za rad na tim poslovima.

Pripravnički staž traje najduže godinu dana, ako zakonom nije drukčije određeno.

Za vreme pripravničkog staža, pripravnik ima pravo na zaradu i sva druga prava iz radnog odnosa, u skladu sa zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu.

III UGOVOR O PRAVIMA I OBAVEZAMA DIREKTORA

Član 48

Direktor, odnosno drugi zakonski zastupnik poslodavca (u daljem tekstu: direktor) može da zasnuje radni odnos na neodređeno ili određeno vreme.

Radni odnos zasniva se ugovorom o radu.

Radni odnos na određeno vreme može da traje do isteka roka na koji je izabran direktor, odnosno do njegovog razrešenja.

Međusobna prava, obaveze i odgovornosti direktora koji nije zasnovao radni odnos i poslodavca uređuju se ugovorom.

Lice koje obavlja poslove direktora iz stava 4 ovog člana ima pravo na naknadu za rad i druga prava, obaveze i odgovornosti u skladu sa ugovorom.

Ugovor iz st. 2. i 4. ovog člana sa direktorom zaključuje u ime poslodavca nadležni organ utvrđen zakonom ili opštim aktom poslodavca.

IV OBRAZOVANJE, STRUČNO OSPOSOBLJAVANJE I USAVRŠAVANJE

Član 49

Poslodavac je dužan da zaposlenom omogući obrazovanje, stručno osposobljavanje i usavršavanje kada to zahteva potreba procesa rada i uvođenje novog načina i organizacije rada.

Zaposleni je dužan da se u toku rada obrazuje, stručno osposobljava i usavršava za rad.

Troškovi obrazovanja, stručnog osposobljavanja i usavršavanja obezbeđuju se iz sredstava poslodavca i drugih izvora, u skladu sa zakonom i opštim aktom.

U slučaju da zaposleni prekine obrazovanje, stručno osposobljavanje ili usavršavanje, dužan je da poslodavcu naknadi troškove, osim ako je to učinio iz opravdanih razloga.

V RADNO VREME

  1. Pojam radnog vremena

Član 50

Radno vreme je vremenski period u kome je zaposleni dužan, odnosno raspoloživ da obavlja poslove prema nalozima poslodavca, na mestu gde se poslovi obavljaju, u skladu sa zakonom.

Zaposleni i poslodavac mogu se sporazumeti da jedan period radnog vremena u okviru ugovorenog radnog vremena zaposleni poslove obavlja od kuće.

Radnim vremenom ne smatra se vreme u kome je zaposleni pripravan da se odazove na poziv poslodavca da obavlja poslove ako se ukaže takva potreba, pri čemu se zaposleni ne nalazi na mestu gde se njegovi poslovi obavljaju, u skladu sa zakonom.

Vreme pripravnosti i visina naknade za istu uređuje se zakonom, opštim aktom ili ugovorom o radu.

Vreme koje zaposleni u toku pripravnosti provede u obavljanju poslova po pozivu poslodavca smatra se radnim vremenom.

  1. Puno i nepuno radno vreme

Član 51

Puno radno vreme iznosi 40 časova nedeljno, ako ovim zakonom nije drukčije određeno.

Opštim aktom može da se utvrdi da puno radno vreme bude kraće od 40 časova nedeljno, ali ne kraće od 36 časova nedeljno.

Zaposleni iz stava 2. ovog člana ostvaruje sva prava iz radnog odnosa kao da radi sa punim radnim vremenom.

Nepuno radno vreme, u smislu ovog zakona, jeste radno vreme kraće od punog radnog vremena.

  1. Skraćeno radno vreme

Član 52

Zaposlenom koji radi na naročito teškim, napornim i za zdravlje štetnim poslovima, utvrđenim zakonom ili opštim aktom, na kojima i pored primene odgovarajućih mera bezbednosti i zaštite života i zdravlja na radu, sredstava i opreme za ličnu zaštitu na radu postoji povećano štetno dejstvo na zdravlje zaposlenog – skraćuje se radno vreme srazmerno štetnom dejstvu uslova rada na zdravlje i radnu sposobnost zaposlenog, a najviše 10 časova nedeljno (poslovi sa povećanim rizikom).

Skraćeno radno vreme utvrđuje se na osnovu stručne analize, u skladu sa zakonom.

Zaposleni koji radi skraćeno radno vreme ima sva prava iz radnog odnosa kao da radi sa punim radnim vremenom.

  1. Prekovremeni rad

Član 53

Na zahtev poslodavca, zaposleni je dužan da radi duže od punog radnog vremena u slučaju više sile, iznenadnog povećanja obima posla i u drugim slučajevima kada je neophodno da se u određenom roku završi posao koji nije planiran (u daljem tekstu: prekovremeni rad).

Prekovremeni rad ne može da traje duže od osam časova nedeljno.

Zaposleni ne može da radi duže od 12 časova dnevno uključujući i prekovremeni rad.

Zaposlenom koji radi na poslovima na kojima je uvedeno skraćeno radno vreme u skladu sa članom 52. ovog zakona ne može da se odredi prekovremeni rad na tim poslovima, ako zakonom nije drukčije određeno.

Član 54

Dežurstvo u zdravstvenim ustanovama, kao prekovremeni rad, uređuje se posebnim zakonom.

  1. Raspored radnog vremena

Član 55

Radna nedelja traje, po pravilu, pet radnih dana.

Raspored radnog vremena u okviru radne nedelje utvrđuje poslodavac.

Radni dan, po pravilu, traje osam časova.

Poslodavac kod koga se rad obavlja u smenama, noću ili kad priroda posla i organizacija rada to zahteva – radnu nedelju i raspored radnog vremena može da organizuje na drugi način.

Ako priroda posla i organizacija rada dozvoljava, početak i završetak radnog vremena može se utvrditi, odnosno ugovoriti u određenom vremenskom intervalu (klizno radno vreme).

Član 56

Poslodavac je dužan da obavesti zaposlene o rasporedu i promeni rasporeda radnog vremena najmanje pet dana unapred, osim u slučaju uvođenja prekovremenog rada.

Izuzetno poslodavac može da obavesti zaposlene o rasporedu i promeni rasporeda radnog vremena u kraćem roku od pet dana, ali ne kraćem od 48 časova unapred u slučaju potrebe posla usled nastupanja nepredviđenih okolnosti.

Kod poslodavca kod koga je rad organizovan u smenama ili to zahteva organizacija rada, puno ili nepuno radno vreme zaposlenog ne mora biti raspoređeno jednako po radnim nedeljama, već se utvrđuje kao prosečno nedeljno radno vreme na mesečnom nivou.

U slučaju iz stava 3. ovog člana, zaposleni može da radi najduže 12 časova dnevno, odnosno 48 časova nedeljno uključujući i prekovremeni rad.

  1. Preraspodela radnog vremena

Član 57

Poslodavac može da izvrši preraspodelu radnog vremena kada to zahteva priroda delatnosti, organizacija rada, bolje korišćenje sredstava rada, racionalnije korišćenje radnog vremena i izvršenje određenog posla u utvrđenim rokovima.

Preraspodela radnog vremena vrši se tako da ukupno radno vreme zaposlenog u periodu od šest meseci u toku kalendarske godine u proseku ne bude duže od ugovorenog radnog vremena zaposlenog.

Kolektivnim ugovorom može da se utvrdi da se preraspodela radnog vremena ne vezuje za kalendarsku godinu, odnosno da može trajati i duže od šest meseci, a najduže devet meseci.

Zaposlenom koji se saglasio da u preraspodeli radnog vremena radi u proseku duže od vremena utvrđenog u st. 2. i 3. ovog člana časovi rada duži od prosečnog radnog vremena obračunavaju se i isplaćuju kao prekovremeni rad.

U slučaju preraspodele radnog vremena, radno vreme ne može da traje duže od 60 časova nedeljno.

Član 58

Preraspodela radnog vremena ne smatra se prekovremenim radom.

Član 59

(Brisan)

Član 60

Preraspodela radnog vremena ne može se vršiti na poslovima na kojima je uvedeno skraćeno radno vreme, u skladu sa članom 52 ovog zakona.

Član 61

Zaposleni kome je radni odnos prestao pre isteka vremena za koje se vrši preraspodela radnog vremena ima pravo da mu se časovi rada duži od ugovorenog radnog vremena ostvareni u preraspodeli radnog vremena preračunaju u njegovo radno vreme i da ga poslodavac odjavi sa obaveznog socijalnog osiguranja po isteku tog vremena ili da mu te časove rada obračuna i isplati kao časove prekovremenog rada.

  1. Noćni rad i rad u smenama

Član 62

Rad koji se obavlja u vremenu od 22,00 časa do 6,00 časova narednog dana smatra se radom noću.

Zaposlenom koji radi noću najmanje tri časa svakog radnog dana ili trećinu punog radnog vremena u toku jedne radne nedelje poslodavac je dužan da obezbedi obavljanje poslova u toku dana ako bi, po mišljenju nadležnog zdravstvenog organa, takav rad doveo do pogoršanja njegovog zdravstvenog stanja.

Poslodavac je dužan da pre uvođenja noćnog rada zatraži mišljenje sindikata o merama bezbednosti i zaštite života i zdravlja na radu zaposlenih koji rad obavljaju noću.

Član 63

Rad u smenama je organizacija rada kod poslodavca prema kojoj se zaposleni na istim poslovima smenjuju prema utvrđenom rasporedu, pri čemu izmena smena može da bude kontinuirana ili sa prekidima tokom određenog perioda dana ili nedelja.

Zaposleni koji radi u smenama je zaposleni koji kod poslodavca kod koga je rad organizovan u smenama u toku meseca posao obavlja u različitim smenama najmanje trećinu svog radnog vremena.

Ako je rad organizovan u smenama koje uključuju noćni rad, poslodavac je dužan da obezbedi izmenu smena, tako da zaposleni ne radi neprekidno više od jedne radne nedelje noću.

Zaposleni može da radi noću duže od jedne radne nedelje, samo uz njegovu pisanu saglasnost.

VI ODMORI I ODSUSTVA

  1. Odmor u toku dnevnog rada

Član 64

Zaposleni koji radi najmanje šest časova dnevno ima pravo na odmor u toku dnevnog rada u trajanju od najmanje 30 minuta.

Zaposleni koji radi duže od četiri, a kraće od šest časova dnevno ima pravo na odmor u toku rada u trajanju od najmanje 15 minuta.

Zaposleni koji radi duže od 10 časova dnevno, ima pravo na odmor u toku rada u trajanju od najmanje 45 minuta.

Odmor u toku dnevnog rada ne može da se koristi na početku i na kraju radnog vremena.

Vreme odmora iz st. 1-3. ovog člana uračunava se u radno vreme.

Član 65

Odmor u toku dnevnog rada organizuje se na način kojim se obezbeđuje da se rad ne prekida, ako priroda posla ne dozvoljava prekid rada, kao i ako se radi sa strankama.

Odluku o rasporedu korišćenja odmora u toku dnevnog rada donosi poslodavac.

  1. Dnevni odmor

Član 66

Zaposleni ima pravo na odmor u trajanju od najmanje 12 časova neprekidno u okviru 24 časa, ako ovim zakonom nije drukčije određeno.

Zaposleni koji radi u smislu člana 57. ovog zakona ima pravo na odmor u okviru 24 časa u neprekidnom trajanju od najmanje 11 časova.

  1. Nedeljni odmor

Član 67

Zaposleni ima pravo na nedeljni odmor u trajanju od najmanje 24 časa neprekidno kojem se dodaje vreme odmora iz člana 66. ovog zakona, ako zakonom nije drukčije određeno.

Nedeljni odmor se, po pravilu, koristi nedeljom.

Poslodavac može da odredi drugi dan za korišćenje nedeljnog odmora ako priroda posla i organizacija rada to zahteva.

Izuzetno od stava 1. ovog člana, zaposleni koji zbog obavljanja posla u različitim smenama ili u preraspodeli radnog vremena ne može da koristi odmor u trajanju utvrđenom u stavu 1. ovog člana, ima pravo na nedeljni odmor u trajanju od najmanje 24 časa neprekidno.

Ako je neophodno da zaposleni radi na dan svog nedeljnog odmora, poslodavac je dužan da mu obezbedi odmor u trajanju od najmanje 24 časa neprekidno u toku naredne nedelje.

  1. Godišnji odmor

1) Sticanje prava na godišnji odmor

Član 68

Zaposleni ima pravo na godišnji odmor u skladu sa ovim zakonom.

Zaposleni stiče pravo na korišćenje godišnjeg odmora u kalendarskoj godini posle mesec dana neprekidnog rada od dana zasnivanja radnog odnosa kod poslodavca.

Pod neprekidnim radom smatra se i vreme privremene sprečenosti za rad u smislu propisa o zdravstvenom osiguranju i odsustva sa rada uz naknadu zarade.

Zaposleni ne može da se odrekne prava na godišnji odmor, niti mu se to pravo može uskratiti ili zameniti novčanom naknadom, osim u slučaju prestanka radnog odnosa u skladu sa ovim zakonom.

2) Dužina godišnjeg odmora

Član 69

U svakoj kalendarskoj godini zaposleni ima pravo na godišnji odmor u trajanju utvrđenom opštim aktom i ugovorom o radu, a najmanje 20 radnih dana.

Dužina godišnjeg odmora utvrđuje se tako što se zakonski minimum od 20 radnih dana uvećava po osnovu doprinosa na radu, uslova rada, radnog iskustva, stručne spreme zaposlenog i drugih kriterijuma utvrđenih opštim aktom ili ugovorom o radu.

Član 70

Pri utvrđivanju dužine godišnjeg odmora radna nedelja računa se kao pet radnih dana.

Praznici koji su neradni dani u skladu sa zakonom, odsustvo sa rada uz naknadu zarade i privremena sprečenost za rad u skladu sa propisima o zdravstvenom osiguranju ne uračunavaju se u dane godišnjeg odmora.

Ako je zaposleni za vreme korišćenja godišnjeg odmora privremeno sprečen za rad u smislu propisa o zdravstvenom osiguranju – ima pravo da po isteku te sprečenosti za rad nastavi korišćenje godišnjeg odmora.

Član 71

(Brisano)

4) Srazmerni deo godišnjeg odmora

Član 72

Zaposleni ima pravo na dvanaestinu godišnjeg odmora iz člana 69. ovog zakona (srazmerni deo) za svaki mesec dana rada u kalendarskoj godini u kojoj je zasnovao radni odnos ili u kojoj mu prestaje radni odnos.

5) Korišćenje godišnjeg odmora u delovima

Član 73

Godišnji odmor koristi se jednokratno ili u dva ili više delova, u skladu sa ovim zakonom.

Ako zaposleni koristi godišnji odmor u delovima, prvi deo koristi u trajanju od najmanje dve radne nedelje neprekidno u toku kalendarske godine, a ostatak najkasnije do 30. juna naredne godine.

Zaposleni ima pravo da godišnji odmor koristi u dva dela, osim ako se sa poslodavcem sporazume da godišnji odmor koristi u više delova.

Zaposleni koji nije u celini ili delimično iskoristio godišnji odmor u kalendarskoj godini zbog odsutnosti sa rada radi korišćenja porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i posebne nege deteta – ima pravo da taj odmor iskoristi do 30. juna naredne godine.

Član 74

(Brisano)

7) Raspored korišćenja godišnjeg odmora

Član 75

U zavisnosti od potrebe posla, poslodavac odlučuje o vremenu korišćenja godišnjeg odmora, uz prethodnu konsultaciju zaposlenog.

Rešenje o korišćenju godišnjeg odmora zaposlenom se dostavlja najkasnije 15 dana pre datuma određenog za početak korišćenja godišnjeg odmora.

Izuzetno, ako se godišnji odmor koristi na zahtev zaposlenog, rešenje o korišćenju godišnjeg odmora poslodavac može dostaviti i neposredno pre korišćenja godišnjeg odmora.

Poslodavac može da izmeni vreme određeno za korišćenje godišnjeg odmora ako to zahtevaju potrebe posla, najkasnije pet radnih dana pre dana određenog za korišćenje godišnjeg odmora.

U slučaju korišćenja kolektivnog godišnjeg odmora kod poslodavca ili u organizacionom delu poslodavca, poslodavac može da donese rešenje o godišnjem odmoru u kome navodi zaposlene i organizacione delove u kojima rade i da isto istakne na oglasnoj tabli, najmanje 15 dana pre dana određenog za korišćenje godišnjeg odmora, čime se smatra da je rešenje uručeno zaposlenima.

Rešenje o korišćenju godišnjeg odmora poslodavac može dostaviti zaposlenom u elektronskoj formi, a na zahtev zaposlenog poslodavac je dužan da to rešenje dostavi i u pisanoj formi.

8) Naknada štete za neiskorišćeni godišnji odmor

Član 76

U slučaju prestanka radnog odnosa, poslodavac je dužan da zaposlenom koji nije iskoristio godišnji odmor u celini ili delimično, isplati novčanu naknadu umesto korišćenja godišnjeg odmora, u visini prosečne zarade u prethodnih 12 meseci, srazmerno broju dana neiskorišćenog godišnjeg odmora.

Naknada iz stava 1. ovog člana ima karakter naknade štete.

  1. Odsustvo uz naknadu zarade (plaćeno odsustvo)

Član 77

Zaposleni ima pravo na odsustvo sa rada uz naknadu zarade (plaćeno odsustvo) u ukupnom trajanju do pet radnih dana u toku kalendarske godine, u slučaju sklapanja braka, porođaja supruge, teže bolesti člana uže porodice i u drugim slučajevima utvrđenim opštim aktom i ugovorom o radu.

Vreme trajanja plaćenog odsustva iz stava 1. ovog člana utvrđuje se opštim aktom i ugovorom o radu.

Pored prava na odsustvo iz stava 1. ovog člana zaposleni ima pravo na plaćeno odsustvo još:

1) pet radnih dana zbog smrti člana uže porodice;

2) dva uzastopna dana za svaki slučaj dobrovoljnog davanja krvi računajući i dan davanja krvi.

Članovima uže porodice u smislu st. 1. i 3. ovog člana smatraju se bračni drug, deca, braća, sestre, roditelji, usvojilac, usvojenik i staratelj.

Poslodavac može da odobri zaposlenom odsustvo iz st. 1. i 3. ovog člana za srodnike koji nisu navedeni u stavu 4. ovog člana i za druga lica koja žive u zajedničkom porodičnom domaćinstvu sa zaposlenim, u trajanju utvrđenom rešenjem poslodavca.

Opštim aktom i ugovorom o radu može da se utvrdi pravo na plaćeno odsustvo u trajanju dužem od trajanja utvrđenog, u smislu st. 1. i 3. ovog člana, odnosno širi krug lica iz stava 4. ovog člana.

  1. Neplaćeno odsustvo

Član 78

Poslodavac može zaposlenom da odobri odsustvo bez naknade zarade (neplaćeno odsustvo).

Za vreme neplaćenog odsustva zaposlenom miruju prava i obaveze iz radnog odnosa, ako za pojedina prava i obaveze zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu nije drukčije određeno.

  1. Mirovanje radnog odnosa

Član 79

Zaposlenom miruju prava i obaveze koje se stiču na radu i po osnovu rada, osim prava i obaveza za koje je zakonom, opštim aktom, odnosno ugovorom o radu drukčije određeno, ako odsustvuje sa rada zbog:

1) odlaska na odsluženje, odnosno dosluženje vojnog roka;

2) upućivanja na rad u inostranstvo od strane poslodavca ili u okviru međunarodno-tehničke ili prosvetno-kulturne saradnje, u diplomatska, konzularna i druga predstavništva;

3) privremenog upućivanja na rad kod drugog poslodavca u smislu člana 174. ovog zakona;

4) izbora, odnosno imenovanja na funkciju u državnom organu, sindikatu, političkoj organizaciji ili drugu javnu funkciju čije vršenje zahteva da privremeno prestane da radi kod poslodavca;

5) izdržavanja kazne zatvora, odnosno izrečene mere bezbednosti, vaspitne ili zaštitne mere, u trajanju do šest meseci.

Zaposleni kome miruju prava i obaveze iz stava 1. ovog člana ima pravo da se u roku od 15 dana od dana odsluženja, odnosno dosluženja vojnog roka, prestanka rada u inostranstvu, odnosno kod drugog poslodavca, prestanka funkcije, povratka sa izdržavanja kazne zatvora, odnosno mere bezbednosti, vaspitne ili zaštitne mere – vrati na rad kod poslodavca.

Prava iz st. 1. i 2. ovog člana ima i bračni drug zaposlenog koji je upućen na rad u inostranstvo u okviru međunarodno-tehničke ili prosvetno-kulturne saradnje, u diplomatska, konzularna i druga predstavništva.

VII ZAŠTITA ZAPOSLENIH

  1. Opšta zaštita

Član 80

Zaposleni ima pravo na bezbednost i zaštitu života i zdravlja na radu, u skladu sa zakonom.

Zaposleni je dužan da poštuje propise o bezbednosti i zaštiti života i zdravlja na radu kako ne bi ugrozio svoju bezbednost i zdravlje, kao i bezbednost i zdravlje zaposlenih i drugih lica.

Zaposleni je dužan da obavesti poslodavca o svakoj vrsti potencijalne opasnosti koja bi mogla da utiče na bezbednost i zdravlje na radu.

Član 81

Zaposleni ne može da radi prekovremeno ako bi, po nalazu nadležnog zdravstvenog organa, takav rad mogao da pogorša njegovo zdravstveno stanje.

Zaposleni sa zdravstvenim smetnjama, utvrđenim od strane nadležnog zdravstvenog organa u skladu sa zakonom, ne može da obavlja poslove koji bi izazvali pogoršanje njegovog zdravstvenog stanja ili posledice opasne za njegovu okolinu.

Član 82

Na poslovima na kojima postoji povećana opasnost od povređivanja, profesionalnih ili drugih oboljenja može da radi samo zaposleni koji, pored posebnih uslova utvrđenih pravilnikom, ispunjava i uslove za rad u pogledu zdravstvenog stanja, psihofizičkih sposobnosti i doba života, u skladu sa zakonom.

  1. Zaštita ličnih podataka

Član 83

Zaposleni ima pravo uvida u dokumente koji sadrže lične podatke koji se čuvaju kod poslodavca i pravo da zahteva brisanje podataka koji nisu od neposrednog značaja za poslove koje obavlja, kao i ispravljanje netačnih podataka.

Lični podaci koji se odnose na zaposlenog ne mogu da budu dostupni trećem licu, osim u slučajevima i pod uslovima utvrđenim zakonom ili ako je to potrebno radi dokazivanja prava i obaveza iz radnog odnosa ili u vezi sa radom.

Lične podatke zaposlenih može da prikuplja, obrađuje, koristi i dostavlja trećim licima samo zaposleni ovlašćen od strane direktora.

  1. Zaštita omladine

Član 84

Zaposleni mlađi od 18 godina života ne može da radi na poslovima:

1) na kojima se obavlja naročito težak fizički rad, rad pod zemljom, pod vodom ili na velikoj visini;

2) koji uključuju izlaganje štetnom zračenju ili sredstvima koja su otrovna, kancerogena ili koja prouzrokuju nasledna oboljenja, kao i rizik po zdravlje zbog hladnoće, toplote, buke ili vibracije;

3) koji bi, na osnovu nalaza nadležnog zdravstvenog organa, mogli štetno i sa povećanim rizikom da utiču na njegovo zdravlje i život s obzirom na njegove psihofizičke sposobnosti.

Član 85

Zaposleni između navršene 18 i 21 godine života može da radi na poslovima iz člana 84. tač. 1) i 2) ovog zakona samo na osnovu nalaza nadležnog zdravstvenog organa kojim se utvrđuje da takav rad nije štetan za njegovo zdravlje.

Član 86

Troškove lekarskog pregleda iz člana 84. tačka 3) i člana 85. snosi poslodavac.

Član 87

Puno radno vreme zaposlenog mlađeg od 18 godina života ne može da se utvrdi u trajanju dužem od 35 časova nedeljno, niti dužem od osam časova dnevno.

Član 88

Zabranjen je prekovremeni rad i preraspodela radnog vremena zaposlenog koji je mlađi od 18 godina života.

Zaposleni mlađi od 18 godina života ne može da radi noću, osim:

1) ako obavlja poslove u oblasti kulture, sporta, umetnosti i reklamne delatnosti;

2) kada je neophodno da se nastavi rad prekinut usled više sile, pod uslovom da takav rad traje određeno vreme i da mora da se završi bez odlaganja, a poslodavac nema na raspolaganju u dovoljnom broju druge punoletne zaposlene.

Poslodavac je dužan da u slučaju iz stava 2. ovog člana obezbedi nadzor nad radom zaposlenog mlađeg od 18 godina života od strane punoletnog zaposlenog.

  1. Zaštita materinstva

Član 89

Zaposlena za vreme trudnoće i zaposlena koja doji dete ne može da radi na poslovima koji su, po nalazu nadležnog zdravstvenog organa, štetni za njeno zdravlje i zdravlje deteta, a naročito na poslovima koji zahtevaju podizanje tereta ili na kojima postoji štetno zračenje ili izloženost ekstremnim temperaturama i vibracijama.

Poslodavac je dužan da zaposlenoj iz stava 1. ovog člana obezbedi obavljanje drugih odgovarajućih poslova, a ako takvih poslova nema, da je uputi na plaćeno odsustvo.

Član 90

Zaposlena za vreme trudnoće i zaposlena koja doji dete ne može da radi prekovremeno i noću, ako bi takav rad bio štetan za njeno zdravlje i zdravlje deteta, na osnovu nalaza nadležnog zdravstvenog organa.

Zaposlena za vreme trudnoće ima pravo na plaćeno odsustvo sa rada u toku dana radi obavljanja zdravstvenih pregleda u vezi sa trudnoćom, određenih od strane izabranog lekara u skladu sa zakonom, o čemu je dužna da blagovremeno obavesti poslodavca.

Član 91

Jedan od roditelja sa detetom do tri godine života može da radi prekovremeno, odnosno noću, samo uz svoju pisanu saglasnost.

Samohrani roditelj koji ima dete do sedam godina života ili dete koje je težak invalid može da radi prekovremeno, odnosno noću, samo uz svoju pisanu saglasnost.

Član 92

Poslodavac može da izvrši preraspodelu radnog vremena zaposlenoj ženi za vreme trudnoće i zaposlenom roditelju sa detetom mlađim od tri godine života ili detetom sa težim stepenom psihofizičke ometenosti – samo uz pisanu saglasnost zaposlenog.

Član 93

Prava iz čl. 91. i 92. ovog zakona ima i usvojilac, hranitelj, odnosno staratelj deteta.

Član 93a

Poslodavac je dužan da zaposlenoj ženi, koja se vrati na rad pre isteka godinu dana od rođenja deteta, obezbedi pravo na jednu ili više dnevnih pauza u toku dnevnog rada u ukupnom trajanju od 90 minuta ili na skraćenje dnevnog radnog vremena u trajanju od 90 minuta, kako bi mogla da doji svoje dete, ako dnevno radno vreme zaposlene žene iznosi šest i više časova.

Pauza ili skraćeno radno vreme iz stava 1. ovog člana računaju se u radno vreme, a naknada zaposlenoj po tom osnovu isplaćuje se u visini osnovne zarade, uvećane za minuli rad.

 

  1. Porodiljsko odsustvo i odsustvo sa rada radi nege deteta

Član 94

Zaposlena žena ima pravo na odsustvo sa rada zbog trudnoće i porođaja (u daljem tekstu: porodiljsko odsustvo), kao i odsustvo sa rada radi nege deteta, u ukupnom trajanju od 365 dana.

Zaposlena žena ima pravo da otpočne porodiljsko odsustvo na osnovu nalaza nadležnog zdravstvenog organa najranije 45 dana, a obavezno 28 dana pre vremena određenog za porođaj.

Porodiljsko odsustvo traje do navršena tri meseca od dana porođaja.

Zaposlena žena, po isteku porodiljskog odsustva, ima pravo na odsustvo sa rada radi nege deteta do isteka 365 dana od dana otpočinjanja porodiljskog odsustva iz stava 2. ovog člana.

Otac deteta može da koristi pravo iz stava 3. ovog člana u slučaju kad majka napusti dete, umre ili je iz drugih opravdanih razloga sprečena da koristi to pravo (izdržavanje kazne zatvora, teža bolest i dr.). To pravo otac deteta ima i kada majka nije u radnom odnosu.

Otac deteta može da koristi pravo iz stava 4. ovog člana.

Za vreme porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta zaposlena žena, odnosno otac deteta, ima pravo na naknadu zarade, u skladu sa zakonom.

Član 94a

Zaposlena žena ima pravo na porodiljsko odsustvo i pravo na odsustvo sa rada radi nege deteta za treće i svako naredno novorođeno dete u ukupnom trajanju od dve godine.

Pravo na porodiljsko odsustvo i odsustvo sa rada radi nege deteta u ukupnom trajanju od dve godine ima i zaposlena žena koja u prvom porođaju rodi troje ili više dece, kao i zaposlena žena koja je rodila jedno, dvoje ili troje dece a u narednom porođaju rodi dvoje ili više dece.

Zaposlena žena iz st. 1. i 2. ovog člana, po isteku porodiljskog odsustva, ima pravo na odsustvo sa rada radi nege deteta do isteka dve godine od dana otpočinjanja porodiljskog odsustva iz člana 94. stav 2. ovog zakona.

Otac deteta iz st. 1. i 2. ovog člana može da koristi pravo na porodiljsko odsustvo u slučajevima i pod uslovima utvrđenim u članu 94. stav 5. ovog zakona, a pravo na odsustvo sa rada radi nege deteta u dužini utvrđenoj u stavu 3. ovog člana.

Član 95

Pravo da koristi porodiljsko odsustvo u trajanju utvrđenom u članu 94. stav 3. ovog zakona ima i zaposlena žena ako se dete rodi mrtvo ili umre pre isteka porodiljskog odsustva.

  1. Odsustvo sa rada radi posebne nege deteta ili druge osobe

Član 96

Jedan od roditelja deteta kome je neophodna posebna nega zbog teškog stepena psihofizičke ometenosti, osim za slučajeve predviđene propisima o zdravstvenom osiguranju, ima pravo da, po isteku porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta, odsustvuje sa rada ili da radi sa polovinom punog radnog vremena, najduže do navršenih pet godina života deteta.

Pravo u smislu stava 1. ovog člana ostvaruje se na osnovu mišljenja nadležnog organa za ocenu stepena psihofizičke ometenosti deteta, u skladu sa zakonom.

Za vreme odsustvovanja sa rada, u smislu stava 1. ovog člana, zaposleni ima pravo na naknadu zarade, u skladu sa zakonom.

Za vreme rada sa polovinom punog radnog vremena, u smislu stava 1. ovog člana, zaposleni ima pravo na zaradu u skladu sa zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu, a za drugu polovinu punog radnog vremena – naknadu zarade u skladu sa zakonom.

Uslove, postupak i način ostvarivanja prava na odsustvo sa rada radi posebne nege deteta bliže uređuje ministar nadležan za društvenu brigu o deci.

Član 97

Hranitelj, odnosno staratelj deteta mlađeg od pet godina života ima pravo da, radi nege deteta, odsustvuje sa rada osam meseci neprekidno od dana smeštaja deteta u hraniteljsku, odnosno starateljsku porodicu, a najduže do navršenih pet godina života deteta.

Ako je smeštaj u hraniteljsku, odnosno starateljsku porodicu nastupio pre navršena tri meseca života deteta, hranitelj, odnosno staratelj deteta ima pravo da, radi nege deteta, odsustvuje sa rada do navršenih 11 meseci života deteta.

Pravo iz st. 1. i 2. ovog člana ima i lice kome je, u skladu sa propisima o usvojenju, upućeno dete na prilagođavanje pre zasnivanja usvojenja, a po zasnivanju usvojenja – i jedan od usvojilaca.

Za vreme odsustva sa rada radi nege deteta, lice koje koristi pravo iz st. 1-3. ovog člana ima pravo na naknadu zarade u skladu sa zakonom.

Član 98

Roditelj ili staratelj, odnosno lice koje se stara o osobi oštećenoj cerebralnom paralizom, dečjom paralizom, nekom vrstom plegije ili oboleloj od mišićne distrofije i ostalih teških oboljenja, na osnovu mišljenja nadležnog zdravstvenog organa, može na svoj zahtev da radi sa nepunim radnim vremenom, ali ne kraćim od polovine punog radnog vremena.

Zaposleni koji radi sa nepunim radnim vremenom u smislu stava 1. ovog člana ima pravo na odgovarajuću zaradu, srazmerno vremenu provedenom na radu, u skladu sa zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu.

Član 99

Prava iz člana 96. ovog zakona ima i jedan od usvojilaca, hranitelj, odnosno staratelj deteta, ako je detetu, s obzirom na stepen psihofizičke ometenosti, potrebna posebna nega.

Član 100

Jedan od roditelja, usvojilac, hranitelj, odnosno staratelj ima pravo da odsustvuje sa rada dok dete ne navrši tri godine života.

Za vreme odsustvovanja sa rada iz stava 1. ovog člana prava i obaveze po osnovu rada miruju, ako za pojedina prava zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu nije drukčije određeno.

  1. Zaštita osoba sa invaliditetom i zaposlenog sa zdravstvenim smetnjama

Član 101

Zaposlenom – osobi sa invaliditetom i zaposlenom iz člana 81. stav 2. ovog zakona poslodavac je dužan da obezbedi obavljanje poslova prema radnoj sposobnosti, u skladu sa zakonom.

Član 102

Poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji odbije da prihvati posao u smislu člana 101. ovog zakona.

Ako poslodavac ne može zaposlenom da obezbedi odgovarajući posao u smislu člana 101. ovog zakona, zaposleni se smatra viškom u smislu člana 179. stav 5. tačka 1) ovog zakona.

  1. Obaveštenje o privremenoj sprečenosti za rad

Član 103

Zaposleni je dužan da, najkasnije u roku od tri dana od dana nastupanja privremene sprečenosti za rad u smislu propisa o zdravstvenom osiguranju, o tome dostavi poslodavcu potvrdu lekara koja sadrži i vreme očekivane sprečenosti za rad.

U slučaju teže bolesti, umesto zaposlenog, potvrdu poslodavcu dostavljaju članovi uže porodice ili druga lica sa kojima živi u porodičnom domaćinstvu.

Ako zaposleni živi sam, potvrdu je dužan da dostavi u roku od tri dana od dana prestanka razloga zbog kojih nije mogao da dostavi potvrdu.

Lekar je dužan da izda potvrdu iz stava 1. ovog člana.

Ako poslodavac posumnja u opravdanost razloga za odsustvovanje sa rada u smislu stava 1. ovog člana, može da podnese zahtev nadležnom zdravstvenom organu radi utvrđivanja zdravstvene sposobnosti zaposlenog, u skladu sa zakonom.

Način izdavanja i sadržaj potvrde o nastupanju privremene sprečenosti za rad u smislu propisa o zdravstvenom osiguranju sporazumno propisuju ministar i ministar nadležan za zdravlje.

VIII ZARADA, NAKNADA ZARADE I DRUGA PRIMANJA

  1. Zarada

Član 104

Zaposleni ima pravo na odgovarajuću zaradu, koja se utvrđuje u skladu sa zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu.

Zaposlenima se garantuje jednaka zarada za isti rad ili rad iste vrednosti koji ostvaruju kod poslodavca.

Pod radom jednake vrednosti podrazumeva se rad za koji se zahteva isti stepen stručne spreme, odnosno obrazovanja, znanja i sposobnosti, u kome je ostvaren jednak radni doprinos uz jednaku odgovornost.

Odluka poslodavca ili sporazum sa zaposlenim koji nisu u skladu sa stavom 2. ovog člana – ništavi su.

U slučaju povrede prava iz stava 2. ovog člana zaposleni ima pravo na naknadu štete.

Član 105

Zarada iz člana 104. stav 1. ovog zakona sastoji se od zarade za obavljeni rad i vreme provedeno na radu, zarade po osnovu doprinosa zaposlenog poslovnom uspehu poslodavca (nagrade, bonusi i sl.) i drugih primanja po osnovu radnog odnosa, u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu.

Pod zaradom u smislu stava 1. ovog člana smatra se zarada koja sadrži porez i doprinose koji se plaćaju iz zarade.

Pod zaradom u smislu stava 1 ovog člana smatraju se sva primanja iz radnog odnosa, osim primanja iz člana 14, člana 42. stav 3. tač. 4) i 5), člana 118. tač. 1-4), člana 119, člana 120. tačka 1) i člana 158. ovog zakona.

  1. Zarada za obavljeni rad i vreme provedeno na radu

Član 106

Zarada za obavljeni rad i vreme provedeno na radu sastoji se od osnovne zarade, dela zarade za radni učinak i uvećane zarade.

Član 107

Osnovna zarada određuje se na osnovu uslova, utvrđenih pravilnikom, potrebnih za rad na poslovima za koje je zaposleni zaključio ugovor o radu i vremena provedenog na radu.

Radni učinak određuje se na osnovu kvaliteta i obima obavljenog posla, kao i odnosa zaposlenog prema radnim obavezama.

Opštim aktom utvrđuju se elementi za obračun i isplatu osnovne zarade i zarade po osnovu radnog učinka iz st. 1. i 2. ovog člana.

Ugovorom o radu može da se utvrdi osnovna zarada u većem iznosu od osnovne zarade utvrđene na osnovu elemenata iz opšteg akta.

Član 108

Zaposleni ima pravo na uvećanu zaradu u visini utvrđenoj opštim aktom i ugovorom o radu, i to:

1) za rad na dan praznika koji je neradni dan – najmanje 110% od osnovice;

2) za rad noću, ako takav rad nije vrednovan pri utvrđivanju osnovne zarade – najmanje 26% od osnovice;

3) za prekovremeni rad – najmanje 26% od osnovice;

4) po osnovu vremena provedenog na radu za svaku punu godinu rada ostvarenu u radnom odnosu kod poslodavca (u daljem tekstu: minuli rad) – najmanje 0,4% od osnovice.

Pri obračunu minulog rada računa se i vreme provedeno u radnom odnosu kod poslodavca prethodnika iz člana 147. ovog zakona, kao i kod povezanih lica sa poslodavcem u skladu sa zakonom.

Ako su se istovremeno stekli uslovi po više osnova utvrđenih u stavu 1. ovog člana, procenat uvećane zarade ne može biti niži od zbira procenata po svakom od osnova uvećanja.

Opštim aktom i ugovorom o radu mogu da se utvrde i drugi slučajevi u kojima zaposleni ima pravo na uvećanu zaradu, kao što je uvećanje zarade po osnovu rada u smenama.

Osnovicu za obračun uvećane zarade čini osnovna zarada utvrđena u skladu sa zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu.

Član 109

Pripravnik ima pravo na zaradu najmanje u visini 80% osnovne zarade za poslove za koje je zaključio ugovor o radu, kao i na naknadu troškova i druga primanja, u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu.

Član 110

Zarada se isplaćuje u rokovima utvrđenim opštim aktom i ugovorom o radu, najmanje jedanput mesečno, a najkasnije do kraja tekućeg meseca za prethodni mesec.

Zarada se isplaćuje samo u novcu, ako zakonom nije drukčije određeno.

  1. Minimalna zarada

Član 111

Zaposleni ima pravo na minimalnu zaradu za standardni učinak i vreme provedeno na radu.

Minimalna zarada određuje se na osnovu minimalne cene rada utvrđene u skladu sa ovim zakonom, vremena provedenog na radu i poreza i doprinosa koji se plaćaju iz zarade.

Opštim aktom, odnosno ugovorom o radu utvrđuju se razlozi za donošenje odluke o uvođenju minimalne zarade.

Po isteku roka od šest meseci od donošenja odluke o uvođenju minimalne zarade poslodavac je dužan da obavesti reprezentativni sindikat o razlozima za nastavak isplate minimalne zarade.

Poslodavac je dužan da minimalnu zaradu isplati zaposlenom u visini koja se određuje na osnovu odluke o minimalnoj ceni rada koja važi za mesec u kojem se vrši isplata.

Zaposleni koji prima minimalnu zaradu, ima pravo na uvećanu zaradu iz člana 108. ovog zakona, na naknadu troškova i druga primanja koja se smatraju zaradom u skladu sa zakonom.

Osnovica za obračun uvećane zarade iz stava 6. ovog člana je minimalna zarada zaposlenog.

Član 112

Minimalna cena rada utvrđuje se odlukom socijalno-ekonomskog saveta osnovanog za teritoriju Republike Srbije (u daljem tekstu: Socijalno-ekonomski savet).

Ako Socijalno-ekonomski savet ne donese odluku u roku od 15 dana od dana početka pregovora, odluku o visini minimalne cene rada donosi Vlada Republike Srbije (u daljem tekstu: Vlada) u narednom roku od 15 dana.

Pri utvrđivanju minimalne cene rada polazi se naročito od: egzistencijalnih i socijalnih potreba zaposlenog i njegove porodice izraženih kroz vrednost minimalne potrošačke korpe, kretanja stope zaposlenosti na tržištu rada, stope rasta bruto domaćeg proizvoda, kretanja potrošačkih cena, kretanja produktivnosti i kretanja prosečne zarade u Republici.

Odluka o utvrđivanju minimalne cene rada sadrži obrazloženje koje odražava sve elemente iz stava 3. ovog člana.

Ako dođe do značajne promene nekog od elemenata iz stava 3. ovog člana, Socijalno-ekonomski savet je obavezan da razmotri obrazloženu inicijativu jednog od učesnika Socijalno-ekonomskog saveta za otpočinjanje pregovora za utvrđivanje nove minimalne cene rada.

Minimalna cena rada utvrđuje se po radnom času bez poreza i doprinosa, za kalendarsku godinu, najkasnije do 15. septembra tekuće godine, a primenjuje se od 1. januara naredne godine.

Minimalna cena rada ne može se utvrditi u nižem iznosu od minimalne cene rada utvrđene za prethodnu godinu.

Član 113

Odluka o visini minimalne cene rada iz člana 112. ovog zakona objavljuje se u “Službenom glasniku Republike Srbije”.

  1. Naknada zarade

Član 114

Zaposleni ima pravo na naknadu zarade u visini prosečne zarade u prethodnih 12 meseci, u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu, za vreme odsustvovanja sa rada na dan praznika koji je neradni dan, godišnjeg odmora, plaćenog odsustva, vojne vežbe i odazivanja na poziv državnog organa.

Poslodavac ima pravo na refundiranje isplaćene naknade zarade iz stava 1. ovog člana u slučaju odsustvovanja zaposlenog sa rada zbog vojne vežbe ili odazivanja na poziv državnog organa, od organa na čiji se poziv zaposleni odazvao, ako zakonom nije drukčije određeno.

Član 115

Zaposleni ima pravo na naknadu zarade za vreme odsustvovanja sa rada zbog privremene sprečenosti za rad do 30 dana, i to:

1) najmanje u visini 65% prosečne zarade u prethodnih 12 meseci pre meseca u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad, s tim da ne može biti niža od minimalne zarade utvrđene u skladu sa ovim zakonom, ako je sprečenost za rad prouzrokovana bolešću ili povredom van rada, ako zakonom nije drukčije određeno;

2) u visini 100% prosečne zarade u prethodnih 12 meseci pre meseca u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad, s tim da ne može biti niža od minimalne zarade utvrđene u skladu sa ovim zakonom, ako je sprečenost za rad prouzrokovana povredom na radu ili profesionalnom bolešću, ako zakonom nije drukčije određeno.

Član 116

Zaposleni ima pravo na naknadu zarade najmanje u visini 60% prosečne zarade u prethodnih 12 meseci, s tim da ne može biti manja od minimalne zarade utvrđene u skladu sa ovim zakonom, za vreme prekida rada, odnosno smanjenja obima rada do kojeg je došlo bez krivice zaposlenog, najduže 45 radnih dana u kalendarskoj godini.

Izuzetno, u slučaju prekida rada, odnosno smanjenja obima rada koje zahteva duže odsustvo, poslodavac može, uz prethodnu saglasnost ministra, uputiti zaposlenog na odsustvo duže od 45 radnih dana, uz naknadu zarade iz stava 1. ovog člana.

Pre davanja saglasnosti iz stava 2. ovog člana, ministar će zatražiti mišljenje reprezentativnog sindikata grane ili delatnosti osnovanog na nivou Republike.

Član 117

Zaposleni ima pravo na naknadu zarade u visini utvrđenoj opštim aktom i ugovorom o radu za vreme prekida rada do koga je došlo naredbom nadležnog državnog organa ili nadležnog organa poslodavca zbog neobezbeđivanja bezbednosti i zaštite života i zdravlja na radu, koja je uslov daljeg obavljanja rada bez ugrožavanja života i zdravlja zaposlenih i drugih lica, i u drugim slučajevima, u skladu sa zakonom.

Opštim aktom i ugovorom o radu mogu da se utvrde i drugi slučajevi u kojima zaposleni ima pravo na naknadu zarade.

  1. Naknada troškova

Član 118

Zaposleni ima pravo na naknadu troškova u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu, i to:

1) za dolazak i odlazak sa rada, u visini cene prevozne karte u javnom saobraćaju, ako poslodavac nije obezbedio sopstveni prevoz;

2) za vreme provedeno na službenom putu u zemlji;

3) za vreme provedeno na službenom putu u inostranstvu;

4) smeštaja i ishrane za rad i boravak na terenu, ako poslodavac nije zaposlenom obezbedio smeštaj i ishranu bez naknade;

5) za ishranu u toku rada, ako poslodavac ovo pravo nije obezbedio na drugi način;

6) za regres za korišćenje godišnjeg odmora.

Visina troškova iz stava 1. tačka 5) ovog člana mora biti izražena u novcu.

Promena mesta stanovanja zaposlenog nakon zaključenja ugovora o radu, ne može da utiče na uvećanje troškova prevoza koje je poslodavac dužan da naknadi zaposlenom u trenutku zaključenja ugovora o radu, bez saglasnosti poslodavca.

  1. Druga primanja

Član 119

Poslodavac je dužan da isplati, u skladu sa opštim aktom:

1) zaposlenom otpremninu pri odlasku u penziju, najmanje u visini dve prosečne zarade;

2) zaposlenom naknadu troškova pogrebnih usluga u slučaju smrti člana uže porodice, a članovima uže porodice u slučaju smrti zaposlenog;

3) zaposlenom naknadu štete zbog povrede na radu ili profesionalnog oboljenja.

Poslodavac može deci zaposlenog starosti do 15 godina života da obezbedi poklon za Božić i Novu godinu u vrednosti do neoporezivog iznosa koji je predviđen zakonom kojim se uređuje porez na dohodak građana.

Pod prosečnom zaradom iz stava 1. tačka 1) ovog člana smatra se prosečna zarada u Republici Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za statistiku.

Članovima uže porodice, u smislu stava 1. tačka 2) ovog člana, smatraju se bračni drug i deca zaposlenog.

Poslodavac može zaposlenima uplaćivati premiju za dobrovoljno dodatno penzijsko osiguranje, kolektivno osiguranje od posledica nezgoda i kolektivno osiguranje za slučaj težih bolesti i hirurških intervencija, a u cilju sprovođenja kvalitetne dodatne socijalne zaštite.

Član 120*

Opštim aktom, odnosno ugovorom o radu može da se utvrdi pravo na:

1) jubilarnu nagradu i solidarnu pomoć;

Tač. 2) i 3)* (prestale da važe);

4) druga primanja.

  1. Obračun zarade i naknade zarade

Član 121

Poslodavac je dužan da zaposlenom prilikom svake isplate zarade i naknade zarade dostavi obračun.

Poslodavac je dužan da zaposlenom dostavi obračun i za mesec za koji nije izvršio isplatu zarade, odnosno naknade zarade.

Uz obračun iz stava 2. ovog člana poslodavac je dužan da zaposlenom dostavi i obaveštenje da isplata zarade, odnosno naknade zarade, nije izvršena i razloge zbog kojih nije izvršena isplata.

Obračun zarade, odnosno naknade zarade, iz stava 2. ovog člana poslodavac je dužan da zaposlenom dostavi najdocnije do kraja meseca za prethodni mesec.

Obračun iz stava 1. ovog člana na osnovu koga je isplaćena zarada, odnosno naknada zarade u celosti može se dostaviti zaposlenom u elektronskoj formi.

Obračun zarade i naknade zarade koje je dužan da isplati poslodavac u skladu sa zakonom predstavlja izvršnu ispravu.

Zaposleni kome je zarada i naknada zarade isplaćena u skladu sa obračunom iz st. 1. i 2. ovog člana, zadržava pravo da pred nadležnim sudom osporava zakonitost tog obračuna.

Sadržaj obračuna iz st. 1. i 2. ovog člana propisuje ministar.

  1. Evidencija zarade i naknade zarade

Član 122

Poslodavac je dužan da vodi mesečnu evidenciju o zaradi i naknadi zarade.

Evidenciju potpisuje lice ovlašćeno za zastupanje ili drugo lice koje ono ovlasti.

  1. Zaštita zarade i naknade zarade

Član 123

Poslodavac može novčano potraživanje prema zaposlenom naplatiti obustavljanjem od njegove zarade samo na osnovu pravnosnažne odluke suda, u slučajevima utvrđenim zakonom ili uz pristanak zaposlenog.

Na osnovu pravnosnažne odluke suda i u slučajevima utvrđenim zakonom poslodavac može zaposlenom da obustavi od zarade najviše do jedne trećine zarade, odnosno naknade zarade, ako zakonom nije drukčije određeno.

IX POTRAŽIVANJA ZAPOSLENIH U SLUČAJU STEČAJNOG POSTUPKA

Član 124

Pravo na isplatu neisplaćenih potraživanja kod poslodavca nad kojim je otvoren stečajni postupak (u daljem tekstu: potraživanje), u skladu sa ovim zakonom, ima zaposleni kome su potraživanja utvrđena u skladu sa zakonom kojim se uređuje stečajni postupak i koji ispunjava uslove za ostvarivanje prava u skladu sa ovim zakonom.

Prava iz stava 1. ovog člana ostvaruju se u skladu sa ovim zakonom, ako nisu isplaćena u skladu sa zakonom kojim se uređuje stečajni postupak.

Ako su prava iz stava 1. ovog člana delimično isplaćena u skladu sa zakonom kojim se uređuje stečajni postupak, zaposlenom pripada pravo na razliku do nivoa prava utvrđenih po ovom zakonu.

Pravo na isplatu potraživanja iz stava 1. ovog člana nema preduzetnik, kao i osnivač, odnosno član privrednog društva i drugog privrednog subjekta, osim ako je zasnovao radni odnos u skladu sa zakonom.

Pravo na isplatu potraživanja iz stava 1. ovog člana nema zaposleni ako je doneto rešenje o potvrđivanju usvajanja plana reorganizacije poslodavca nad kojim je otvoren stečaj, u skladu sa zakonom.

Član 125

Zaposleni ima pravo na isplatu:

1) zarade i naknade zarade za vreme odsutnosti sa rada zbog privremene sprečenosti za rad po propisima o zdravstvenom osiguranju koju je bio dužan da isplati poslodavac u skladu sa ovim zakonom, za poslednjih devet meseci pre otvaranja stečajnog postupka;

2) naknade štete za neiskorišćeni godišnji odmor krivicom poslodavca, za kalendarsku godinu u kojoj je otvoren stečajni postupak, ako je to pravo imao pre otvaranja stečajnog postupka;

3) otpremnine zbog odlaska u penziju u kalendarskoj godini u kojoj je otvoren stečajni postupak, ako je pravo na penziju ostvario pre otvaranja stečajnog postupka;

4) naknade štete na osnovu odluke suda donete u kalendarskoj godini u kojoj je otvoren stečajni postupak, zbog povrede na radu ili profesionalnog oboljenja, ako je ta odluka postala pravnosnažna pre otvaranja stečajnog postupka.

Zaposleni ima pravo i na uplatu doprinosa za obavezno socijalno osiguranje za isplate iz stava 1. tačka 1) ovog člana, u skladu sa propisima o obaveznom socijalnom osiguranju.

Član 126

Zarada i naknada zarade iz člana 125. stav 1. tačka 1) ovog zakona isplaćuje se u visini utvrđenoj odlukom stečajnog suda, a najviše u visini minimalne zarade.

Naknada štete za neiskorišćeni godišnji odmor iz člana 125. stav 1. tačka 2) ovog zakona isplaćuje se u visini utvrđenoj odlukom stečajnog suda, a najviše u visini minimalne zarade.

Otpremnina zbog odlaska u penziju iz člana 125. stav 1. tačka 3) ovog zakona isplaćuje se u visini dve prosečne zarade u Republici, prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike.

Naknada štete iz člana 125. stav 1. tačka 4) ovog zakona isplaćuje se u visini naknade utvrđene odlukom suda.

Osnivanje Fonda solidarnosti

Član 127

Za ostvarivanje prava iz člana 125. ovog zakona osniva se Fond solidarnosti (u daljem tekstu: Fond).

Delatnost Fonda je obezbeđivanje i isplata potraživanja u skladu sa ovim zakonom.

Fond ima svojstvo pravnog lica i posluje kao javna služba.

Sedište Fonda je u Beogradu.

Član 128

Sredstva za osnivanje i početak rada Fonda obezbeđuju se u budžetu Republike Srbije.

Fond počinje sa radom danom upisa u registar, u skladu sa zakonom.

Organi Fonda

Član 129

Organi Fonda su:

1) upravni odbor;

2) nadzorni odbor;

3) direktor.

Član 130

Upravni odbor Fonda ima šest članova, i to: dva predstavnika Vlade, dva predstavnika reprezentativnih sindikata i dva predstavnika reprezentativnih udruženja poslodavaca, osnovanih za teritoriju Republike Srbije.

Svaki član upravnog odbora Fonda ima svog zamenika koji ga zamenjuje u slučaju odsutnosti.

Članove upravnog odbora Fonda i njihove zamenike imenuje Vlada na period od četiri godine, i to:

1) predstavnike Vlade na predlog ministra;

2) predstavnike sindikata i udruženja poslodavaca, na predlog reprezentativnih sindikata, odnosno reprezentativnih udruženja poslodavaca, članova Socijalno-ekonomskog saveta.

Upravni odbor iz reda svojih članova bira predsednika i zamenika predsednika upravnog odbora.

Član 131

Način rada, kao i druga pitanja od značaja za rad upravnog odbora, uređuju se statutom i opštim aktom Fonda.

Član 132

Upravni odbor:

1) donosi statut i druge opšte akte Fonda, ako ovim zakonom nije drukčije određeno;

2) donosi finansijski plan i usvaja godišnji obračun Fonda;

3) imenuje direktora Fonda;

4) obavlja druge poslove utvrđene ovim zakonom i statutom Fonda.

Vlada daje saglasnost na statut Fonda, finansijski plan i godišnji obračun Fonda i odluku o imenovanju direktora Fonda.

Upravni odbor podnosi izveštaj o poslovanju Fonda Vladi najkasnije do 31. marta tekuće godine za prethodnu godinu.

Član 133

Nadzorni odbor Fonda ima tri člana, i to: jednog predstavnika Vlade, jednog predstavnika reprezentativnih sindikata i jednog predstavnika reprezentativnih udruženja poslodavaca, osnovanih za teritoriju Republike Srbije.

Svaki član nadzornog odbora Fonda ima svog zamenika, koji ga zamenjuje u slučaju odsutnosti.

Članove nadzornog odbora Fonda i njihove zamenike imenuje Vlada na period od četiri godine, i to:

1) predstavnika Vlade na predlog ministra;

2) predstavnike sindikata i udruženja poslodavaca, na predlog reprezentativnih sindikata i reprezentativnih udruženja poslodavaca, članova Socijalno-ekonomskog saveta.

Nadzorni odbor iz reda svojih članova bira predsednika i zamenika predsednika nadzornog odbora.

Član 134

Nadzorni odbor:

1) vrši nadzor nad finansijskim poslovanjem Fonda;

2) vrši uvid u sprovođenje zakona i drugih propisa u vezi sa finansijskim poslovanjem Fonda;

3) vrši uvid u sprovođenje odluka upravnog odbora;

4) obavlja i druge poslove utvrđene ovim zakonom i statutom Fonda.

Nadzorni odbor podnosi izveštaj o finansijskom poslovanju Fonda Vladi najkasnije do 31. marta tekuće godine za prethodnu godinu.

Član 135

Direktor Fonda:

1) organizuje rad i poslovanje u Fondu i odgovara za zakonitost rada u Fondu;

2) predstavlja i zastupa Fond;

3) izvršava odluke upravnog odbora Fonda;

4) donosi akt o organizaciji i sistematizaciji poslova u Fondu, uz saglasnost Vlade;

5) rukovodi radom zaposlenih u Fondu;

6) vrši i druge poslove u skladu sa ovim zakonom i statutom Fonda.

Član 136

Administrativno-stručne poslove za Fond obavljaju zaposleni u Fondu.

Na zaposlene iz stava 1. ovog člana primenjuju se propisi o radnim odnosima u javnim službama.

Finansiranje Fonda

Član 137

Prihodi Fonda su sredstva iz budžeta Republike Srbije i drugih izvora u skladu sa zakonom.

Sredstva Fonda koriste se u skladu sa ovim zakonom.

Član 138

Ako se godišnjim obračunom prihoda i rashoda Fonda utvrdi da su ukupno ostvareni prihodi Fonda veći od ostvarenih rashoda, razlika sredstava uplaćuje se na račun budžeta Republike Srbije i raspoređuje za sprovođenje programa aktivne politike zapošljavanja.

Postupak za ostvarivanje prava zaposlenih

Član 139

Postupak za ostvarivanje prava iz člana 125. ovog zakona pokreće se na zahtev zaposlenog (u daljem tekstu: zahtev).

Zahtev se podnosi Fondu u roku od 45 dana od dana dostavljanja odluke kojom je utvrđeno pravo na potraživanje, u skladu sa zakonom kojim se uređuje stečajni postupak.

Član 140

Zahtev se podnosi na posebnom obrascu.

Uz zahtev zaposleni dostavlja:

1) ugovor o radu, odnosno drugi akt o zasnivanju radnog odnosa, a lice kome je prestao radni odnos – akt kojim je prestao radni odnos;

2) akt kojim je utvrđeno pravo na potraživanje iz člana 125. stav 1. tačka 1) ovog zakona, u skladu sa zakonom kojim se uređuje stečajni postupak;

3) dokaze o postojanju potraživanja iz člana 125. stav 1. tač. 2) – 4) ovog zakona.

Sadržaj obrasca iz stava 1. ovog člana i ostalu dokumentaciju koju zaposleni treba da dostavi propisuje ministar.

Član 141

Stečajni upravnik, poslodavac i zaposleni dužni su da na zahtev Fonda, u roku od 15 dana od dana prijema zahteva, dostave sve podatke koji su od značaja za donošenje rešenja iz člana 142. ovog zakona.

Član 142

Upravni odbor Fonda odlučuje o zahtevu rešenjem.

Protiv rešenja može se podneti žalba u roku od osam dana od dana dostavljanja rešenja.

O žalbi protiv rešenja odlučuje ministar, u roku od 30 dana od dana podnošenja žalbe.

Rešenje ministra je konačno i protiv njega se može pokrenuti upravni spor.

Član 143

Zahtev za ostvarivanje prava pred Fondom može podneti samo lice kome navedeno pravo pripada, lično ili preko punomoćnika.

Ako u toku postupka ostvarivanja prava pred Fondom nastupi smrt stranke, pravo na nastavak postupka ima naslednik stranke u skladu sa zakonom.

Član 144

Ako je potraživanje iz člana 125. ovog zakona isplaćeno u potpunosti ili delimično u skladu sa propisima kojima je uređen stečajni postupak pre izvršenja rešenja iz člana 142. ovog zakona, Fond će po službenoj dužnosti poništiti rešenje i doneti odluku o zahtevu u skladu sa novim činjeničnim stanjem.

Na postupak pred Fondom koji nije posebno uređen ovim zakonom, primenjuju se odgovarajuće odredbe zakona kojim se uređuje upravni postupak.

Povraćaj neopravdano dobijenih sredstava

Član 145

Fond je dužan da od zaposlenog zahteva povraćaj sredstava, isplaćenih u skladu sa čl. 125. i 126. ovog zakona, uvećanih za zakonsku zateznu kamatu i troškove postupka, ako su prava stečena na osnovu neistinitih i netačnih podataka, odnosno ako zaposleni nije obavestio Fond o činjenicama koje utiču na sticanje i ostvarivanje prava utvrđenih ovim zakonom – u roku od godinu dana od dana saznanja o činjenicama koje su osnov za povraćaj sredstava.

Zaposleni je dužan da u roku od 30 dana od dana dostavljanja zahteva za povraćaj sredstava izvrši povraćaj na žiro račun Fonda.

Nadzor nad zakonitošću rada

Član 146

Nadzor nad zakonitošću rada Fonda vrši ministarstvo nadležno za rad (u daljem tekstu: ministarstvo).

X PRAVA ZAPOSLENIH KOD PROMENE POSLODAVCA

Član 147

U slučaju statusne promene, odnosno promene poslodavca, u skladu sa zakonom, poslodavac sledbenik preuzima od poslodavca prethodnika opšti akt i sve ugovore o radu koji važe na dan promene poslodavca.

Član 148

Poslodavac prethodnik dužan je da poslodavca sledbenika potpuno i istinito obavesti o pravima i obavezama iz opšteg akta i ugovora o radu koji se prenose.

Član 149

Poslodavac prethodnik dužan je da o prenošenju ugovora o radu na poslodavca sledbenika pismenim putem obavesti zaposlene čiji se ugovor o radu prenosi.

Ako zaposleni odbije prenos ugovora o radu ili se ne izjasni u roku od pet radnih dana od dana dostavljanja obaveštenja iz stava 1. ovog člana, poslodavac prethodnik može zaposlenom da otkaže ugovor o radu.

Član 150

Poslodavac sledbenik dužan je da primenjuje opšti akt poslodavca prethodnika najmanje godinu dana od dana promene poslodavca, osim ako pre isteka tog roka:

1) istekne vreme na koje je zaključen kolektivni ugovor kod poslodavca prethodnika;

2) kod poslodavca sledbenika bude zaključen novi kolektivni ugovor.

Član 151

Poslodavac prethodnik i poslodavac sledbenik dužni su da najmanje 15 dana pre promene poslodavca, obaveste reprezentativni sindikat kod poslodavca o:

1) datumu ili predloženom datumu promene poslodavca;

2) razlozima za promenu poslodavca;

3) pravnim, ekonomskim i socijalnim posledicama promene poslodavca na položaj zaposlenih i merama za njihovo ublažavanje.

Poslodavac prethodnik i poslodavac sledbenik dužni su da, najmanje 15 dana pre promene poslodavca, u saradnji sa reprezentativnim sindikatom, preduzmu mere u cilju ublažavanja socijalno-ekonomskih posledica na položaj zaposlenih.

Ako kod poslodavca ne postoji reprezentativni sindikat, zaposleni imaju pravo da budu neposredno obavešteni o okolnostima iz stava 1 ovog člana.

Član 152

(Brisan)

XI VIŠAK ZAPOSLENIH

Član 153

Poslodavac je dužan da donese program rešavanja viška zaposlenih (u daljem tekstu: program), ako utvrdi da će zbog tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena u okviru perioda od 30 dana doći do prestanka potrebe za radom zaposlenih na neodređeno vreme, i to za najmanje:

1) 10 zaposlenih kod poslodavca koji ima u radnom odnosu više od 20, a manje od 100 zaposlenih na neodređeno vreme;

2) 10% zaposlenih kod poslodavca koji ima u radnom odnosu najmanje 100, a najviše 300 zaposlenih na neodređeno vreme;

3) 30 zaposlenih kod poslodavca koji ima u radnom odnosu preko 300 zaposlenih na neodređeno vreme.

Program je dužan da donese i poslodavac koji utvrdi da će doći do prestanka potrebe za radom najmanje 20 zaposlenih u okviru perioda od 90 dana, iz razloga navedenih u stavu 1. ovog člana, bez obzira na ukupan broj zaposlenih kod poslodavca.

Član 154

Poslodavac je dužan da, pre donošenja programa, u saradnji sa reprezentativnim sindikatom kod poslodavca i republičkom organizacijom nadležnom za zapošljavanje, preduzme odgovarajuće mere za novo zapošljavanje viška zaposlenih.

Član 155

Program naročito sadrži:

1) razloge prestanka potrebe za radom zaposlenih;

2) ukupan broj zaposlenih kod poslodavca;

3) broj, kvalifikacionu strukturu, godine starosti i staž osiguranja zaposlenih koji su višak i poslove koje obavljaju;

4) kriterijume za utvrđivanje viška zaposlenih;

5) mere za zapošljavanje: premeštaj na druge poslove, rad kod drugog poslodavca, prekvalifikacija ili dokvalifikacija, nepuno radno vreme ali ne kraće od polovine punog radnog vremena i druge mere;

6) sredstva za rešavanje socijalno-ekonomskog položaja viška zaposlenih;

7) rok u kome će biti otkazan ugovor o radu.

Poslodavac je dužan da predlog programa dostavi sindikatu iz člana 154. ovog zakona i republičkoj organizaciji nadležnoj za zapošljavanje, najkasnije osam dana od dana utvrđivanja predloga programa, radi davanja mišljenja.

Program u ime i za račun poslodavca donosi nadležni organ kod poslodavca, odnosno lice utvrđeno zakonom ili opštim aktom poslodavca.

Član 156

Sindikat iz člana 154. ovog zakona dužan je da dostavi mišljenje na predlog programa u roku od 15 dana od dana dostavljanja predloga programa.

Republička organizacija nadležna za zapošljavanje dužna je da, u roku iz stava 1. ovog člana, dostavi poslodavcu predlog mera u cilju da se spreče ili na najmanju meru smanji broj otkaza ugovora o radu, odnosno obezbedi prekvalifikacija, dokvalifikacija, samozapošljavanje i druge mere za novo zapošljavanje viška zaposlenih.

Poslodavac je dužan da razmotri i uzme u obzir predloge republičke organizacije nadležne za zapošljavanje i mišljenje sindikata, i da ih obavesti o svom stavu u roku od osam dana.

Član 157

Kriterijum za utvrđivanje viška zaposlenih ne može da bude odsustvovanje zaposlenog sa rada zbog privremene sprečenosti za rad, trudnoće, porodiljskog odsustva, nege deteta i posebne nege deteta.

Član 158

Poslodavac je dužan da pre otkaza ugovora o radu, u smislu člana 179. stav 5. tačka 1) ovog zakona, zaposlenom isplati otpremninu u skladu sa ovim članom.

Visina otpremnine iz stava 1. ovog člana utvrđuje se opštim aktom ili ugovorom o radu, s tim što ne može biti niža od zbira trećine zarade zaposlenog za svaku navršenu godinu rada u radnom odnosu kod poslodavca kod koga ostvaruje pravo na otpremninu.

Za utvrđivanje visine otpremnine računa se i vreme provedeno u radnom odnosu kod poslodavca prethodnika u slučaju statusne promene i promene poslodavca u smislu člana 147. ovog zakona, kao i kod povezanih lica sa poslodavcem u skladu sa zakonom.

Promena vlasništva nad kapitalom ne smatra se promenom poslodavca u smislu ostvarivanja prava na otpremninu u skladu sa ovim članom.

Opštim aktom ili ugovorom o radu ne može da se utvrdi duži period za isplatu otpremnine od perioda utvrđenog u st. 2. i 3. ovog člana.

Zaposleni ne može da ostvari pravo na otpremninu za isti period za koji mu je već isplaćena otpremnina kod istog ili drugog poslodavca.

Član 159

Zaradom u smislu člana 158. ovog zakona smatra se prosečna mesečna zarada zaposlenog isplaćena za poslednja tri meseca koja prethode mesecu u kojem se isplaćuje otpremnina.

Član 160

Zaposleni kome poslodavac posle isplate otpremnine iz člana 158 ovog zakona otkaže ugovor o radu zbog prestanka potrebe za njegovim radom ostvaruje pravo na novčanu naknadu i pravo na penzijsko i invalidsko osiguranje i zdravstvenu zaštitu, u skladu sa propisima o zapošljavanju.

XII KLAUZULA ZABRANE KONKURENCIJE

Član 161

Ugovorom o radu mogu da se utvrde poslovi koje zaposleni ne može da radi u svoje ime i za svoj račun, kao i u ime i za račun drugog pravnog ili fizičkog lica, bez saglasnosti poslodavca kod koga je u radnom odnosu (u daljem tekstu: zabrana konkurencije).

Zabrana konkurencije može da se utvrdi samo ako postoje uslovi da zaposleni radom kod poslodavca stekne nova, posebno važna tehnološka znanja, širok krug poslovnih partnera ili da dođe do saznanja važnih poslovnih informacija i tajni.

Opštim aktom i ugovorom o radu utvrđuje se i teritorijalno važenje zabrane konkurencije, u zavisnosti od vrste posla na koji se zabrana odnosi.

Ako zaposleni prekrši zabranu konkurencije, poslodavac ima pravo da od zaposlenog zahteva naknadu štete.

Član 162

Ugovorom o radu poslodavac i zaposleni mogu da ugovore i uslove zabrane konkurencije u smislu člana 161 ovog zakona po prestanku radnog odnosa, u roku koji ne može da bude duži od dve godine po prestanku radnog odnosa.

Zabrana konkurencije iz stava 1. ovog člana može se ugovoriti ako se poslodavac ugovorom o radu obaveže da će zaposlenom isplatiti novčanu naknadu u ugovorenoj visini.

XIII NAKNADA ŠTETE

Član 163

Zaposleni je odgovoran za štetu koju je na radu ili u vezi s radom, namerno ili krajnjom nepažnjom, prouzrokovao poslodavcu, u skladu sa zakonom.

Ako štetu prouzrokuje više zaposlenih, svaki zaposleni je odgovoran za deo štete koju je prouzrokovao.

Ako se za zaposlenog iz stava 2. ovog člana ne može utvrditi deo štete koju je prouzrokovao, smatra se da su svi zaposleni podjednako odgovorni i štetu naknađuju u jednakim delovima.

Ako je više zaposlenih prouzrokovalo štetu krivičnim delom sa umišljajem, za štetu odgovaraju solidarno.

Postojanje štete, njenu visinu, okolnosti pod kojima je nastala, ko je štetu prouzrokovao i kako se naknađuje – utvrđuje poslodavac, u skladu sa opštim aktom, odnosno ugovorom o radu.

Ako se naknada štete ne ostvari u skladu sa odredbama stava 5. ovog člana, o naknadi štete odlučuje nadležni sud.

Zaposleni koji je na radu ili u vezi s radom namerno ili krajnjom nepažnjom prouzrokovao štetu trećem licu, a koju je naknadio poslodavac, dužan je da poslodavcu naknadi iznos isplaćene štete.

Član 164

Ako zaposleni pretrpi povredu ili štetu na radu ili u vezi sa radom, poslodavac je dužan da mu naknadi štetu, u skladu sa zakonom i opštim aktom.

XIV UDALJENJE ZAPOSLENOG SA RADA

Član 165

Zaposleni može da bude privremeno udaljen sa rada:

1) ako je protiv njega započeto krivično gonjenje u skladu sa zakonom zbog krivičnog dela učinjenog na radu ili u vezi sa radom;

2) ako nepoštovanjem radne discipline ili povredom radne obaveze ugrožava imovinu veće vrednosti utvrđene opštim aktom ili ugovorom o radu;

3) ako je priroda povrede radne obaveze, odnosno nepoštovanja radne discipline ili je ponašanje zaposlenog takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca pre isteka roka iz člana 180. stav 1. ovog zakona.

Član 166

Zaposleni kome je određen pritvor udaljuje se sa rada od prvog dana pritvora, dok pritvor traje.

Član 167

Udaljenje iz člana 165. ovog zakona može da traje najduže tri meseca, a po isteku tog perioda poslodavac je dužan da zaposlenog vrati na rad ili da mu otkaže ugovor o radu ili izrekne drugu meru u skladu sa ovim zakonom ako za to postoje opravdani razlozi iz člana 179. st. 2. i 3. ovog zakona.

Ako je protiv zaposlenog započeto krivično gonjenje zbog krivičnog dela učinjenog na radu ili u vezi sa radom, udaljenje može da traje do pravnosnažnog okončanja tog krivičnog postupka.

Član 168

Za vreme privremenog udaljenja zaposlenog sa rada u smislu čl. 165. i 166. ovog zakona, zaposlenom pripada naknada zarade u visini jedne četvrtine, a ako izdržava porodicu u visini jedne trećine osnovne zarade.

Naknada zarade za vreme privremenog udaljenja sa rada u smislu člana 166. ovog zakona isplaćuje se na teret organa koji je odredio pritvor.

Član 169

Zaposlenom za vreme privremenog udaljenja sa rada, u smislu čl. 165. i 166. ovog zakona, pripada razlika između iznosa naknade zarade primljene po osnovu člana 168. ovog zakona i punog iznosa osnovne zarade, i to:

1) ako krivični postupak protiv njega bude obustavljen pravnosnažnom odlukom, ili ako pravnosnažnom odlukom bude oslobođen optužbe, ili je optužba protiv njega odbijena, ali ne zbog nenadležnosti;

2) ako se ne utvrdi odgovornost zaposlenog za povredu radne obaveze ili nepoštovanje radne discipline iz člana 179. st. 2. i 3. ovog zakona.

Član 170

(Brisan)

XV IZMENA UGOVORA O RADU

  1. Izmena ugovorenih uslova rada

Član 171

Poslodavac može zaposlenom da ponudi izmenu ugovorenih uslova rada (u daljem tekstu: aneks ugovora):

1) radi premeštaja na drugi odgovarajući posao, zbog potreba procesa i organizacije rada;

2) radi premeštaja u drugo mesto rada kod istog poslodavca, u skladu sa članom 173. ovog zakona;

3) radi upućivanja na rad na odgovarajući posao kod drugog poslodavca, u skladu sa članom 174. ovog zakona;

4) ako je zaposlenom koji je višak obezbedio ostvarivanje prava iz člana 155. stav 1. tačka 5) ovog zakona;

5) radi promene elemenata za utvrđivanje osnovne zarade, radnog učinka, naknade zarade, uvećane zarade i drugih primanja zaposlenog koji su sadržani u ugovoru o radu u skladu sa članom 33. stav 1. tačka 11) ovog zakona;

6) u drugim slučajevima utvrđenim zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu.

Odgovarajućim poslom u smislu stava 1. tač. 1) i 3) ovog člana smatra se posao za čije se obavljanje zahteva ista vrsta i stepen stručne spreme koji su utvrđeni ugovorom o radu.

Član 172

Uz aneks ugovora o radu (u daljem tekstu: aneks ugovora) poslodavac je dužan da zaposlenom dostavi pismeno obaveštenje koje sadrži: razloge za ponuđeni aneks ugovora, rok u kome zaposleni treba da se izjasni koji ne može biti kraći od osam radnih dana i pravne posledice koje mogu da nastanu nepotpisivanjem aneksa ugovora.

Ako zaposleni potpiše aneks ugovora u ostavljenom roku, zadržava pravo da pred nadležnim sudom osporava zakonitost tog aneksa.

Zaposleni koji odbije ponudu aneksa ugovora u ostavljenom roku, zadržava pravo da u sudskom postupku povodom otkaza ugovora o radu u smislu člana 179. stav 5. tačka 2) ovog zakona, osporava zakonitost aneksa ugovora.

Smatra se da je zaposleni odbio ponudu aneksa ugovora ako ne potpiše aneks ugovora u roku iz stava 1. ovog člana.

Član 172a

Ako je potrebno da se određeni posao izvrši bez odlaganja, zaposleni može biti privremeno premešten na druge odgovarajuće poslove na osnovu rešenja, bez ponude aneksa ugovora u smislu člana 172. ovog zakona, najduže 45 radnih dana u periodu od 12 meseci.

U slučaju premeštaja iz stava 1. ovog člana zaposleni zadržava osnovnu zaradu utvrđenu za posao sa koga se premešta ako je to povoljnije za zaposlenog.

Odredbe člana 172. ovog zakona ne primenjuju se i u slučaju zaključivanja aneksa ugovora na inicijativu zaposlenog.

Izmena ličnih podataka o zaposlenom i podataka o poslodavcu i drugih podataka kojima se ne menjaju uslovi rada može da se konstatuje aneksom ugovora, na osnovu odgovarajuće dokumentacije, bez sprovođenja postupka za ponudu aneksa u smislu člana 172. ovog zakona.

Ugovor o radu sa aneksima koji su sastavni deo tog ugovora mogu da se zamene prečišćenim tekstom ugovora o radu, koji potpisuju poslodavac i zaposleni.

  1. Premeštaj u drugo mesto rada

Član 173

Zaposleni može da bude premešten u drugo mesto rada:

1) ako je delatnost poslodavca takve prirode da se rad obavlja u mestima van sedišta poslodavca, odnosno njegovog organizacionog dela;

2) ako je udaljenost od mesta u kome zaposleni radi do mesta u koje se premešta na rad manja od 50 km i ako je organizovan redovan prevoz koji omogućava blagovremeni dolazak na rad i povratak sa rada i obezbeđena naknada troškova prevoza u visini cene prevozne karte u javnom saobraćaju.

Zaposleni može da bude premešten u drugo mesto rada van slučajeva iz stava 1. ovog člana samo uz svoj pristanak.

  1. Upućivanje na rad kod drugog poslodavca

Član 174

Zaposleni može da bude privremeno upućen na rad kod drugog poslodavca na odgovarajući posao ako je privremeno prestala potreba za njegovim radom, dat u zakup poslovni prostor ili zaključen ugovor o poslovnoj saradnji, dok traju razlozi za njegovo upućivanje, a najduže godinu dana.

Zaposleni može, uz svoju saglasnost, u slučajevima iz stava 1. ovog člana i u drugim slučajevima utvrđenim opštim aktom ili ugovorom o radu, da bude privremeno upućen na rad kod drugog poslodavca i duže od godinu dana, dok traju razlozi za njegovo upućivanje.

Zaposleni može da bude privremeno upućen u smislu stava 1. ovog člana u drugo mesto rada ako su ispunjeni uslovi iz člana 173. stav 1. tačka 2) ovog zakona.

Zaposleni sa poslodavcem kod koga je upućen na rad zaključuje ugovor o radu na određeno vreme.

Po isteku roka na koji je upućen na rad kod drugog poslodavca zaposleni ima pravo da se vrati na rad kod poslodavca koji ga je uputio.

XVI PRESTANAK RADNOG ODNOSA

  1. Razlozi za prestanak radnog odnosa

Član 175

Radni odnos prestaje:

1) istekom roka za koji je zasnovan;

2) kad zaposleni navrši 65 godina života i najmanje 15 godina staža osiguranja, ako se poslodavac i zaposleni drukčije ne sporazumeju;

3) sporazumom između zaposlenog i poslodavca;

4) otkazom ugovora o radu od strane poslodavca ili zaposlenog;

5) na zahtev roditelja ili staratelja zaposlenog mlađeg od 18 godina života;

6) smrću zaposlenog;

7) u drugim slučajevima utvrđenim zakonom.

Član 176

Zaposlenom prestaje radni odnos nezavisno od njegove volje i volje poslodavca:

1) ako je na način propisan zakonom utvrđeno da je kod zaposlenog došlo do gubitka radne sposobnosti – danom dostavljanja pravnosnažnog rešenja o utvrđivanju gubitka radne sposobnosti;

2) ako mu je, po odredbama zakona, odnosno pravnosnažnoj odluci suda ili drugog organa, zabranjeno da obavlja određene poslove, a ne može da mu se obezbedi obavljanje drugih poslova – danom dostavljanja pravnosnažne odluke;

3) ako zbog izdržavanja kazne zatvora mora da bude odsutan sa rada u trajanju dužem od šest meseci – danom stupanja na izdržavanje kazne;

4) ako mu je izrečena mera bezbednosti, vaspitna ili zaštitna mera u trajanju dužem od šest meseci i zbog toga mora da bude odsutan sa rada – danom početka primenjivanja te mere;

5) u slučaju prestanka rada poslodavca, u skladu sa zakonom.

  1. Sporazumni prestanak radnog odnosa

Član 177

Radni odnos može da prestane na osnovu pisanog sporazuma poslodavca i zaposlenog.

Pre potpisivanja sporazuma, poslodavac je dužan da zaposlenog pisanim putem obavesti o posledicama do kojih dolazi u ostvarivanju prava za slučaj nezaposlenosti.

  1. Otkaz od strane zaposlenog

Član 178

Zaposleni ima pravo da poslodavcu otkaže ugovor o radu.

Otkaz ugovora o radu zaposleni dostavlja poslodavcu u pisanom obliku, najmanje 15 dana pre dana koji je zaposleni naveo kao dan prestanka radnog odnosa (otkazni rok).

Opštim aktom ili ugovorom o radu može da se utvrdi duži otkazni rok ali ne duži od 30 dana.

  1. Otkaz od strane poslodavca

1) Razlozi za otkaz

Član 179

Poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako za to postoji opravdani razlog koji se odnosi na radnu sposobnost zaposlenog i njegovo ponašanje i to:

1) ako ne ostvaruje rezultate rada ili nema potrebna znanja i sposobnosti za obavljanje poslova na kojima radi;

2) ako je pravnosnažno osuđen za krivično delo na radu ili u vezi sa radom;

3) ako se ne vrati na rad kod poslodavca u roku od 15 dana od dana isteka roka mirovanja radnog odnosa iz člana 79. ovog zakona, odnosno neplaćenog odsustva iz člana 100. ovog zakona.

Poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji svojom krivicom učini povredu radne obaveze, i to:

1) ako nesavesno ili nemarno izvršava radne obaveze;

2) ako zloupotrebi položaj ili prekorači ovlašćenja;

3) ako necelishodno i neodgovorno koristi sredstva rada;

4) ako ne koristi ili nenamenski koristi obezbeđena sredstva ili opremu za ličnu zaštitu na radu;

5) ako učini drugu povredu radne obaveze utvrđenu opštim aktom, odnosno ugovorom o radu.

Poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji ne poštuje radnu disciplinu, i to:

1) ako neopravdano odbije da obavlja poslove i izvršava naloge poslodavca u skladu sa zakonom;

2) ako ne dostavi potvrdu o privremenoj sprečenosti za rad u smislu člana 103. ovog zakona;

3) ako zloupotrebi pravo na odsustvo zbog privremene sprečenosti za rad;

4) zbog dolaska na rad pod dejstvom alkohola ili drugih opojnih sredstava, odnosno upotrebe alkohola ili drugih opojnih sredstava u toku radnog vremena, koje ima ili može da ima uticaj na obavljanje posla;

5) ako njegovo ponašanje predstavlja radnju izvršenja krivičnog dela učinjenog na radu i u vezi sa radom, nezavisno od toga da li je protiv zaposlenog pokrenut krivični postupak za krivično delo;

6) ako je dao netačne podatke koji su bili odlučujući za zasnivanje radnog odnosa;

7) ako zaposleni koji radi na poslovima sa povećanim rizikom, na kojima je kao poseban uslov za rad utvrđena posebna zdravstvena sposobnost, odbije da bude podvrgnut oceni zdravstvene sposobnosti;

8) ako ne poštuje radnu disciplinu propisanu aktom poslodavca, odnosno ako je njegovo ponašanje takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca.

Poslodavac može zaposlenog da uputi na odgovarajuću analizu u ovlašćenu zdravstvenu ustanovu koju odredi poslodavac, o svom trošku, radi utvrđivanja okolnosti iz stava 3. tač. 3) i 4) ovog člana ili da utvrdi postojanje navedenih okolnosti na drugi način u skladu sa opštim aktom. Odbijanje zaposlenog da se odazove na poziv poslodavca da izvrši analizu smatra se nepoštovanjem radne discipline u smislu stava 3. ovog člana.

Zaposlenom može da prestane radni odnos ako za to postoji opravdan razlog koji se odnosi na potrebe poslodavca i to:

1) ako usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za obavljanjem određenog posla ili dođe do smanjenja obima posla;

2) ako odbije zaključenje aneksa ugovora u smislu člana 171. stav 1. tač. 1-5) ovog zakona.

2) Mere za nepoštovanje radne discipline, odnosno povredu radnih obaveza

Član 179a

Poslodavac može zaposlenom za povredu radne obaveze ili nepoštovanje radne discipline u smislu člana 179. st. 2. i 3. ovog zakona da, ako smatra da postoje olakšavajuće okolnosti ili da povreda radne obaveze, odnosno nepoštovanje radne discipline, nije takve prirode da zaposlenom treba da prestane radni odnos, umesto otkaza ugovora o radu, izrekne jednu od sledećih mera:

1) privremeno udaljenje sa rada bez naknade zarade, u trajanju od jednog do 15 radnih dana;

2) novčanu kaznu u visini do 20% osnovne zarade zaposlenog za mesec u kome je novčana kazna izrečena, u trajanju do tri meseca, koja se izvršava obustavom od zarade, na osnovu rešenja poslodavca o izrečenoj meri;

3) opomenu sa najavom otkaza u kojoj se navodi da će poslodavac zaposlenom otkazati ugovor o radu bez ponovnog upozorenja iz člana 180. ovog zakona, ako u narednom roku od šest meseci učini istu povredu radne obaveze ili nepoštovanje radne discipline.

3) Postupak pre prestanka radnog odnosa ili izricanja druge mere

Član 180

Poslodavac je dužan da pre otkaza ugovora o radu u slučaju iz člana 179. st. 2. i 3. ovog zakona, zaposlenog pisanim putem upozori na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu i da mu ostavi rok od najmanje osam dana od dana dostavljanja upozorenja da se izjasni na navode iz upozorenja.

U upozorenju iz stava 1. ovog člana poslodavac je dužan da navede osnov za davanje otkaza, činjenice i dokaze koji ukazuju na to da su se stekli uslovi za otkaz i rok za davanje odgovora na upozorenje.

Član 180a

Poslodavac može zaposlenom iz člana 179. stav 1. tačka 1) ovog zakona da otkaže ugovor o radu ili izrekne neku od mera iz člana 179a ovog zakona, ako mu je prethodno dao pisano obaveštenje u vezi sa nedostacima u njegovom radu, uputstvima i primerenim rokom za poboljšanje rada, a zaposleni ne poboljša rad u ostavljenom roku.

Član 181

Zaposleni uz izjašnjenje može da priloži mišljenje sindikata čiji je član, u roku iz člana 180. ovog zakona.

Poslodavac je dužan da razmotri priloženo mišljenje sindikata.

Član 182

Ako otkaže ugovor o radu zaposlenom u slučaju iz člana 179. stav 5. tačka 1) ovog zakona, poslodavac ne može na istim poslovima da zaposli drugo lice u roku od tri meseca od dana prestanka radnog odnosa, osim u slučaju iz člana 102. stav 2. ovog zakona.

Ako pre isteka roka iz stava 1. ovog člana nastane potreba za obavljanjem istih poslova, prednost za zaključivanje ugovora o radu ima zaposleni kome je prestao radni odnos.

Član 183

Opravdanim razlogom za otkaz ugovora o radu, u smislu člana 179. ovog zakona, ne smatra se:

1) privremena sprečenost za rad usled bolesti, nesreće na radu ili profesionalnog oboljenja;

2) korišćenje porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta;

3) odsluženje ili dosluženje vojnog roka;

4) članstvo u političkoj organizaciji, sindikatu, pol, jezik, nacionalna pripadnost, socijalno poreklo, veroispovest, političko ili drugo uverenje ili neko drugo lično svojstvo zaposlenog;

5) delovanje u svojstvu predstavnika zaposlenih, u skladu sa ovim zakonom;

6) obraćanje zaposlenog sindikatu ili organima nadležnim za zaštitu prava iz radnog odnosa u skladu sa zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu.

  1. Postupak u slučaju otkaza

1) Rok zastarelosti

Član 184

Otkaz ugovora o radu iz člana 179. stav 1. tačka 1) i st. 2. i 3. ovog zakona poslodavac može dati zaposlenom u roku od šest meseci od dana saznanja za činjenice koje su osnov za davanje otkaza, odnosno u roku od godinu dana od dana nastupanja činjenica koje su osnov za davanje otkaza.

Otkaz ugovora o radu iz člana 179. stav 1. tačka 2) ovog zakona poslodavac može dati zaposlenom najkasnije do isteka roka zastarelosti za krivično delo utvrđeno zakonom.

2) Dostavljanje akta o otkazu ugovora o radu

Član 185

Ugovor o radu otkazuje se rešenjem, u pisanom obliku, i obavezno sadrži obrazloženje i pouku o pravnom leku.

Rešenje mora da se dostavi zaposlenom lično, u prostorijama poslodavca, odnosno na adresu prebivališta ili boravišta zaposlenog.

Ako poslodavac zaposlenom nije mogao da dostavi rešenje u smislu stava 2. ovog člana, dužan je da o tome sačini pismenu belešku.

U slučaju iz stava 3. ovog člana rešenje se objavljuje na oglasnoj tabli poslodavca i po isteku osam dana od dana objavljivanja smatra se dostavljenim.

Zaposlenom prestaje radni odnos danom dostavljanja rešenja osim ako ovim zakonom ili rešenjem nije određen drugi rok.

Zaposleni je dužan da narednog dana od dana prijema rešenja u pisanom obliku obavesti poslodavca ako želi da spor rešava pred arbitrom u smislu člana 194. ovog zakona.

3) Obaveza isplate zarade i naknade zarade

Član 186

Poslodavac je dužan da zaposlenom, u slučaju prestanka radnog odnosa, isplati sve neisplaćene zarade, naknade zarade i druga primanja koja je zaposleni ostvario do dana prestanka radnog odnosa u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu.

Isplatu obaveza iz stava 1. ovog člana, poslodavac je dužan da izvrši najkasnije u roku od 30 dana od dana prestanka radnog odnosa.

  1. Posebna zaštita od otkaza ugovora o radu

Član 187

Za vreme trudnoće, porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta poslodavac ne može zaposlenom da otkaže ugovor o radu.

Zaposlenom iz stava 1. ovog člana rok za koji je ugovorom zasnovao radni odnos na određeno vreme produžava se do isteka korišćenja prava na odsustvo.

Rešenje o otkazu ugovora o radu ništavo je ako je na dan donošenja rešenja o otkazu ugovora o radu poslodavcu bilo poznato postojanje okolnosti iz stava 1. ovog člana ili ako zaposleni u roku od 30 dana od dana prestanka radnog odnosa obavesti poslodavca o postojanju okolnosti iz stava 1. ovog člana i o tome dostavi odgovarajuću potvrdu ovlašćenog lekara ili drugog nadležnog organa.

Član 188

Poslodavac ne može da otkaže ugovor o radu, niti na drugi način da stavi u nepovoljan položaj zaposlenog zbog njegovog statusa ili aktivnosti u svojstvu predstavnika zaposlenih, članstva u sindikatu ili učešća u sindikalnim aktivnostima.

Teret dokazivanja da otkaz ugovora o radu ili stavljanje u nepovoljan položaj zaposlenog nije posledica statusa ili aktivnosti iz stava 1. ovog člana je na poslodavcu.

  1. Otkazni rok i novčana naknada

Član 189

Zaposleni kome je ugovor o radu otkazan zato što ne ostvaruje potrebne rezultate rada, odnosno nema potrebna znanja i sposobnosti u smislu člana 179. stav 1. tačka 1) ovog zakona, ima pravo na otkazni rok koji se utvrđuje opštim aktom ili ugovorom o radu, u zavisnosti od staža osiguranja, a koji ne može biti kraći od osam niti duži od 30 dana.

Otkazni rok počinje da teče narednog dana od dana dostavljanja rešenja o otkazu ugovora o radu.

Zaposleni može, u sporazumu sa nadležnim organom iz člana 192. ovog zakona, da prestane sa radom i pre isteka otkaznog roka, s tim što mu se za to vreme obezbeđuje naknada zarade u visini utvrđenoj opštim aktom i ugovorom o radu.

Član 189a

Zaposleni kome je radni odnos prestao ima pravo da od poslodavca zahteva potvrdu koja sadrži datum zasnivanja i prestanka radnog odnosa i vrstu, odnosno opis poslova na kojima je radio.

Na zahtev zaposlenog poslodavac može dati i ocenu njegovog ponašanja i rezultata rada u potvrdi iz stava 1. ovog člana ili u posebnoj potvrdi.

Član 190

(Brisan)

  1. Pravne posledice nezakonitog prestanka radnog odnosa

Član 191

Ako sud u toku postupka utvrdi da je zaposlenom prestao radni odnos bez pravnog osnova, na zahtev zaposlenog, odlučiće da se zaposleni vrati na rad, da mu se isplati naknada štete i uplate pripadajući doprinosi za obavezno socijalno osiguranje za period u kome zaposleni nije radio.

Naknada štete iz stava 1. ovog člana utvrđuje se u visini izgubljene zarade koja u sebi sadrži pripadajući porez i doprinose u skladu sa zakonom, u koju ne ulazi naknada za ishranu u toku rada, regres za korišćenje godišnjeg odmora, bonusi, nagrade i druga primanja po osnovu doprinosa poslovnom uspehu poslodavca.

Naknada štete iz stava 1. ovog člana isplaćuje se zaposlenom u visini izgubljene zarade, koja je umanjena za iznos poreza i doprinosa koji se obračunavaju po osnovu zarade u skladu sa zakonom.

Porez i doprinos za obavezno socijalno osiguranje za period u kome zaposleni nije radio obračunava se i plaća na utvrđeni mesečni iznos izgubljene zarade iz stava 2. ovog člana.

Ako sud u toku postupka utvrdi da je zaposlenom prestao radni odnos bez pravnog osnova, a zaposleni ne zahteva da se vrati na rad, sud će, na zahtev zaposlenog, obavezati poslodavca da zaposlenom isplati naknadu štete u iznosu od najviše 18 zarada zaposlenog, u zavisnosti od vremena provedenog u radnom odnosu kod poslodavca, godina života zaposlenog i broja izdržavanih članova porodice.

Ako sud u toku postupka utvrdi da je zaposlenom prestao radni odnos bez pravnog osnova, ali u toku postupka poslodavac dokaže da postoje okolnosti koje opravdano ukazuju da nastavak radnog odnosa, uz uvažavanje svih okolnosti i interesa obe strane u sporu, nije moguć, sud će odbiti zahtev zaposlenog da se vrati na rad i dosudiće mu naknadu štete u dvostrukom iznosu od iznosa utvrđenog u skladu sa stavom 5. ovog člana.

Ako sud u toku postupka utvrdi da je postojao osnov za prestanak radnog odnosa, ali da je poslodavac postupio suprotno odredbama zakona kojima je propisan postupak za prestanak radnog odnosa, sud će odbiti zahtev zaposlenog za vraćanje na rad, a na ime naknade štete dosudiće zaposlenom iznos do šest zarada zaposlenog.

Pod zaradom iz st. 5. i 7. ovog člana smatra se zarada koju je zaposleni ostvario u mesecu koji prethodi mesecu u kome mu je prestao radni odnos.

Naknada iz st. 1, 5, 6. i 7. ovog člana umanjuje se za iznos prihoda koje je zaposleni ostvario po osnovu rada, po prestanku radnog odnosa.

XVII OSTVARIVANJE I ZAŠTITA PRAVA ZAPOSLENIH

Član 192

O pravima, obavezama i odgovornostima iz radnog odnosa odlučuje:

1) u pravnom licu – nadležni organ kod poslodavca, odnosno lice utvrđeno zakonom ili opštim aktom poslodavca ili lice koje oni ovlaste;

2) kod poslodavca koji nema svojstvo pravnog lica – preduzetnik ili lice koje on ovlasti.

Ovlašćenje iz stava 1. ovog člana daje se u pisanom obliku.

Član 193

Zaposlenom se u pisanom obliku dostavlja rešenje o ostvarivanju prava, obaveza i odgovornosti, sa obrazloženjem i poukom o pravnom leku, osim u slučaju iz člana 172. ovog zakona.

Odredbe člana 185. st. 2 – 4. ovog zakona odnose se i na postupak dostavljanja rešenja iz stava 1. ovog člana.

Zaštita pojedinačnih prava

Član 194

Opštim aktom i ugovorom o radu može se predvideti postupak sporazumnog rešavanja spornih pitanja između poslodavca i zaposlenog.

Sporna pitanja u smislu stava 1. ovog člana rešava arbitar.

Arbitra sporazumom određuju strane u sporu iz reda stručnjaka u oblasti koja je predmet spora.

Rok za pokretanje postupka pred arbitrom jeste tri dana od dana dostavljanja rešenja zaposlenom.

Arbitar je dužan da donese odluku u roku od 10 dana od dana podnošenja zahteva za sporazumno rešavanje spornih pitanja.

Za vreme trajanja postupka pred arbitrom zbog otkaza ugovora o radu, zaposlenom miruje radni odnos.

Ako arbitar u roku iz stava 5. ovog člana ne donese odluku, rešenje o otkazu ugovora o radu postaje izvršno.

Odluka arbitra je konačna i obavezuje poslodavca i zaposlenog.

Član 195

Protiv rešenja kojim je povređeno pravo zaposlenog ili kad je zaposleni saznao za povredu prava, zaposleni, odnosno predstavnik sindikata čiji je zaposleni član ako ga zaposleni ovlasti, može da pokrene spor pred nadležnim sudom.

Rok za pokretanje spora jeste 60 dana od dana dostavljanja rešenja, odnosno saznanja za povredu prava.

Rokovi zastarelosti potraživanja iz radnog odnosa

Član 196

Sva novčana potraživanja iz radnog odnosa zastarevaju u roku od tri godine od dana nastanka obaveze.

XVIII POSEBNE ODREDBE

  1. Rad van radnog odnosa

1) Privremeni i povremeni poslovi

Član 197

Poslodavac može za obavljanje poslova koji su po svojoj prirodi takvi da ne traju duže od 120 radnih dana u kalendarskoj godini da zaključi ugovor o obavljanju privremenih i povremenih poslova sa:

1) nezaposlenim licem;

2) zaposlenim koji radi nepuno radno vreme – do punog radnog vremena;

3) korisnikom starosne penzije.

Ugovor iz stava 1. ovog člana zaključuje se u pisanom obliku.

Član 198

Poslodavac može za obavljanje privremenih i povremenih poslova da zaključi ugovor sa licem koje je član omladinske ili studentske zadruge u skladu sa propisima o zadrugama.

2) Ugovor o delu

Član 199

Poslodavac može sa određenim licem da zaključi ugovor o delu, radi obavljanja poslova koji su van delatnosti poslodavca, a koji imaju za predmet samostalnu izradu ili opravku određene stvari, samostalno izvršenje određenog fizičkog ili intelektualnog posla.

Ugovor o delu može da se zaključi i sa licem koje obavlja umetničku ili drugu delatnost u oblasti kulture u skladu sa zakonom.

Ugovor iz stava 2. ovog člana mora da bude u saglasnosti sa posebnim kolektivnim ugovorom za lica koja samostalno obavljaju delatnost u oblasti umetnosti i kulture, ako je takav kolektivni ugovor zaključen.

Ugovor iz stava 1. ovog člana zaključuje se u pisanom obliku.

Član 200

(Brisano)

4) Ugovor o stručnom osposobljavanju i usavršavanju

Član 201

Ugovor o stručnom osposobljavanju može da se zaključi, radi obavljanja pripravničkog staža, odnosno polaganja stručnog ispita, kad je to zakonom, odnosno pravilnikom predviđeno kao poseban uslov za samostalan rad u struci.

Ugovor o stručnom usavršavanju može da se zaključi, radi stručnog usavršavanja i sticanja posebnih znanja i sposobnosti za rad u struci, odnosno obavljanja specijalizacije, za vreme utvrđeno programom usavršavanja, odnosno specijalizacije, u skladu sa posebnim propisom.

Poslodavac može licu na stručnom osposobljavanju ili usavršavanju da obezbedi novčanu naknadu i druga prava, u skladu sa zakonom, opštim aktom ili ugovorom o stručnom osposobljavanju i usavršavanju.

Novčana naknada iz stava 3. ovog člana ne smatra se zaradom u smislu ovog zakona.

Ugovor iz st. 1. i 2. ovog člana zaključuje se u pisanom obliku.

5) Dopunski rad

Član 202

Zaposleni koji radi sa punim radnim vremenom kod poslodavca može da zaključi ugovor o dopunskom radu sa drugim poslodavcem, a najviše do jedne trećine punog radnog vremena.

Ugovorom o dopunskom radu utvrđuje se pravo na novčanu naknadu i druga prava i obaveze po osnovu rada.

Ugovor iz stava 1. ovog člana zaključuje se u pisanom obliku.

Član 203

(Brisano)

  1. Radna knjižica

Član 204**

Zaposleni ima radnu knjižicu, koju predaje poslodavcu prilikom zasnivanja radnog odnosa.

Radna knjižica je javna isprava.

Radnu knjižicu izdaje opštinska uprava.

Poslodavac je dužan da zaposlenom vrati uredno popunjenu radnu knjižicu na dan prestanka radnog odnosa.

U radnu knjižicu zabranjeno je unositi negativne podatke o zaposlenom.

Sadržinu radne knjižice, način unošenja podataka u radnu knjižicu i način vođenja registra o izdatim radnim knjižicama propisuje ministar.

XIX ORGANIZACIJE ZAPOSLENIH I POSLODAVACA

  1. Savet zaposlenih

Član 205

Zaposleni kod poslodavca koji ima više od 50 zaposlenih mogu obrazovati savet zaposlenih, u skladu sa zakonom.

Savet zaposlenih daje mišljenje i učestvuje u odlučivanju o ekonomskim i socijalnim pravima zaposlenih, na način i pod uslovima utvrđenim zakonom i opštim aktom.

  1. Sindikat zaposlenih

Član 206

Zaposlenima se jamči sloboda sindikalnog organizovanja i delovanja bez odobrenja, uz upis u registar.

Član 207

Zaposleni pristupa sindikatu potpisivanjem pristupnice.

Poslodavac je dužan da zaposlenom koji je član sindikata na ime sindikalne članarine odbije iznos od zarade na osnovu njegove pismene izjave i da taj iznos uplati na odgovarajući račun sindikata.

Član 208

Sindikat je dužan da dostavi poslodavcu akt o upisu u registar sindikata i odluku o izboru predsednika i članova organa sindikata, u roku od osam dana od dana dostavljanja akta o upisu sindikata u registar, odnosno od dana izbora organa sindikata.

Član 209

Sindikat ima pravo da bude obavešten od strane poslodavca o ekonomskim i radno-socijalnim pitanjima od značaja za položaj zaposlenih, odnosno članova sindikata.

Član 210

Poslodavac je dužan da sindikatu koji okuplja zaposlene kod poslodavca obezbedi tehničko-prostorne uslove u skladu sa prostornim i finansijskim mogućnostima, kao i da mu omogući pristup podacima i informacijama neophodnim za obavljanje sindikalnih aktivnosti.

Tehničko-prostorni uslovi za obavljanje aktivnosti sindikata utvrđuju se kolektivnim ugovorom ili sporazumom poslodavca i sindikata.

Član 211

Kolektivnim ugovorom ili sporazumom između poslodavca i sindikata kod poslodavca, može se utvrditi pravo na plaćeno odsustvo predstavniku sindikata, radi obavljanja sindikalne funkcije, srazmerno broju članova sindikata.

Ako kolektivni ugovor ili sporazum iz stava 1. ovog člana nije zaključen, lice ovlašćeno za zastupanje i predstavljanje reprezentativnog sindikata kod poslodavca za obavljanje sindikalne funkcije ima pravo:

1) na 40 plaćenih časova rada mesečno ako sindikat ima najmanje 200 članova i po jedan čas mesečno za svakih sledećih 100 članova;

2) na srazmerno manje plaćenih časova ako sindikat ima manje od 200 članova.

Ako kolektivni ugovor ili sporazum iz stava 1. ovog člana nije zaključen, predsednik podružnice i član organa sindikata imaju pravo na 50% plaćenih časova iz stava 2. ovog člana.

Član 212

Sindikalni predstavnik ovlašćen za kolektivno pregovaranje, odnosno određen za člana odbora za kolektivno pregovaranje, ima pravo na plaćeno odsustvo za vreme pregovaranja.

Član 213

Sindikalni predstavnik koji je određen da zastupa zaposlenog u radnom sporu sa poslodavcem pred arbitrom ili sudom ima pravo na plaćeno odsustvo sa rada za vreme zastupanja.

Član 214

Sindikalni predstavnik koji odsustvuje sa rada u skladu sa čl. 211-213. ovog zakona ima pravo na naknadu zarade koja ne može biti veća od njegove prosečne zarade u prethodnih 12 meseci u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu.

Naknadu zarade iz stava 1. ovog člana plaća poslodavac.

  1. Osnivanje sindikata i udruženja poslodavaca

Član 215

Sindikat, u smislu člana 6. ovog zakona, može da se osnuje u skladu sa opštim aktom sindikata.

Član 216

Udruženje poslodavaca mogu da osnuju poslodavci koji zapošljavaju najmanje 5% zaposlenih u odnosu na ukupan broj zaposlenih u određenoj grani, grupi, podgrupi ili delatnosti, odnosno na teritoriji određene teritorijalne jedinice.

Član 217

Sindikat i udruženje poslodavaca upisuju se u registar u skladu sa zakonom i drugim propisom.

Način upisa u registar sindikata i udruženja poslodavaca propisuje ministar.

  1. Reprezentativnost sindikata

Član 218

Sindikat se smatra reprezentativnim:

1) ako je osnovan i deluje na načelima slobode sindikalnog organizovanja i delovanja;

2) ako je nezavisan od državnih organa i poslodavaca;

3) ako se finansira pretežno iz članarine i drugih sopstvenih izvora;

4) ako ima potreban broj članova na osnovu pristupnica u skladu sa čl. 219. i 220. ovog zakona;

5) ako je upisan u registar u skladu sa zakonom i drugim propisom.

Prilikom utvrđivanja reprezentativnosti na osnovu broja članova, prioritet ima poslednja potpisana pristupnica sindikatu.

Član 219

Reprezentativnim sindikatom kod poslodavca smatra se sindikat koji ispunjava uslove iz člana 218. ovog zakona i u koji je učlanjeno najmanje 15% zaposlenih od ukupnog broja zaposlenih kod poslodavca.

Reprezentativnim sindikatom kod poslodavca smatra se i sindikat u grani, grupi, podgrupi ili delatnosti u koji je neposredno učlanjeno najmanje 15% zaposlenih kod tog poslodavca.

Član 220

Reprezentativnim sindikatom za teritoriju Republike Srbije, odnosno jedinice teritorijalne autonomije ili lokalne samouprave, odnosno za granu, grupu, podgrupu ili delatnost, smatra se sindikat koji ispunjava uslove iz člana 218 ovog zakona i u koji je učlanjeno najmanje 10% zaposlenih od ukupnog broja zaposlenih u grani, grupi, podgrupi ili delatnosti, odnosno na teritoriji određene teritorijalne jedinice.

  1. Reprezentativnost udruženja poslodavaca

Član 221

Udruženje poslodavaca smatra se reprezentatavnim:

1) ako je upisano u registar u skladu sa zakonom;

2) ako ima potreban broj zaposlenih kod poslodavaca – članova udruženja poslodavaca, u skladu sa članom 222. ovog zakona.

Član 222

Reprezentativnim udruženjem poslodavaca, u smislu ovog zakona, smatra se udruženje poslodavaca u koje je učlanjeno 10% poslodavca od ukupnog broja poslodavaca u grani, grupi, podgrupi ili delatnosti, odnosno na teritoriji određene teritorijalne jedinice, pod uslovom da ti poslodavci zapošljavaju najmanje 15% od ukupnog broja zaposlenih u grani, grupi, podgrupi ili delatnosti, odnosno na teritoriji određene teritorijalne jedinice.

  1. Utvrđivanje reprezentativnosti sindikata i udruženja poslodavaca

1) Organ nadležan za utvrđivanje reprezentativnosti

Član 223

Reprezentativnost sindikata kod poslodavca utvrđuje poslodavac u prisustvu predstavnika zainteresovanih sindikata, u skladu sa ovim zakonom.

Sindikat može da podnese zahtev za utvrđivanje reprezentativnosti Odboru za utvrđivanje reprezentativnosti sindikata i udruženja poslodavaca (u daljem tekstu: Odbor):

1) ako mu nije utvrđena reprezentativnost u smislu stava 1. ovog člana u roku od 15 dana od dana podnošenja zahteva;

2) ako smatra da reprezentativnost sindikata nije utvrđena u skladu sa ovim zakonom.

Član 224

Reprezentativnost sindikata za teritoriju Republike Srbije, odnosno jedinice teritorijalne autonomije ili lokalne samouprave, odnosno u grani, grupi, podgrupi ili delatnosti, i reprezentativnost udruženja poslodavaca – utvrđuje ministar, na predlog Odbora, u skladu sa ovim zakonom.

Član 225

Odbor čine po tri predstavnika Vlade, sindikata i udruženja poslodavaca, koji se imenuju na četiri godine.

Predstavnike Vlade imenuje Vlada na predlog ministra, a predstavnike sindikata i udruženja poslodavaca imenuju sindikati i udruženja poslodavaca – članovi Socijalno-ekonomskog saveta.

Administrativno-stručne poslove za Odbor obavlja ministarstvo.

2) Zahtev za utvrđivanje reprezentativnosti

Član 226

Zahtev za utvrđivanje reprezentativnosti (u daljem tekstu: zahtev) u smislu člana 223. stav 1. ovog zakona sindikat podnosi poslodavcu.

Uz zahtev se podnosi dokaz o ispunjenju uslova reprezentativnosti iz člana 218. stav 1. tač. 4) i 5) i člana 219. ovog zakona.

Član 227

Zahtev za utvrđivanje reprezentativnosti u smislu člana 223. stav 2. i člana 224. ovog zakona sindikat, odnosno udruženje poslodavaca, podnosi Odboru.

Uz zahtev se podnosi dokaz o ispunjenju uslova reprezentativnosti iz člana 218. stav 1. tač. 4) i 5) i čl. 219-222. ovog zakona, a za sindikat kod poslodavca i dokaz o ispunjenosti uslova iz člana 223. stav 2. ovog zakona.

Uz zahtev se dostavlja izjava lica ovlašćenog za zastupanje i predstavljanje sindikata, odnosno udruženja poslodavaca, o broju članova.

Ukupan broj zaposlenih i poslodavaca na teritoriji određene teritorijalne jedinice, u grani, grupi, podgrupi ili delatnosti utvrđuje se na osnovu podataka organa nadležnog za statistiku, odnosno drugog organa koji vodi odgovarajuću evidenciju.

Ukupan broj zaposlenih kod poslodavca utvrđuje se na osnovu potvrde poslodavca.

Poslodavac je dužan da izda potvrdu o broju zaposlenih na zahtev sindikata.

3) Postupak po zahtevu

Član 228

U postupku utvrđivanja reprezentativnosti sindikata kod poslodavca učestvuju i predstavnici sindikata osnovanih kod poslodavca.

O zahtevu iz člana 226. ovog zakona poslodavac odlučuje rešenjem na osnovu podnetih dokaza o ispunjenju uslova reprezentativnosti, u roku od 15 dana od dana podnošenja zahteva.

Član 229

Odbor utvrđuje da li su zahtev i dokazi podneti u skladu sa članom 227. ovog zakona.

Podnosilac zahteva dužan je da na zahtev Odbora dostavi i pristupnice sindikatu, odnosno sporazume i druge dokaze o pristupanju poslodavaca udruženju poslodavaca.

Podnosilac zahteva dužan je da u roku od 15 dana otkloni nedostatke, ako uz zahtev nisu podneti dokazi iz člana 227. ovog zakona.

Zahtev se smatra urednim i blagovremenim ako podnosilac zahteva otkloni nedostatke u roku utvrđenom u stavu 3. ovog člana.

Odbor može raditi i usvajati predlog ako je na sednici prisutno najmanje dve trećine ukupnog broja članova Odbora.

Odbor usvaja predlog većinom glasova od ukupnog broja članova Odbora.

Ako Odbor ne dostavi odgovarajući predlog u odgovarajućem roku, a najkasnije u roku od 30 dana od dana podnošenja zahteva, ministar može da odluči o zahtevu i bez predloga Odbora.

Član 230

Ministar na predlog Odbora donosi zaključak o odbacivanju zahteva:

1) ako je sindikat kod poslodavca podneo zahtev pre podnošenja zahteva za utvrđivanje reprezentativnosti poslodavcu, odnosno pre isteka roka iz člana 223. stav 2. tačka 1) ovog zakona;

2) ako podnosilac zahteva ne otkloni nedostatke u roku utvrđenom u članu 229 stav 3 ovog zakona.

Član 231

Ministar donosi rešenje o utvrđivanju reprezentativnosti sindikata, odnosno udruženja poslodavaca, na predlog Odbora, ako su ispunjeni uslovi utvrđeni ovim zakonom.

Rešenje iz stava 1. ovog člana donosi se u roku od 15 dana od dana podnošenja zahteva, odnosno od dana otklanjanja nedostataka u smislu člana 229. stav 3. ovog zakona.

Ministar donosi rešenje o odbijanju zahteva, na predlog Odbora, ako sindikat, odnosno udruženje poslodavaca, ne ispunjava uslove reprezentativnosti utvrđene ovim zakonom.

Protiv rešenja iz st. 1. i 3. ovog člana može se pokrenuti upravni spor.

Član 232

Ministar može da zahteva od Odbora preispitivanje predloga o utvrđivanju reprezentativnosti, u roku od osam dana od dana dostavljanja predloga, ako oceni da nisu utvrđene sve činjenice bitne za utvrđivanje reprezentativnosti.

Odbor je dužan da se izjasni o zahtevu iz stava 1. ovog člana i dostavi konačan predlog ministru u roku od tri dana od dana dostavljanja zahteva za preispitivanje predloga Odbora.

Ministar je dužan da postupi po predlogu iz stava 2 ovog člana i donese rešenje u smislu člana 231. ovog zakona.

4) Preispitivanje utvrđene reprezentativnosti

Član 233

Sindikat, poslodavci i udruženje poslodavaca mogu podneti zahtev za preispitivanje utvrđene reprezentativnosti po isteku roka od tri godine od dana donošenja rešenja iz člana 228. stav 2, člana 231. stav 1. i člana 232. stav 3. ovog zakona.

Preispitivanje reprezentativnosti sindikata kod poslodavca, utvrđene rešenjem poslodavca, može se pokrenuti na inicijativu poslodavca, odnosno na zahtev drugog sindikata kod tog poslodavca.

Zahtev za preispitivanje reprezentativnosti sindikata kod poslodavca utvrđene rešenjem ministra može podneti poslodavac kod koga je osnovan sindikat čija se reprezentativnost preispituje ili drugi sindikat kod tog poslodavca.

Zahtev za preispitivanje reprezentativnosti sindikata iz člana 220. ovog zakona može da podnese sindikat osnovan za teritorijalnu jedinicu, odnosno granu, grupu, podgrupu ili delatnost za koju je osnovan sindikat čija se reprezentativnost preispituje.

Zahtev za preispitavanje reprezentativnosti udruženja poslodavaca iz člana 222. ovog zakona može da podnese udruženje poslodavaca osnovano za granu, grupu, podgrupu ili delatnost, odnosno teritorijalnu jedinicu za koju je osnovano udruženje poslodavaca čija se reprezentativnost preispituje.

Član 234

Zahtev iz člana 233. stav 2. ovog zakona podnosi se poslodavcu kod koga je osnovan sindikat čija se reprezentativnost preispituje.

Zahtev i inicijativa iz člana 233. stav 2. sadrže naziv sindikata, broj akta o registraciji, razloge zbog kojih se zahteva preispitavanje reprezentativnosti i navođenje dokaza koji na to ukazuju.

Poslodavac je dužan da u roku od osam dana od dana prijema zahteva iz stava 1. ovog člana, odnosno pokretanja inicijative iz stava 2. ovog člana, o tome obavesti sindikat čija se reprezentativnost preispituje i zatraži da dostavi dokaze o ispunjavanju uslova reprezentativnosti u skladu sa ovim zakonom.

Sindikat je dužan da u roku od osam dana od dana prijema obaveštenja iz stava 3. ovog člana dostavi poslodavcu dokaze o ispunjavanju uslova reprezentativnosti.

Član 235

Zahtev iz člana 233. st. 3-5. ovog zakona podnosi se Odboru i sadrži naziv sindikata, odnosno udruženja poslodavaca, nivo osnivanja, broj akta o registraciji, razloge zbog kojih se zahteva preispitivanje reprezentativnosti i navođenje dokaza koji na to ukazuju.

Odbor je dužan da u roku od osam dana od dana prijema zahteva iz stava 1. ovog člana o tome obavesti sindikat, odnosno udruženje poslodavaca, čija se reprezentativnost preispituje i zatraži da dostave dokaze o ispunjavanju uslova reprezentativnosti u skladu sa ovim zakonom.

Sindikat, odnosno udruženje poslodavaca, dužni su da, u roku od 15 dana od dana prijema obaveštenja iz stava 2. ovog člana, dostave Odboru dokaze o ispunjavanju uslova reprezentativnosti.

Član 236

Postupak za preispitivanje reprezentativnosti sindikata, odnosno udruženja poslodavaca, vodi se u skladu sa odredbama čl. 228-232. ovog zakona.

Član 237

Rešenje o reprezentativnosti i rešenje o gubitku reprezentativnosti sindikata za određenu granu, grupu, podgrupu ili delatnost, odnosno za teritorijalnu jedinicu, kao i rešenje o utvrđivanju reprezentativnosti i rešenje o gubitku reprezentativnosti udruženja poslodavaca, objavljuju se u “Službenom glasniku Republike Srbije”.

  1. Pravna i poslovna sposobnost sindikata i udruženja poslodavaca

Član 238

Sindikat i udruženje poslodavaca stiču svojstvo pravnog lica danom upisa u registar, u skladu sa zakonom i drugim propisom.

Član 239

Sindikat, odnosno udruženje poslodavaca, kome je utvrđena reprezentativnost u skladu sa ovim zakonom, ima:

1) pravo na kolektivno pregovaranje i zaključivanje kolektivnog ugovora na odgovarajućem nivou;

2) pravo na učešće u rešavanju kolektivnih radnih sporova;

3) pravo na učešće u radu tripartitnih i multipartitnih tela na odgovarajućem nivou;

4) druga prava, u skladu sa zakonom.

XX KOLEKTIVNI UGOVORI

  1. Predmet i oblik kolektivnog ugovora

Član 240

Kolektivnim ugovorom, u skladu sa zakonom i drugim propisom, uređuju se prava, obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa, postupak izmena i dopuna kolektivnog ugovora, međusobni odnosi učesnika kolektivnog ugovora i druga pitanja od značaja za zaposlenog i poslodavca.

Kolektivni ugovor zaključuje se u pisanom obliku.

  1. Vrste kolektivnih ugovora

Član 241

Kolektivni ugovor može da se zaključi kao opšti, poseban, i kod poslodavca.

Član 242

Opšti kolektivni ugovor i poseban kolektivni ugovor za određenu granu, grupu, podgrupu ili delatnost zaključuju se za teritoriju Republike Srbije.

Član 243

Poseban kolektivni ugovor zaključuje se za teritoriju jedinice teritorijalne autonomije ili lokalne samouprave.

  1. Učesnici u zaključivanju kolektivnog ugovora

Član 244

Opšti kolektivni ugovor zaključuju reprezentativno udruženje poslodavaca i reprezentativni sindikat osnovani za teritoriju Republike Srbije.

Član 245

Poseban kolektivni ugovor za granu, grupu, podgrupu ili delatnost zaključuju reprezentativno udruženje poslodavaca i reprezentativni sindikat osnovani za granu, grupu, podgrupu ili delatnost.

Poseban kolektivni ugovor za teritoriju jedinice teritorijalne autonomije i lokalne samouprave zaključuju reprezentativno udruženje poslodavaca i reprezentativni sindikat osnovani za teritorijalnu jedinicu za koju se zaključuje kolektivni ugovor.

Član 246

Poseban kolektivni ugovor za javna preduzeća i javne službe zaključuju osnivač, odnosno organ koji on ovlasti, i reprezentativni sindikat.

Poseban kolektivni ugovor za teritoriju Republike za javna preduzeća i javne službe čiji je osnivač autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave može da zaključi Vlada i reprezentativni sindikat, ako postoji opravdani interes i u cilju obezbeđivanja jednakih uslova rada.

Poseban kolektivni ugovor za javna preduzeća i društva kapitala čiji je osnivač javno preduzeće zaključuju osnivač javnog preduzeća, odnosno organ koji on ovlasti i reprezentativni sindikat.

Poseban kolektivni ugovor za lica koja samostalno obavljaju delatnost u oblasti umetnosti ili kulture (samostalni umetnici) zaključuju reprezentativno udruženje poslodavaca i reprezentativni sindikat.

Član 247

Kolektivni ugovor kod poslodavca za javna preduzeća, društva kapitala čiji je osnivač javno preduzeće i javne službe zaključuju osnivač, odnosno organ koji on ovlasti, reprezentativni sindikat kod poslodavca i poslodavac. U ime poslodavca kolektivni ugovor potpisuje lice ovlašćeno za zastupanje poslodavca.

Član 248

Kolektivni ugovor kod poslodavca zaključuju poslodavac i reprezentativni sindikat kod poslodavca. U ime poslodavca kolektivni ugovor potpisuje lice ovlašćeno za zastupanje poslodavca.

Član 249

Ako nijedan od sindikata, odnosno nijedno od udruženja poslodavaca, ne ispunjava uslove reprezentativnosti u smislu ovog zakona, sindikati odnosno udruženja poslodavaca mogu zaključiti sporazum o udruživanju, radi ispunjenja uslova reprezentativnosti utvrđenih ovim zakonom i učestvovanja u zaključivanju kolektivnog ugovora.

Član 250

Ako kod poslodavca nije osnovan sindikat, zarada, naknada zarade i druga primanja zaposlenih mogu da se urede sporazumom.

Sporazum se smatra zaključenim kada ga potpišu lice ovlašćeno za zastupanje poslodavca i predstavnik saveta zaposlenih ili zaposleni koji je dobio ovlašćenje od najmanje 50% od ukupnog broja zaposlenih kod poslodavca.

Sporazum prestaje da važi danom stupanja na snagu kolektivnog ugovora.

  1. Pregovaranje i zaključivanje kolektivnog ugovora

Član 251

Ako u zaključivanju kolektivnog ugovora učestvuje više reprezentativnih sindikata ili reprezentativnih udruženja poslodavaca, odnosno sindikati ili udruženja poslodavaca koji su zaključili sporazum o udruživanju iz člana 249. ovog zakona, obrazuje se odbor za pregovore.

Članove odbora iz stava 1. ovog člana određuju sindikati, odnosno udruženja poslodavaca, srazmerno broju članova.

Član 252

U postupku pregovaranja radi zaključivanja kolektivnog ugovora kod poslodavca reprezentativni sindikat je dužan da sarađuje sa sindikatom u koji je učlanjeno najmanje 10% zaposlenih kod poslodavca, radi izražavanja interesa zaposlenih koji su učlanjeni u taj sindikat.

Član 253

Predstavnici sindikata i poslodavaca, odnosno udruženja poslodavaca, koji učestvuju u pregovaranju za zaključivanje kolektivnog ugovora i zaključuju kolektivni ugovor moraju da imaju ovlašćenje svojih organa.

Član 254

Učesnici u zaključivanju kolektivnog ugovora dužni su da pregovaraju.

Ako se u toku pregovora ne postigne saglasnost za zaključivanje kolektivnog ugovora u roku od 45 dana od dana započinjanja pregovora, učesnici mogu da obrazuju arbitražu za rešavanje spornih pitanja.

Za delatnosti od opšteg interesa, sporovi u zaključivanju, izmeni i dopuni i primeni kolektivnih ugovora rešavaju se u skladu sa zakonom.

Član 255

Sastav, način rada i dejstvo odluke arbitraže sporazumno utvrđuju učesnici u zaključivanju kolektivnog ugovora.

Rok za donošenje odluke ne može biti duži od 15 dana od dana obrazovanja arbitraže.

  1. Primena kolektivnih ugovora

Član 256

Opšti i poseban kolektivni ugovor neposredno se primenjuju i obavezuju sve poslodavce koji su u vreme zaključivanja kolektivnog ugovora članovi udruženja poslodavaca – učesnika kolektivnog ugovora.

Kolektivni ugovor iz stava 1. ovog člana obavezuje i poslodavce koji su naknadno postali članovi udruženja poslodavaca – učesnika kolektivnog ugovora, od dana pristupanja udruženju poslodavaca.

Kolektivni ugovor obavezuje poslodavce iz st. 1. i 2. ovog člana šest meseci nakon istupanja iz udruženja poslodavaca – učesnika kolektivnog ugovora.

Član 256a

Kolektivnom ugovoru može naknadno pristupiti poslodavac, odnosno udruženje poslodavaca koje nije potpisnik kolektivnog ugovora, odnosno nije član udruženja poslodavaca – učesnika kolektivnog ugovora.

Odluku o pristupanju kolektivnom ugovoru donosi nadležni organ poslodavca, odnosno udruženja poslodavaca iz stava 1. ovog člana, u skladu sa kojom se kolektivni ugovor primenjuje na njegove zaposlene od dana određenog u odluci.

O odluci iz stava 1. ovog člana, poslodavac, odnosno udruženje poslodavaca obaveštava potpisnike kolektivnog ugovora i organ koji vrši registraciju kolektivnog ugovora.

Odluka o pristupanju kolektivnom ugovoru prestaje da važi prestankom važenja kolektivnog ugovora ili ranije, odlukom nadležnog organa poslodavca, odnosno udruženja poslodavaca.

Član 257

Vlada može da odluči da se kolektivni ugovor ili pojedine njegove odredbe primenjuju i na poslodavce koji nisu članovi udruženja poslodavaca – učesnika kolektivnog ugovora.

Odluku iz stava 1. ovog člana Vlada može doneti radi ostvarivanja ekonomske i socijalne politike u Republici, u cilju obezbeđivanja jednakih uslova rada koji predstavljaju minimum prava zaposlenih, odnosno da bi se ublažile razlike u zaradama u određenoj grani, grupi, podgrupi ili delatnosti koje bitno utiču na socijalni i ekonomski položaj zaposlenih što ima za posledicu nelojalnu konkurenciju, pod uslovom da kolektivni ugovor čije se dejstvo proširuje obavezuje poslodavce koji zapošljavaju više od 50% zaposlenih u određenoj grani, grupi, podgrupi ili delatnosti.

Odluku iz stava 2. ovog člana Vlada donosi na zahtev jednog od učesnika u zaključivanju kolektivnog ugovora čije se dejstvo proširuje, na obrazloženi predlog ministarstva nadležnog za delatnost u kojoj je zaključen kolektivni ugovor, a po pribavljenom mišljenju Socijalno-ekonomskog saveta.

Uz zahtev za proširenje dejstva kolektivnog ugovora, podnosilac je dužan da dostavi dokaz o ispunjenosti uslova iz stava 2. ovog člana.

Poslodavci koje obavezuje kolektivni ugovor čije se dejstvo proširuje i broj njihovih zaposlenih, utvrđuje se na osnovu podatka organa koji vodi registar kolektivnih ugovora, odnosno drugog nadležnog organa u skladu sa zakonom.

Član 258

Vlada može, na zahtev poslodavca ili udruženja poslodavaca, da odluči da se kolektivni ugovor iz člana 257. ovog zakona u delu koji se odnosi na zarade i naknade zarade ne primenjuje na pojedine poslodavce ili udruženja poslodavaca.

Poslodavac, odnosno udruženje poslodavaca, mogu da podnesu zahtev za izuzimanje od primene kolektivnog ugovora sa proširenim dejstvom, ako zbog finansijsko-poslovnih rezultata nisu u mogućnosti da primene kolektivni ugovor.

Uz zahtev iz stava 2. ovog člana poslodavac ili udruženje poslodavaca dužni su da dostave dokaze o razlozima za izuzimanje od primene kolektivnog ugovora sa proširenim dejstvom.

Član 259

Odluku o izuzimanju od primene kolektivnog ugovora Vlada donosi na predlog ministarstva nadležnog za delatnost u kojoj je zaključen kolektivni ugovor i po pribavljenom mišljenju Socijalno-ekonomskog saveta.

Član 260

Vlada može staviti van snage odluku o proširenju dejstva kolektivnog ugovora i odluku o izuzimanju od primene kolektivnog ugovora, ako prestanu da postoje razlozi iz člana 257. stav 2. i člana 258. stav 2. ovog zakona.

Odluka iz stava 1. ovog člana donosi se po postupku za donošenje odluke o proširenom dejstvu kolektivnog ugovora, odnosno odluke o izuzimanju od primene kolektivnog ugovora.

Odluka iz čl. 257. i 259. ovog zakona prestaje da važi prestankom važenja kolektivnog ugovora, odnosno pojedinih njegovih odredaba, čije je dejstvo prošireno, odnosno izuzeto.

Član 261

Odluka iz čl. 257, 259. i 260. ovog zakona objavljuje se u “Službenom glasniku Republike Srbije”.

Član 262

Kolektivni ugovor kod poslodavca obavezuje i zaposlene kod poslodavca koji nisu članovi sindikata – potpisnika kolektivnog ugovora.

  1. Važenje i otkaz kolektivnog ugovora

Član 263

Kolektivni ugovor se zaključuje na period do tri godine.

Po isteku roka iz stava 1. ovog člana, kolektivni ugovor prestaje da važi, ako se učesnici kolektivnog ugovora drukčije ne sporazumeju najkasnije 30 dana pre isteka važenja kolektivnog ugovora.

Član 264

Važenje kolektivnog ugovora pre isteka roka iz člana 263. ovog zakona, može prestati sporazumom svih učesnika ili otkazom, na način utvrđen tim ugovorom.

U slučaju otkaza, kolektivni ugovor se primenjuje najduže šest meseci od dana podnošenja otkaza, s tim što su učesnici dužni da postupak pregovaranja započnu najkasnije u roku od 15 dana od dana podnošenja otkaza.

  1. Rešavanje sporova

Član 265

Sporna pitanja u primeni kolektivnih ugovora može da rešava arbitraža koju obrazuju učesnici kolektivnog ugovora, u roku od 15 dana od dana nastanka spora.

Odluka arbitraže o spornom pitanju obavezuje učesnike.

Sastav i način rada arbitraže uređuje se kolektivnim ugovorom.

Učesnici u zaključivanju kolektivnog ugovora mogu pred nadležnim sudom da ostvare zaštitu prava utvrđenih kolektivnim ugovorom.

  1. Registracija kolektivnih ugovora

Član 266

Opšti i poseban kolektivni ugovor, kao i njihove izmene, odnosno dopune, registruju se kod ministarstva.

Sadržinu i postupak registracije kolektivnih ugovora propisuje ministar.

  1. Objavljivanje kolektivnog ugovora

Član 267

Opšti i poseban kolektivni ugovor objavljuju se u “Službenom glasniku Republike Srbije”.

Način objavljivanja drugih kolektivnih ugovora utvrđuje se tim kolektivnim ugovorima.

XXI NADZOR

Član 268

Nadzor nad primenom ovog zakona, drugih propisa o radnim odnosima, opštih akata i ugovora o radu, kojima se uređuju prava, obaveze i odgovornosti zaposlenih vrši inspekcija rada.

Član 268a

U postupku inspekcijskog nadzora inspektor je ovlašćen da:

1) vrši uvid u opšte i pojedinačne akte, evidencije i drugu dokumentaciju radi utvrđivanja relevantnih činjenica;

2) utvrđuje identitet lica i uzima izjave od poslodavca, odgovornih lica, zaposlenih i drugih lica koja se zateknu na radu kod poslodavca;

3) vrši kontrolu da li je izvršena prijava na obavezno socijalno osiguranje, na osnovu podataka iz Centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja;

4) pregleda poslovne prostorije, objekte, postrojenja, uređaje i drugo;

5) nalaže preduzimanje preventivnih i drugih mera za koje je ovlašćen u skladu sa zakonom radi sprečavanja povreda zakona.

Član 268b

Poslodavac, odgovorno lice kod poslodavca i zaposleni dužni su da inspektoru omoguće vršenje nadzora, uvid u dokumentaciju i nesmetan rad i da mu obezbede podatke potrebne za vršenje inspekcijskog nadzora, u skladu sa zakonom.

Član 269

U vršenju inspekcijskog nadzora, inspektor rada je ovlašćen da rešenjem naloži poslodavcu da u određenom roku otkloni utvrđene povrede zakona, podzakonskog akta, opšteg akta i ugovora o radu.

Inspektor rada je ovlašćen da rešenjem naloži poslodavcu da sa zaposlenim koji je zasnovao radni odnos u smislu člana 32. stav 2. ovog zakona, zaključi ugovor o radu u pisanom obliku.

Poslodavac je dužan da, najkasnije u roku od 15 dana od dana isteka roka za otklanjanje utvrđene povrede, obavesti inspekciju rada o izvršenju rešenja.

Član 270

Inspektor rada podneće zahtev za pokretanje prekršajnog postupka ako nađe da je poslodavac, odnosno direktor ili preduzetnik, povredom zakona ili drugih propisa kojima se uređuju radni odnosi izvršio prekršaj.

Član 271

Ako inspektor rada nađe da je rešenjem poslodavca o otkazu ugovora o radu očigledno povređeno pravo zaposlenog, a zaposleni je pokrenuo radni spor, na zahtev zaposlenog odložiće svojim rešenjem izvršenje tog rešenja – do donošenja pravnosnažne odluke suda.

Inspektor rada će odbiti zahtev iz stava 1. ovog člana ako nađe da pravo zaposlenog nije očigledno povređeno.

Zaposleni može podneti zahtev iz st. 1. i 2. ovog člana u roku od 15 dana od dana pokretanja radnog spora.

Inspektor rada je dužan da donese rešenje iz st. 1. i 2. ovog člana u roku od 30 dana od dana podnošenja zahteva zaposlenog, ako su ispunjeni uslovi iz st. 1. i 2. ovog člana.

Član 272

Protiv rešenja inspektora rada može se izjaviti žalba ministru u roku od osam dana od dana dostavljanja rešenja.

Žalba na rešenje iz člana 271. ovog zakona ne odlaže izvršenje rešenja.

Ministar je dužan da u roku od 30 dana od dana prijema žalbe odluči po žalbi.

Protiv konačnog rešenja iz člana 271. st. 1. i 2. ovog zakona ne može da se pokrene upravni spor.

XXIa SARADNJA SA CENTRALNIM REGISTROM OBAVEZNOG SOCIJALNOG OSIGURANJA

Član 272a

Ministarstva nadležna za rad, državnu upravu i finansije mogu da preuzimaju podatke iz Jedinstvene baze Centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja potrebne za obavljanje poslova iz njihove nadležnosti.

XXII KAZNENE ODREDBE

Član 273

Novčanom kaznom od 800.000 do 2.000.000 dinara kazniće se za prekršaj poslodavac sa svojstvom pravnog lica:

1) ako sa licem koje radi nije zaključio ugovor o radu ili drugi ugovor u smislu ovog zakona (čl. 30-33. i čl. 197-202);

2) ako nije isplatio zaradu, odnosno minimalnu zaradu (čl. 104. i 111);

3) ako nije isplatio zaradu u novcu, osim u slučaju iz člana 45. ovog zakona (član 110);

4) ako zaposlenom ne dostavi obračun zarade u skladu sa odredbama ovog zakona (član 121);

5) ako nije doneo program rešavanja viška zaposlenih (član 153);

6) ako zaposlenom otkaže ugovor o radu suprotno odredbama ovog zakona (čl. 179-181. i čl. 187. i 188);

7) ako sprečava inspektora rada u vršenju inspekcijskog nadzora, odnosno na drugi način onemogućava vršenje inspekcijskog nadzora (član 268a i 268b);

8) ako ne postupi po rešenju inspektora rada u skladu sa odredbama ovog zakona (čl. 269. i 271).

Novčanom kaznom od 300.000 do 500.000 dinara za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se preduzetnik.

Novčanom kaznom od 50.000 do 150.000 dinara kazniće se za prekršaj iz stava 1. ovog člana odgovorno lice u pravnom licu, odnosno zastupnik pravnog lica.

Član 274

Novčanom kaznom od 600.000 do 1.500.000 dinara kazniće se za prekršaj poslodavac sa svojstvom pravnog lica:

1) ako prekrši zabranu diskriminacije u smislu ovog zakona (čl. 18-21);

2) ako zasnuje radni odnos sa licem mlađim od 18 godina života suprotno odredbama ovog zakona (član 25);

3) ako zaposlenom odredi prekovremeni rad suprotno odredbama ovog zakona (član 53);

4) ako je izvršio preraspodelu radnog vremena suprotno odredbama ovog zakona (čl. 57. i 60);

5) ako zaposlenom koji radi noću ne obezbedi obavljanje poslova u toku dana suprotno odredbama ovog zakona (član 62);

6) ako zaposlenom koji radi u smenama ne obezbedi izmenu smena suprotno odredbama ovog zakona (član 63);

7) ako zaposlenom mlađem od 18 godina života odredi da radi suprotno odredbama ovog zakona (čl. 84, 87. i 88);

8) ako zaposlenom između navršene 18. i 21. godine života odredi da radi suprotno odredbama ovog zakona (član 85);

9) ako ne obezbedi zaštitu materinstva, kao i prava po osnovu nege deteta i posebne nege deteta ili druge osobe u skladu sa odredbama ovog zakona (čl. 89-100);

10) ako zaposlenom ne isplati naknadu zarade u skladu sa odredbama ovog zakona (čl. 114-117);

11) ako zaposlenom uskrati prava iz radnog odnosa suprotno odredbama ovog zakona (član 147);

12) ako donese odluku o udaljenju zaposlenog suprotno odredbama ovog zakona ili ako zaposlenog udalji sa rada duže od roka propisanog ovim zakonom (čl. 165-169);

13) ako zaposlenom ponudi zaključivanje aneksa ugovora suprotno odredbama ovog zakona (čl. 171-174);

14) ako do dana prestanka radnog odnosa zaposlenom ne izvrši isplatu svih dospelih zarada, naknada zarada i drugih primanja (član 186);

15) ako odluči o pojedinačnom pravu, obavezi ili odgovornosti zaposlenog, a ne donese rešenje ili ga ne dostavi zaposlenom u skladu sa odredbama ovog zakona (član 193).

Novčanom kaznom od 200.000 do 400.000 dinara za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se preduzetnik.

Novčanom kaznom od 30.000 do 150.000 dinara kazniće se za prekršaj iz stava 1. ovog člana odgovorno lice u pravnom licu, odnosno zastupnik pravnog lica.

Član 275

Novčanom kaznom od 400.000 do 1.000.000 dinara kazniće se za prekršaj poslodavac sa svojstvom pravnog lica:

1) ako pozove na odgovornost predstavnika zaposlenih koji postupa u skladu sa zakonom i kolektivnim ugovorom (član 13);

2) ako zaposlenom ne preda primerak ugovora o radu u skladu sa odredbama ovog zakona (član 30. stav 4);

3) ako postupi suprotno odredbama ovog zakona koje uređuju godišnji odmor (čl. 68-75);

4) ako zaposlenom koji je ostvario pravo na mirovanje radnog odnosa uskrati pravo da se vrati na rad (član 79);

5) ako zaposlenom ne isplati naknadu troškova, odnosno drugo primanje u skladu sa odredbama ovog zakona (čl. 118-120).

Novčanom kaznom od 100.000 do 300.000 dinara za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se preduzetnik.

Novčanom kaznom od 20.000 do 40.000 dinara kazniće se za prekršaj iz stava 1. ovog člana odgovorno lice u pravnom licu.

Član 276

Novčanom kaznom od 100.000 dinara kazniće se za prekršaj poslodavac sa svojstvom pravnog lica, a preduzetnik sa kaznom od 50.000 dinara:

1) ako ne drži primerak ugovora ili kopije ugovora u skladu sa odredbama ovog zakona (član 35);

2) ako ne obezbedi vreme za odmor u toku dnevnog rada, dnevni i nedeljni odmor u skladu sa odredbama ovog zakona (čl. 64. do 67);

3) ako zaposlenom ne odobri korišćenje plaćenog odsustva u skladu sa odredbama ovog zakona (član 77);

4) ako ne vodi mesečnu evidenciju o zaradi i naknadi zarade u skladu sa odredbama ovog zakona (član 122);

5) ako zaposlenom uskrati pravo na otpremninu u skladu sa odredbama ovog zakona (član 158);

6) ako zaposlenom uskrati pravo na otkazni rok, odnosno naknadu zarade u skladu sa ovim zakonom (član 189);

7) ako zaposlenom ne vrati uredno popunjenu radnu knjižicu (član 204).

Novčanom kaznom od 10.000 dinara za prekršaj iz stava 1. ovog člana, kazniće se odgovorno lice u pravnom licu, odnosno zastupnik pravnog lica.

XXIII PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE

Član 277

Do donošenja podzakonskih akata iz čl. 46. stav 2, 96. stav 5, 103. stav 6, 204. stav 6, 217. stav 2. i 266. stav 2. ovog zakona, ostaju na snazi:

1) Pravilnik o načinu i postupku registrovanja ugovora o radu za obavljanje poslova van prostorija poslodavca i poslova kućnog pomoćnog osoblja (“Službeni glasnik RS”, broj 1/2002);

2) Pravilnik o uslovima, postupku i načinu ostvarivanja prava na odsustvo sa rada radi posebne nege deteta (“Službeni glasnik RS”, broj 1/2002);

3) Pravilnik o načinu izdavanja i sadržaju potvrde o nastupanju privremene sprečenosti za rad zaposlenog u smislu propisa o zdravstvenom osiguranju (“Službeni glasnik RS”, broj 1/2002);

4) Pravilnik o radnoj knjižici (“Službeni glasnik RS”, broj 17/97);

5) Pravilnik o upisu sindikalnih organizacija u registar (“Službeni glasnik RS”, br. 6/97, 33/97, 49/2000, 18/2001 i 64/2004);

6) Pravilnik o registraciji kolektivnih ugovora (“Službeni glasnik RS”, broj 22/97).

Član 278

Poslodavac je dužan da sa zaposlenima koji su zasnovali radni odnos do dana stupanja na snagu ovog zakona, a nemaju zaključen ugovor o radu, zaključi ugovor o uređivanju međusobnih prava, obaveza i odgovornosti, koji sadrži elemente iz člana 33. stav 1. ovog zakona, osim iz tač. 4) – 8).

Ugovorom iz stava 1. ovog člana ne zasniva se radni odnos.

Član 279

Poslodavci koji su do dana stupanja na snagu ovog zakona doneli odluku o preraspodeli radnog vremena za 2005. godinu, radno vreme zaposlenih organizovaće prema toj odluci.

Član 280

Zaposleni koji na dan stupanja na snagu ovog zakona nije u celini iskoristio godišnji odmor za 2004. godinu, godišnji odmor za tu godinu koristi po propisima koji su bili na snazi do dana stupanja na snagu ovog zakona, ako je to za zaposlenog povoljnije.

Član 281

Postupak za otkaz ugovora o radu koji je započet, a nije okončan do dana stupanja na snagu ovog zakona, okončaće se po propisima koji su bili na snazi do dana stupanja na snagu ovog zakona.

Član 282

Postupak za utvrđivanje viška zaposlenih koji je započet, a nije okončan do dana stupanja na snagu ovog zakona, okončaće se po propisima koji su bili na snazi do dana stupanja na snagu ovog zakona.

Zaposleni kome je konačnom odlukom nadležnog organa, po osnovu prestanka potrebe za njegovim radom, utvrđeno pravo na osnovu propisa koji su važili do dana stupanja na snagu ovog zakona – nastavlja da koristi to pravo prema tim propisima.

Član 283

Zaposleni kome je do dana stupanja na snagu ovog zakona utvrđeno pravo na novčanu naknadu u smislu člana 107. Zakona o radu (“Službeni glasnik RS”, br. 70/2001 i 73/2001) – nastavlja da ostvaruje pravo na novčanu naknadu u skladu sa tim zakonom.

Član 284

Odredbe kolektivnog ugovora koji je na snazi na dan stupanja na snagu ovog zakona, a koje nisu u suprotnosti sa ovim zakonom, ostaju na snazi do zaključivanja kolektivnog ugovora u skladu sa ovim zakonom.

Odredbe opšteg i posebnih kolektivnih ugovora zaključenih pre 21. decembra 2001. godine, a koje su na snazi na dan stupanja na snagu ovog zakona i koje nisu u suprotnosti sa ovim zakonom ostaju na snazi do zaključivanja kolektivnih ugovora u skladu sa ovim zakonom, a najduže šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Član 285

Izbor organa Fonda, u skladu sa odredbama čl. 129-136. ovog zakona, izvršiće se u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Zaposleni kojima se, u smislu člana 139. stav 2. ovog zakona, utvrdi pravo na potraživanje u periodu od dana stupanja na snagu ovog zakona do dana izbora organa Fonda – zahtev podnose u roku od 15 dana od dana izbora organa Fonda.

Član 286

Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaje da važi Zakon o radu (“Službeni glasnik RS”, br. 70/2001 i 73/2001).

Član 287

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u “Službenom glasniku Republike Srbije”.

 

Samostalni članovi Zakona o izmenama i dopunama Zakona o radu

(“Sl. glasnik RS”, br. 61/2005)

Član 11[s1]

Zaposlena žena koja je započela korišćenje porodiljskog odsustva u skladu sa članom 94. Zakona o radu (“Službeni glasnik RS”, broj 24/05) do dana stupanja na snagu ovog zakona – nastavlja da koristi pravo na porodiljsko odsustvo i odsustvo sa rada radi nege deteta u skladu sa odredbama tog člana.

Pravo iz stava 1. ovog člana pripada i ocu deteta.

Član 12[s1]

Odredbe člana 118. tač. 5) i 6) Zakona o radu (“Službeni glasnik RS”, broj 24/05) prestaju da se primenjuju danom stupanja na snagu ovog zakona, a primenjivaće se od 1. januara 2006. godine.

Odredbe člana 120. tač. 2) i 3) Zakona o radu (“Službeni glasnik RS”, broj 24/05) prestaju da važe 1. januara 2006. godine.

Član 13[s1]

Ovaj zakon stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u “Službenom glasniku Republike Srbije”, a odredba člana 4. ovog zakona primenjivaće se od 1. januara 2006. godine.

 

Samostalni član Zakona o dopuni Zakona o radu

(“Sl. glasnik RS”, br. 54/2009)

Član 2[s2]

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u “Službenom glasniku Republike Srbije”.

 

Samostalni članovi Zakona o izmenama i dopunama Zakona o radu

(“Sl. glasnik RS”, br. 75/2014)

PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE

Član 110[s3]

Poslodavac je dužan da pravilnik o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji poslova usaglasi sa odredbama ovog zakona u roku do 60 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Član 111[s3]

Poslodavac može sa zaposlenima koji su zasnovali radni odnos do dana stupanja na snagu ovog zakona da zaključi ugovor o radu ili aneks ugovora, u skladu sa odredbama člana 8. ovog zakona, u roku od 60 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Ugovorom iz stava 1. ovog člana ne zasniva se radni odnos.

Ako poslodavac sa zaposlenima iz stava 1. ovog člana ne zaključi ugovor o radu ili aneks ugovora u smislu tog stava, ugovori o radu zaključeni do dana stupanja na snagu ovog zakona ostaju na snazi u delu u kome nisu u suprotnosti sa ovim zakonom.

Član 112[s3]

Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaje da važi Pravilnik o načinu i postupku registrovanja ugovora o radu za obavljanje poslova van prostorija poslodavca i poslova kućnog pomoćnog osoblja (“Službeni glasnik RS”, broj 1/02).

Član 113[s3]

Ministar će doneti akt iz člana 54. ovog zakona u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Član 114[s3]

Postupci za ostvarivanje prava pred Fondom solidarnosti započeti do dana stupanja na snagu ovog zakona okončaće se po propisima koji važe do početka primene ovog zakona.

Član 115[s3]

Ugovori o zastupanju ili posredovanju koji su zaključeni do dana stupanja na snagu ovog zakona primenjuju se do isteka roka na koji su zaključeni.

Član 116[s3]

Član 204. Zakona o radu (“Službeni glasnik RS”, br. 24/05, 61/05, 54/09 i 32/13) i Pravilnik o radnoj knjižici (“Službeni glasnik RS”, broj 17/97) prestaju da važe 1. januara 2016. godine.

Radne knjižice izdate zaključno sa 31. decembrom 2015. godine nastavljaju da se koriste kao javne isprave, a podaci upisani u te knjižice mogu da služe kao dokaz za ostvarivanje prava iz radnog odnosa i drugih prava u skladu sa zakonom.

Član 117[s3]

Odredbe kolektivnog ugovora, odnosno pravilnika o radu koji je na snazi na dan stupanja na snagu ovog zakona, a koje nisu u suprotnosti sa ovim zakonom, ostaju na snazi do isteka važenja kolektivnog ugovora, odnosno do zaključivanja kolektivnog ugovora, odnosno donošenja pravilnika o radu u skladu sa ovim zakonom, a najduže šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Ministarstvo je dužno da obaveštenje o prestanku važenja posebnih kolektivnih ugovora iz stava 1. ovog člana objavi u “Službenom glasniku Republike Srbije”.

Član 118[s3]

Period za koji se utvrđuje otpremnina iz člana 65. ovog zakona, za zaposlene u preduzećima u restrukturiranju kojima je taj status utvrđen do dana stupanja na snagu ovog zakona, može se utvrditi i drugim propisom.

Član 119[s3]

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u “Službenom glasniku Republike Srbije”, osim odredaba člana 54. koje se primenjuju po isteku 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.

 

WWW.SUDSKIVESTAK.RS

 

 

ZAKON O ZATEZNOJ KAMATI

Član 1

Ovim zakonom uređuje se visina stope i način obračuna zatezne kamate koju plaća dužnik koji zadocni sa ispunjenjem novčane obaveze.

Član 2

Dužnik koji zadocni sa ispunjenjem novčane obaveze, pored glavnice, duguje i zateznu kamatu na iznos duga do dana isplate, i to po stopi utvrđenoj ovim zakonom.

Član 3

Stopa zatezne kamate, iz člana 2. ovog zakona, na iznos duga koji glasi na dinare, utvrđuje se na godišnjem nivou u visini referentne kamatne stope Narodne banke Srbije uvećane za osam procentnih poena.

Član 4

Stopa zatezne kamate, iz člana 2. ovog zakona, na iznos duga koji glasi na evre, utvrđuje se na godišnjem nivou u visini referentne kamatne stope Evropske centralne banke na glavne operacije za refinansiranje uvećane za osam procentnih poena.

Stopa zatezne kamate, iz člana 2. ovog zakona, na iznos duga koji glasi na drugu stranu valutu, utvrđuje se na godišnjem nivou u visini referentne/ osnovne kamatne stope koju propisuje i/ili primenjuje prilikom sprovođenja glavnih operacija centralna banka zemlje domicilne valute uvećane za osam procentnih poena.

Ukoliko referentna/osnovna kamatna stopa, iz st. 1. i 2. ovog člana, nije utvrđena kao fiksna kamatna stopa, nego je utvrđena u određenom rasponu između minimalne i maksimalne kamatne stope od strane domicilne centralne banke, stopa zatezne kamate utvrđuje se kao aritmetička sredina minimalne i maksimalne referentne/osnovne kamatne stope uvećane za osam procentnih poena.

Član 5

Stopa zatezne kamate utvrđuje se na način iz člana 4. ovog zakona i u slučaju kada iznos duga glasi na stranu valutu, a isplaćuje se u dinarima.

Član 6

Zatezna kamata, u smislu ovog zakona, obračunava se za kalendarski broj dana perioda docnje u izmirivanju obaveza u odnosu na kalendarski broj dana u godini (365, odnosno 366 dana), primenom prostog interesnog računa od sto i dekurzivnog načina obračuna, bez pripisa obračunate zatezne kamate glavnici istekom obračunskog perioda, prema sledećoj formuli:

k =  G x p x d 
    100 x Gd

 gde je:

k – iznos zatezne kamate,

G – iznos duga,

p – propisana godišnja stopa zatezne kamate,

d – kalendarski broj dana docnje u obračunskom periodu,

Gd – kalendarski broj dana u godini (365 – prosta godina, odnosno 366 dana – prestupna godina).

Zatezna kamata, iz stava 1. ovog člana, obračunava se za sve kalendarske dane u obračunskom periodu.

Pod obračunskim periodom podrazumeva se period od prvog dana docnje, odnosno promene iznosa duga i/ili promene stope zatezne kamate u periodu docnje za koji se vrši obračun, zaključno sa danom konačnog izmirenja glavnice, odnosno duga.

U obračunskim periodima iz stava 3. ovog člana, primenjuje se stopa zatezne kamate koja je važila u periodu za koji se vrši obračun.

Ukupan iznos zatezne kamate predstavlja zbir obračunate kamate za svaki pojedinačni obračunski period iz stava 3. ovog člana.

Član 7

Stope zatezne kamate iz čl. 3. i 4. ovog zakona objavljuje Narodna banka Srbije na svojoj internet prezentaciji i primenjuju se od narednog dana od dana objavljivanja.

Narodna banka Srbije će stope zatezne kamate iz člana 4. ovog zakona objavljivati za valute predviđene propisom kojim se utvrđuju vrste deviza i efektivnog stranog novca koje se kupuju i prodaju na deviznom tržištu.

Član 8

Odredbe ovog zakona ne primenjuju se na dužničko-poverilačke odnose za koje su visina stope i način obračuna zatezne kamate utvrđeni drugim zakonom.

Član 9

Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaje da važi Zakon o visini stope zatezne kamate (“Službeni list SRJ”, broj 9/01 i “Službeni glasnik RS”, br. 31/11 i 73/12 – US).

Član 10

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u “Službenom glasniku Republike Srbije”.

WWW.SUDSKIVESTAK.RS

 

PRAVA I OBAVEZE VEŠTAKA

PRAVA I OBAVEZE VEŠTAKA

 

Vida Petrović-Škero,

Predsednik Vrhovnog suda Srbije

U sudskim postupcima, i krivičnom i parničnom, izvešće se dokaz veštačenjem radi utvrđivanja ili razjašnjenja neke činjenice kad jepotrebno stručno znanje kojim sud ne raspolaže (član 249. Zakona o parničnom postupku – ZPP i član 113. Zakonika o krivičnompostupku – ZKP).Veštaci su treća lica u postupku. Specifičan su i stručan izvor saznanja. Povećanje broja i parničnih i krivičnih postupaka u kojima sudodređuje upravo ovaj dokaz, logično je s obzirom na razvoj medicine, tehničkih i prirodnih nauka, u vezi kojih sudija, kao pravnik, nemaspecifično stručno znanje. I sami veštaci, u okviru svoje struke, moraju imati sve veći stepen specijalizacije za specifične konkretneprobleme.U krivičnim postupcima, veštačenje određuje pis-menom naredbom organ koji vodi postupak. Ako za određenu vrstu veštačenja postojistručna ustanova ili se ono može obaviti u okviru državnog organa, po pravilu takvo veštačenje poveriće se takvoj ustanovi, organu kojiće odrediti jednog ili više stručnjaka koji će izvršiti veštačenje. Ako za koju vrstu veštačenja postoje kod suda stalno određeni veštaci,drugi veštaci se mogu odrediti samo ako postoji opasnost od odlaganja ili ako su stalni veštaci sprečeni ili to zahtevaju druge okolnosti(član 114. ZKP).U građanskim predmetima, stranka koja predlaže veštačenje dužna je da u predlogu naznači predmet i obim veštačenja i predloži lice zaveštaka sa liste stalnih sudskih veštaka, o čemu će se izjasniti i protivna strana. Ako se stranke ne sporazumeju o licu koje će bitiodređeno za veštaka i o predmetu i obimu veštačenja, o tome će odlučiti sud, koji može nezavisno od sporazuma stranaka odreditidrugog veštaka, ako oceni da složenost veštačenja to zahteva (član 250. ZPP). Veštačenje vrši jedan veštak. Sud može odrediti dva ili više veštaka kad oceni da je veštačenje složeno. Veštaci se određuju prvenstveno iz reda stalnih sudskih veštaka, a veštačenja se mogu poveriti i stručnoj ustanovi. Ako su veštačenja naročito složenija, a postoje posebne ustanove za određene vrste veštačenja, prvenstveno će se njima poveriti veštačenje (član 251. ZPP) .Imajući u vidu cilj koji se želi postići prilikom vođenja sudskih postupaka, i nacionalni sudovi treba da poštuju sadržinu Preporuke br. R(81) 7, Komiteta ministara državama članicama – O merama koje omogućavaju pristup sudu (Preporuka usvojena od strane Komitetaministara 14.5.1981. godine na 68. zasedanju). U glavi pod nazivom “uprošćavanje’’, u tačci 7. predviđeno je da treba preduzeti mere dase broj sudskih veštaka koji se postavljaju na zahtev suda ili stranaka u jednom predmetu svedu na najmanju moguću meru. Ovo je usaglasnosti sa željenim ciljem da se sudski postupci učine fleksibilnijim i efikasnim, a kako je u porastu broj veštačenja koja se određuju iu parničnim i krivičnim postupcima, broj veštaka treba svesti na najmanju moguću meru, da bi se došlo do mišljenja za koje je potrebnostručno znanje veštaka, ali na najefikasniji i najbriži način.Da bi se obezbedila efikasnosnost sudskih postupaka, i razumni rok, bez koga ne postoji pravo na pravično suđenje, a kako je topredviđeno i odredbom člana 6. Evropske konvencije o ljudskim pravima, veštaci, kao specifični učesnici u postupku, imaju predviđene i obaveze i prava. S toga nacionalni sistem i naše zemlje mora zakonom da utvrdi pravu meru obaveza veštaka, te da odredi njihova prava,da bi sud adekvatnom primenom ovih odredbi, omogućio da veštačenje, kao dokazno sredstvo, doprinese i kvalitetnom suđenju ipostizanju razumnog roka.

OBAVEZE VEŠTAKA

 

Veštačenje se određuje pismenom naredbom (član 114. ZKP) u krivičnim predmetima. U parničnim predmetima sud određuje veštačenje rešenjem koje mora da sadrži ime i prezime, zanimanje veštaka, predmet spora, predmet i obim veštačenja i rok za dostavljanje nalaza imišljenja u pismenom obliku (član 256. stav 1. ZPP).Obaveza veštaka u krivičnim predmetima je da se odazove pozivu i da svoj nalaz i mišljenje dostavi sudu, u roku određenom u naredbi.Rok se na zahtev veštaka iz opravdanih razloga, može produžiti (član 115. stav 1. ZKP). Veštak je u obavezi, i u građanskim predmetima,da svoj pisani nalaz i mišljenje, koje mora biti obrazloženo, dostavi sudu pre rasprave u određenom roku (član 257. stav 1. ZPP). Veštakima obavezu, ukoliko dostavi nalaz i mišljenje koji su nejasni, nepotpuni ili protivrečni sami sebi ili utvrđenim okolnostima da po nalogusuda nalaz i mišljenje dopuni, odnosno ispravi, što mora uraditi u roku koji mu sud odredi (član 258. stav 2. ZPP).Obaveza veštaka je da pre početka veštačenja brižljivo razmotri predmet, tačno navede sve što zapazi i nađe, i da dâ svoje mišljenje,nepristrasno i u skladu sa pravilima nauke i struke. Zakonik o krivičnom postupku precizno predviđa obaveze veštaka pri pregledu iobdukciji leša (član 124. do 128. ZKP). U slučaju veštačenja telesne, povrede obaveze veštaka predviđene su članom 129. ZKP. Član 130.predviđa obaveze veštaka u slučaju sumnje da je isključena ili smanjena uračunljivost okrivljenog usled duševne bolesti, zaostalogduševnog razvoja ili druge duševne poremećenosti i kada je obavezno da se izvrši veštačenje psihijatrijskim pregledom okrivljenog.Odredbom člana 131. ZKP utvrđena je mogućnost obaveznog telesnog pregleda osumnjičenog ili okrivljenog i bez njihovog pristanka, kaoi uzimanja uzorka krvi i preduzimanja drugih medicinskih radnji.Za razliku od veštačenja u krivičnim predmetima, kada Zakonik o krivičnom postupku tačno opredeljuje obaveze veštaka, koje mogu bitiposebno dopunjene odgovarajućim nalozima suda, u parničnoj proceduri, veštak će biti obavezan na davanje nalaza i mišljenja, tako štoće sud svakim konkretnim rešenjem tačno odrediti predmet spora, predmet i obim veštačenja. Veštak mora dostaviti nalaz u pismenomobliku, za razliku od obaveze koju ima u krivičnim postupcima, gde se nalaz može dati i na zapisnik pred sudom.Posledica nepostupanja po naredbi, odnosno rešenju suda, i u krivičnom i u građanskom postupku biće sankcionisana novčanom kaznom(član 115. stav 2. ZKP, odnosno član 254. stav 1. ZPP)

Komitet ministara zemalja članica Saveta Evrope doneo je 28. februara 1984. godine, Preporuku broj R (84) 5 – O načelima građanskogpostupka za unapređivanje ostvarivanja pravde, na osnovu člana 15 (P) Statuta Saveta Evrope. U njoj je navedeno da je sudu potrebnoobezbediti ovlašćenja potrebna za efikasnije vođenje postupka. Radi ovoga utvrđena su određena načela, te je u načelu broj 1. u stavu 4.navedeno da sankcije umanjenja naknade, plaćanja troškova ili naknade štete, treba da postoje i za sudskog veštaka, koji ne podnesenalaz ili neopravdano kasni sa podnošenjem nalaza. Nacionalno pravo je izvršilo implementaciju ove odredbe. Utvrđeno je zakonom da na zahtev stranke sud može rešenjem naložiti veštaku da naknadi troškove koje je prouzrokovao svojim neopravdanim izostankom ilineopravdanim odbijanjem da vrši veštačenje (član 254. stav 3. ZPP). Predviđeno je da i ako je zbog zloupotrebe procesnih ovlašćenjanekoj od stranaka naneta šteta, sud će oštećenoj stranci na njen zahtev dosuditi naknadu štete (član 182. stav 1. ZPP). Podnosilac ovakvog zahteva uvek može biti samo jedna strana u parnici, a tuženi može biti svaki učesnik u postupku. S toga u krug tuženih lica spadaju između ostalih i veštaci. Ova odredba odnosi se i na fizička i pravna lica koja mogu učestvovati u sporu kao veštaci (pojedinci ilipravno lice – institucija koja je određena da vrši veštačenje).Da bi se primenile ove vrste kaznenih odredbi u parničnim postupcima u odnosu na veštaka, potrebno je postojanje osnova za naknaduštete koju stranka pretrpi, u visini troškova koje je imala zbog nepoštovanja procesne discipline od strane veštaka. Međutim, da bi ovakvom zahtevu stranke moglo da se udovolji, potrebno je da sud u potpunosti ispuni svoju obavezu propisanu članom 256. ZPP, koji ustavu prvom utvrđuje šta sve mora da sadrži rešenje kojim se određuje veštačenje. Utvrđena je i sadržina poziva za ročište za glavnuraspravu, u kome veštak mora biti upozoren na posledice nedostavljanja nalaza i mišljenja u ostavljenom roku, odnosno neopravdanogizostanka sa ročišta i pravo na nagradu i naknadu troškova. Zakonska regulativa, dakle jasno utvrđuje i obaveze suda, odnosno nepoštovanje jasno utvrđenih obaveza suda u pogledu upozorenja veštaku. Shodno tome, veštak nema odgovornosti predviđenenavedenim odredbama, ukoliko sud nije ispunio sve svoje obaveze, a s druge strane pretpostavlja odgovornost suda u slučajuneispunjenja svojih obaveza koje proizilaze iz navedene odredbe. S obzirom na sve ovo, zakonska rešenja pored toga što predstavljajuosnov za obavezu, takođe su i osnov za pravo veštaka da zahtevaju od suda, u parničnoj proceduri, da im detaljno opredeli zadatak, tj.predmet i obim veštačenja, i utvrdi rok za dostavljanje nalaza i mišljenja veštaka u pismenom obliku.Sud ima pravo, u slučaju da se nedostaci ili sumnje iz nalaza i mišljenja veštaka ne mogu otkloniti ponovnim saslušanjem veštaka, daodredi druge veštake (član 122. ZKP; član 259. st. 2. i 3. ZPP). Pre nego što odredi novo veštačenje sa drugim veštacima, sud ćesaslušanjem veštaka, koji ima obavezu da odgovori na postavljena pitanja, da pokuša da prevaziđe nejasnoće, upotpuni nalaz veštaka iliotkloni protivrečnosti. Novom veštačenju će pristupiti ukoliko se nedostaci ne mogu otkloniti ponovnim saslušanjem veštaka.Veštaci koji se nalaze na spisku sudskih veštaka, imaju obavezu da po pozivu suda i donošenju odgovarajuće odluke suda, pristupeveštačenju. Međutim, veštaci imaju pravo da budu oslobođeni dužnosti veštačenja. Obaveštenje suda o postojanju razloga za oslobođenjepredstavlja i njihovu dužnost, posebno kad kod veštaka postoje razlozi koji su isti kao i oni zbog kojih svedok može uskratiti svedočenje iliodgovor na pojedina pitanja ili iz drugih opravdanih razloga.U parničnom postupku, veštak se na lični zahtev može osloboditi veštačenja iz razloga iz kojih i svedok može uskratiti svedočenje iliodgovor na pojedina pitanja, a i iz drugih opravdanih razloga (član 252. ZPP). U krivičnom postupku za veštaka se ne može odrediti lice koje ne može biti saslušano kao svedok (član 116. stav 1. u vezi člana 97. ZKP).Pored oslobođenja dužnosti veštačenja i u krivičnom i u parničnom postupku, veštak može na lični zahtev biti isključen ili izuzet iz istihrazloga kao i sudija i sudija porotnik, na lični zahtev (član 116. stav 2. ZKP; član 253. ZPP).

POSEBNOST KOD MEDICINSKOG VEŠTAČENJA

Prilikom davanja nalaza, veštak s jedne strane ima obavezu da čuva profesionalnu tajnu, ali s druge strane, zakonom mu je propisanaobaveza da svoje stručno znanje iz oblasti medicine upotrebi radi davanja odgovora na sporna pitanja koja se postavljaju pred sudom. Uz nalaz i mišljenje, najčešće veštak prilaže i lekarsku dokumentaciju. Imajući u vidu, da učesnici u postupku, a i treća lica imaju pravouvida u spise, osim kada je isključena javnost, ili su spisi označeni kao državna ili službena tajna, neadekvatno čuvanje medicinskedokumentacije može svakako predstavljati kršenje prava na poštovanje privatnog života lica, čija se dokumentacija nalazi priložena odstrane veštaka u spisima. Stoga je obaveza da se sva medicinska dokumentacija koja se odnosi na stranku ili drugog učesnika upostupku, a može biti dostupna učesnicima u postupku i trećim licima preda sudu u zatvorenom kovertu, radi obezbeđenja uslova da sene ugrozi pravo na privatnost. O ovome će morati da vodi računa i sud. Prilikom pripreme materijala za davanje nalaza i mišljenja, a radipoštovanja prava na privatan život, te radi čuvanja lekarske tajne, sudski veštak će u medicinskim ustanovama u kojima će pribavljatipotrebne podatke, da se legitimiše odlukom suda kojom je određen za sudskog veštaka za konkretan slučaj.

PRAVA VEŠTAKA

 

Veštak ima i pravo da dobije rešenje koje mora da sadrži njegovo ime i prezime, zanimanje, koji je predmet spora, da mu se tačno odredipredmet i zadatak veštačenja – obim, kao i da se označi rok za dostavljanje nalaza i mišljenja u pismenom obliku. U građanskojproceduri, uz prepis rešenja, mora mu se dostaviti poziv za ročište za glavnu raspravu kojim ga sud mora upozoriti da svoje mišljenjemora izneti savesno i u skladu sa pravilima nauke i struke i upozoriti ga na posledice nedostavljanja nalaza i mišljenja u ostavljenomroku, te posledice neopravdanog izostanka sa ročišta i pravo na nagradu i naknadu troškova (član 256. ZPP). Veštak ima pravo narazumni rok u kome može da sačini svoj nalaz i mišljenje. U krivičnim postupcima pored zakonom utvrđenih obaveza u pogledu zadatka isadržine nalaza veštaka, veštak ima i pravo da dobije pismenu naredbu, u kojoj će se navesti u pogledu kojih činjenica se obavljaveštačenje i tačno kome se poverava (član 114. stav 1. ZKP).Veštak, ukoliko dobije rešenje kojim se odlučuje o njegovim pravima i dužnostima (posebno rešenje o kažnjavanju ili odluka o naknadištete) ima pravo na pravni lek protiv odluke suda. Žalba protiv odluke prvostepenog suda koji je doneo rešenje, izjavljuje sedrugostepenom sudu, kao žalbenom.Prilikom svoga rada, u krivičnim predmetima veštaku se mogu davati razjašnjenja (član 117. stav 6. ZKP). Veštak, u parničnoj proceduri,nema na ovaj način formulisano pravo, s obzirom da je parnični sud u obavezi da, kroz rešenje kojim se određuje veštačenje, dâ precizan zadatak veštaku. Veštak uvek ima pravo da razmatra spise. Nadalje, u krivičnoj proceduri veštak može predložiti da se izvedu i dokazi ilipribave predmeti i podaci koji su od važnosti za davanje nalaza i mišljenja.Veštak ima pravo na naknadu putnih troškova i troškova za ishranu i prenoćište, na naknadu izgubljene zarade i troškova veštačenja, kaoi pravo na nagradu za izvršeno veštačenje.Obezbeđenje troškova za isplatu navedenih naknada veštaku određuje se shodno pravnoj prirodi sudskih postupaka koji se vode. Krivičnipostupak vodi se po službenoj dužnosti, s toga troškove krivičnog postupka između ostalog čine i troškovi za veštake. Oni se isplaćujuunapred iz sredstava organa koji vodi krivični postupak, a naplaćuju se docnije od lica koja su dužna da ih naknade, po odredbamaZakonika o krivičnom postupku (član 193. ZKP). Imajući u vidu da se dešava da sudski budžet nije uvek adekvatno određen, veštaci kojisu dali nalaz i mišljenje, često dolaze u situaciju da ne mogu da u razumnom roku ostvare i realizuju svoje pravo na naknadu troškova,kao i pravo na na-gradu za izvršeno veštačenje. U takvoj situaciji, veštak ima pravo da traži rešenje kojim se utvrđuje iznos koji mupripada na osnovu prava na naknadu troškova proisteklih u postupku davanja nalaza i mišljenja veštaka, te visina nagrade za izvršenoveštačenje, koje mu je odredio sud. Ovakva sudska odluka predstavlja izvršni naslov na osnovu koje se može, shodno odgovarajućimodredbama zakona, u izvršnom postupku izvršiti naplata potraživanja u odnosu na Republiku Srbiju, sa označenjem organa koji je uobavezi da izvrši isplatu.Građanski postupci predstavljaju isključivu dispoziciju stranaka. S obzirom na pravnu prirodu ove vrste postupaka, troškove veštačenjauvek mora predujmiti parnična stranka, koja je predložila izvođenje ove vrste dokaza. Sud uobičajeno nalaže stranci koja je predložilaveštačenje uplatu predujma veštačenja, iz koga će po obavljenom veštačenju i na osnovu rešenja suda, isplatiti određeni iznos veštaku.Ukoliko predujam nije položen, stranci će se naložiti da određeni iznos plati na račun suda, radi isplate troškova veštaku u roku od osamdana.Ukoliko se veštaku ne izvrši isplata troškova i nagrade koja mu pripada po određenju suda, a na ime davanja nalaza i mišljenja veštaka,veštak ima pravo da zahteva od suda da dobije rešenje kojim se određuje visina određene naknade za troškove i visina nagrade kojatakođe predstavlja izvršni naslov.U poslednje vreme uočena je pojava da su sudije ili predsednici sudova zadržavali isplatu troškova i nagrade veštacima u parničnompostupku i kada su bila obezbeđena sredstva od stranke koja je predlagala veštačenje, sa obrazloženjem da veštak nije vratio uprimerenim rokovima druge predmete sudu. Ovakvo ponašanje suda nije dozvoljeno, s obzirom da konkretni odnosi u pogledu obavezedavanja nalaza na osnovu rešenja i obaveze suda na isplatu troškova veštačenja, iz unapred položenog iznosa, proizilaze u svakomkonkretnom predmetu i ne mogu se uslovljavati obavljanjem poslova po rešenju iz drugog predmeta. U takvoj situaciji veštaci se moguobratiti, u smislu zakonskih odredaba predviđenih Zakonom o uređenju sudova, predsedniku neposredno višeg suda po pravu pritužbe, ilipristupiti prinudnom izvršenju rešenja koje se mora dostaviti veštaku na njegov zahtev.

ZAKLJUČAK

Da bi učesnici u postupku došli do realizovanja svojih prava u sudskim postupcima u razumnom roku, da bi sudstvo ostvarilo efikasnost,potrebno je da je dokaz veštačenjem izvršen u razumnom roku od strane stručnjaka, koji će dati svoj puni doprinos u sudskom postupku.Da bi se to realizovalo, potrebno je da veštaci imaju u potpunosti mogućnost da ostvare svoja prava, ali s druge strane i da ispune svojeobaveze. Jedino stvaranjem uslova koji omogućuju podjednako ostvarivanje i prava i obaveza, te da sudska, zakonodavna i izvršna vlast,svaka u svom domenu ostvari pretpostavke za ispunjenje obaveza u odnosu na veštake – sudska vlast da donosi adekvatna rešenja urazumnim rokovima, zakonodavna vlast da obezbedi efikasne zakone, a izvršna vlast da obezbedi dovoljan budžet, a da s druge straneveštaci ispune svoje obaveze u razumnom roku i sa potrebnim kvalitetom, tek tada se može postići puna efikasnost i potreban kvalitet zadonošenje pravilne sudske odluke.

WWW.SUDSKIVESTAK.RS

 

ODREDBE ZAKONA O PARNIČNOM POSTUPKU O SUDKIM VEŠTACIMA

ODREDBE ZAKONA O PARNIČNOM POSTUPKU O SUDKIM VEŠTACIMA

 

5. Veštaci

 

Član 259

Sud će da izvede dokaz veštačenjem ako je radi utvrđivanja ili razjašnjenja neke činjenice potrebno stručno znanje kojim sud ne raspolaže.

Član 260

Stranka koja predlaže izvođenje dokaza veštačenjem dužna je da u predlogu naznači predmet veštačenja, a može da predloži i određeno lice za veštaka.

Sud će suprotnoj stranci da dostavi predlog iz stava 1. ovog člana radi izjašnjavanja.

Ako ni jedna stranka ne predloži veštačenje ili u ostavljenom roku ne obezbedi troškove za veštačenje ili se ne podvrgne veštačenju sud će o tim činjenicama da odluči, primenom pravila o teretu dokazivanja (član 231. stav 1).

Član 261

Stranka može sudu da priloži pisani nalaz i mišljenje veštaka odgovarajuće struke, u vezi sa činjenicama iz člana 259. ovog zakona.

Nalaz i mišljenje iz stava 1. ovog člana sud će da dostavi suprotnoj stranci na izjašnjavanje.

Sud može rešenjem da odredi da se izvođenje dokaza veštačenjem sprovede čitanjem pisanog nalaza i mišljenja koje je stranka priložila, a nakon izjašnjavanja suprotne stranke, u smislu člana 260. stav 2. ovog zakona.

Član 262

Sud može da odredi izvođenje dokaza veštačenjem po službenoj dužnosti, ako je to propisano zakonom.

Član 263

Predlog iz člana 260. ovog zakona, pisani nalaz i mišljenje veštaka iz člana 261. ovog zakona, kao i izjašnjavanje suprotne stranke, podnose se sudu najkasnije do završetka pripremnog ročišta ili prvog ročišta za glavnu raspravu, ako pripremno ročište nije održano.

Član 264

Veštačenje, po pravilu, vrši jedan veštak. Sud može da odredi dva ili više veštaka ako oceni da je veštačenje složeno.

Veštaci se određuju iz registra sudskih veštaka, za određenu oblast veštačenja.

Sud rešenjem određuje veštaka, ako se stranke ne sporazumeju o veštaku ili ako dokaz veštačenjem nije izveden na način propisan članom 261. ovog zakona.

Ako za određenu oblast veštačenja nema sudskog veštaka upisanog u registar iz stava 2. ovog člana, veštačenje može da obavi lice odgovarajuće struke koje će sud da odredi. Lice koje sud odredi je dužno da pre veštačenja da izjavu da će nalaz i mišljenje dati po pravilima struke i svom najboljem znanju, objektivno i nepristrasno.

Član 265

Sud će veštaka, na njegov zahtev, da oslobodi dužnosti veštačenja iz razloga iz kojih svedok može da uskrati svedočenje ili odgovor na pojedino pitanje.

Sud može veštaka, na njegov zahtev, da oslobodi dužnosti veštačenja i iz drugih opravdanih razloga. Oslobođenje od dužnosti veštačenja može da traži i ovlašćeno lice organa ili organizacije u kojoj je veštak zaposlen.

Član 266

Veštak može da bude isključen ili izuzet iz istih razloga kao i sudija ili sudija porotnik, a za veštaka može da se odredi lice koje je ranije bilo saslušano kao svedok.

Stranka je dužna da podnese zahtev za izuzeće veštaka kad sazna da postoji razlog za izuzeće, a najkasnije pre početka izvođenja dokaza veštačenjem.

U zahtevu za izuzeće veštaka, stranka je dužna da navede okolnosti na kojima zasniva svoj zahtev za izuzeće.

O zahtevu za isključenje i izuzeće veštaka odlučuje sud. Zamoljeni sud odlučuje o izuzeću ako sprovodi izvođenje dokaza veštačenjem.

Protiv rešenja kojim se usvaja zahtev za izuzeće veštaka nije dozvoljena žalba, a protiv rešenja kojim se zahtev odbija nije dozvoljena posebna žalba.

Ako je stranka saznala za razlog za isključenje ili izuzeće veštaka posle izvršenog veštačenja i prigovara veštačenju iz tog razloga, sud će da postupi kao da je zahtev za isključenje ili izuzeće podnet pre izvršenog veštačenja.

Član 267

Sud će da kazni novčanom kaznom od 10.000 do 150.000 dinara veštaka fizičko lice, odnosno od 30.000 do 1.000.000 dinara pravno lice koje obavlja veštačenje, ako veštak ne dođe na ročište iako je uredno pozvan, a izostanak ne opravda ili ako u ostavljenom roku ne podnese svoj nalaz i mišljenje.

Sud može da kazni novčanom kaznom od 10.000 do 150.000 dinara veštaka fizičko lice, odnosno od 30.000 do 1.000.000 dinara pravno lice koje obavlja veštačenje, ako veštak bez opravdanog razloga odbije da vrši veštačenje.

Novčanom kaznom od 10.000 do 150.000 dinara može da se kazni i odgovorno lice u pravnom licu koje obavlja veštačenje u slučaju iz st. 1. i 2. ovog člana.

Novčana kazna iz st. 1. do 2. ovog člana izvršava se na način propisan u članu 190. ovog zakona.

Rešenje o kazni sud može da stavi van snage pod uslovima iz člana 257. stav 5. ovog zakona.

Na zahtev stranke sud može rešenjem da naloži veštaku da naknadi troškove koje je prouzrokovao svojim neopravdanim nedolaskom ili neopravdanim odbijanjem da vrši veštačenje.

Član 268

Veštak ima pravo na naknadu putnih troškova i troškova ishrane i smeštaja, u skladu sa posebnim propisom, na izgubljenu zaradu i troškove veštačenja, kao i pravo na nagradu za izvršeno veštačenje.

U pogledu naknade troškova i nagrade veštaka shodno se primenjuju odredbe člana 258. st. 2. i 3. ovog zakona.

Stranka koja je predložila veštačenje ili ako je sud naložio stranci da snosi troškove veštačenja određenog po službenoj dužnosti, plaća naknadu i nagradu veštaku, a o izvršenom plaćanju podnosi dokaz sudu u roku od osam dana od dana uplate.

Član 269

Sud određuje veštačenje posebnim rešenjem koje sadrži: predmet spora, predmet veštačenja, rok za dostavljanje sudu nalaza i mišljenja u pisanom obliku, lično ime ili naziv lica kome je povereno veštačenje kao i podatke iz registra veštaka.

Rok za podnošenje sudu nalaza i mišljenja ne može da bude duži od 60 dana.

Prepis rešenja dostavlja se veštaku i strankama zajedno sa pozivom za ročište za glavnu raspravu.

Sud će u rešenju da upozori veštaka da je dužan da obavesti stranke o danu određenom za veštačenje, ako je njihovo prisustvo potrebno, da nalaz i mišljenje mora da izradi u skladu sa pravilima struke objektivno i nepristrasno, na posledice nedostavljanja nalaza i mišljenja u određenom roku, odnosno neopravdanog izostanka sa ročišta i obavesti ga o pravu na nagradu i naknadu troškova.

Rešenje o određivanju veštaka po službenoj dužnosti, pored podataka iz stava 1. ovog člana sadrži i podatke o iznosu predujma za veštačenje i nalog strankama za plaćanje predujma u određenom roku.

Član 270

Veštak svoj pisani nalaz i mišljenje podnosi sudu najkasnije 15 dana pre ročišta.

Sud dostavlja strankama nalaz i mišljenje najkasnije osam dana pre zakazane rasprave.

Pisani nalaz veštaka mora da sadrži: obrazloženje sa navođenjem činjenica i dokaza na kojima je nalaz zasnovan i stručno mišljenje; podatke o tome gde i kada je izvršeno veštačenje; podatke o licima koja su prisustvovala veštačenju, odnosno o licima koja nisu prisustvovala, a uredno su pozvana; i podatke o priloženim dokumentima.

Ako veštak dostavi nalaz i mišljenje koji je nejasan, nepotpun ili protivrečan sam sebi, sud će da naloži veštaku da dopuni ili ispravi nalaz i mišljenje i odrediće rok za otklanjanje nedostataka, odnosno pozvaće veštaka da se izjasni na ročištu.

Član 271

Ako stranka ima primedbe na nalaz i mišljenje sudskog veštaka dostaviće ih u pisanom obliku, u roku koji sud odredi za izjašnjavanje.

Stranka može da angažuje stručnjaka ili drugog veštaka upisanog u registar sudskih veštaka, koji će da sačini primedbe na dostavljeni nalaz i mišljenje ili nov nalaz i mišljenje u pisanom obliku. Na ročištu za glavnu raspravu sud može da ih pročita i da dozvoli tom licu da učestvuje u raspravi, postavljanjem pitanja i davanjem objašnjenja.

Sud će na ročištu da raspravi primedbe i pokušaće da usaglasi nalaze i stručna mišljenja veštaka.

Ako se na ročištu ne usaglase nalaz i stručna mišljenja veštaka, odnosno ako sud smatra da bitne činjenice nisu dovoljno raspravljene, sud će da odredi novo veštačenje koje će da poveri drugom veštaku i o tome će da obavesti stranke.

U slučaju iz stava 4. ovog člana, stranke snose troškove veštačenja na jednake delove.

Član 272

Ako veštak ne podnese nalaz i mišljenje u određenom roku, sud može, na predlog stranke, da odredi drugog veštaka, pošto istekne rok koji je strankama odredio da se o tome izjasne.

U slučaju iz stava 1. ovog člana, kao i ako veštak ne postupi po nalogu suda iz člana 270. stav 4. ovog zakona, sud će veštaka da kazni novčanom kaznom iz člana 267. st. 1. i 2. ovog zakona i obavestiće o tome ministarstvo nadležnog za poslove pravosuđa radi pokretanja postupka brisanja veštaka iz registra sudskih veštaka.

Član 273

Ako je određeno više veštaka, oni mogu da podnesu zajednički nalaz i mišljenje ako se u nalazu i mišljenju slažu. Ako se u nalazu i mišljenju ne slažu, svaki veštak posebno iznosi svoj nalaz i mišljenje.

Ako se podaci veštaka o njihovom nalazu bitno razlikuju ili ako je nalaz jednog ili više veštaka nejasan, nepotpun ili u protivrečnosti sam sa sobom ili sa utvrđenim okolnostima, a ti nedostaci ne mogu da se otklone ponovnim saslušanjem veštaka ili se pojavi sumnja u pravilnost datog mišljenja, sud će na predlog stranke da odredi novo veštačenje, u skladu sa članom 271. ovog zakona.

Član 274

Protiv rešenja suda iz čl. 261, 262, 264, 269. i 273. ovog zakona nije dozvoljena žalba.

Član 275

Odredbe ovog zakona o veštacima shodno se primenjuju i na prevodioce i tumače.

WWW.SUDSKIVESTAK.RS

 

PRAVILNIK O NAKNADI TROŠKOVA U SUDSKIM POSTUPCIMA

PRAVILNIK O NAKNADI TROŠKOVA U SUDSKIM POSTUPCIMA

Prečišćeni tekst

(“Sl. glasnik RS”, br. 57/03 i 69/11)

I. UVODNE ODREDBE

 

Član 1.

Ovim pravilnikom propisuju se uslovi, visina i način naknade troškova koji u sudskim postupcima pripadaju svedocima, veštacima, tumačima i stručnim licima; privatnom tužiocu, oštećenom kao tužiocu, oštećenom i okrivljenom u krivičnom postupku, predujam za troškove izvršenja u skladu sa Zakonom o izvršenju i obezbeđenju; stranci i umešaču u parničnom postupku; braniocu, punomoćniku i zakonskom zastupniku; sudu za vršenje radnji van zgrade suda.

Ovim pravilnikom propisuju se i naknada troškova lečenja okrivljenog, visina paušalnog iznosa u skladu sa Zakonikom o krivičnom postupku, predujam za troškove izvršenja u skladu sa Zakonom o izvršenju i obezbeđenju i naknada troškova objavljivanja sudskih odluka.

Član 2.

Troškovi se nadoknađuju pod uslovima utvrđenim zakonom, drugim propisom i ovim pravilnikom.

Član 3.

Troškovi se nadoknađuju na zahtev lica koje ima pravo na naknadu.

Sud je dužan da lice pouči o pravu na naknadu troškova, a posebno o mogućnosti gubitka prava ako zahtev ne bude podnet u propisanom roku ili na propisan način.

Pouka i izjava lica u vezi sa njegovim pravom na naknadu troškova unose se u zapisnik.

II. TROŠKOVI SVEDOKA, VEŠTAKA, TUMAČA I STRUČNOG LICA

1. Vrste troškova

Član 4.

Troškove svedoka, veštaka, tumača i stručnog lica (u daljem tekstu: učesnik u postupku) čine putni troškovi, troškovi za ishranu i prenoćište i izgubljena zarada.

Veštaku, tumaču i stručnom licu pripadaju i troškovi neposrednog vršenja radnje u postupku (veštačenje, tumačenje, davanje objašnjenja) i nagrada.

2. Putni troškovi

Član 5.

Putne troškove čine troškovi putovanja učesnika u postupku sredstvom javnog prevoza od mesta prebivališta, odnosno boravišta do mesta izvršenja radnje i troškovi povratka, kao i troškovi putovanja unutar mesta prebivališta.

Član 6.

Nadoknađuju se troškovi putovanja najkraćim putem i najekonomičnijim sredstvom javnog prevoza.

Član 7.

Putni troškovi nadoknađuju se u visini stvarnih izdataka za putovanje, koji se utvrđuju na osnovu prevozne karte ili na drugi pogodan način.

Član 8.

Putni troškovi ne nadoknađuju se učesniku u postupku koji ima pravo na stalnu besplatnu vožnju u javnom prevozu.

Učesniku u postupku koji ima pravo na povlasticu u javnom prevozu nadoknađuju se samo stvarni izdaci za putovanje.

Član 9.

Ako sredstvo javnog prevoza ne postoji, ne saobraća u pogodno vreme ili iz drugih razloga nije dostupno, putni troškovi nadoknađuju se prema broju pređenih kilometara najkraćim putem (u daljem tekstu: kilometraža).

Kilometraža se nadoknađuje u iznosu od 25% od cene jednog litra goriva po pređenom ili započetom kilometru.

3. Troškovi za ishranu i prenoćište

Član 10.

Troškovi za ishranu nadoknađuju se učesniku u postupku koji je van mesta prebivališta ili boravišta, odnosno adrese stana morao da provede više od osam časova, računajući i vreme potrebno za dolazak u mesto izvršenja radnje i vreme potrebno za povratak.

Troškovi za prenoćište nadoknađuju se učesniku u postupku koji nije mogao istog dana da se vrati u mesto prebivališta, odnosno boravišta, kao i ako je za izvršenje radnje bilo potrebno višednevno odsustvovanje iz mesta prebivališta, odnosno boravišta.

Troškovi za ishranu i prenoćište određuju se prema prosečnim cenama u mestu u kome se preduzima radnja ili njemu najbližem mestu.

4. Izgubljena zarada

Član 11.

Izgubljena zarada nadoknađuje se učesniku u postupku koji je u radnom odnosu, koji je zemljoradnik, preduzetnik ili na drugi način, u skladu sa zakonom, ostvaruje zaradu.

Član 12.

Licu u radnom odnosu zaradu, odnosno platu nadoknađuje poslodavac.

Poslodavac ima pravo da od suda, odnosno drugog organa koji vodi postupak zahteva refundaciju iznosa koji je licu u radnom odnosu isplatio na ime naknade zarade, odnosno plate.

Član 13.

Zemljoradniku, preduzetniku i licu koje na drugi način ostvaruje zaradu u skladu sa zakonom, izgubljena zarada određuje se srazmerno izgubljenom vremenu, pri čemu se vodi računa o vrsti zanimanja i dnevnoj zaradi.

5. Troškovi za pratioca

Član 14.

Učesniku u postupku koji ima pravo na pomoć i negu prema propisima o penzijskom i invalidskom osiguranju, nadoknađuju se i troškovi pratioca i to po čl. 4-13. i 15. ovog pravilnika.

6. Troškovi za učestvovanje u radnjama u više predmeta

Član 15.

Učesniku u postupku koji je vršio radnje u više predmeta, istog dana ili više uzastopnih dana, troškovi se nadoknađuju u jednostrukom iznosu. Ovaj iznos deli se na sve predmete srazmerno vremenu utrošenom na pojedinačni predmet, a kad to nije moguće – na jednake delove.

7. Troškovi veštačenja i nagrada veštaka

Član 16.

Veštaku se nadoknađuju izdaci za utrošeni materijal i drugi stvarni izdaci.

U slučaju da je veštak morao da koristi uređaje ili materijal državnog organa, pravnog ili fizičkog lica, tom organu, odnosno licu nadoknađuju se prouzrokovani troškovi.

Član 17.

Veštaku se nagrada određuje tako što se osnovica za obračun nagrade deli brojem radnih časova u mesecu koji je prethodio veštačenju, pa se tako dobijen iznos množi brojem časova koji su bili neophodni za veštačenje.

Osnovica za obračun nagrade jeste:

– 50% prosečne zarade bez poreza i doprinosa u privredi Republike Srbije, isplaćene za prethodni mesec prema podacima nadležnog organa (u daljem tekstu: zarada), veštaku bez srednjeg obrazovanja:

– 100% zarade, veštaku sa srednjim obrazovanjem;

– 150% zarade, veštaku sa višim obrazovanjem;

– 200% zarade, veštaku sa visokim obrazovanjem;

– 250% zarade, veštaku koji je magistar;

– 300% zarade, veštaku koji je doktor nauka.

Kad je predmet veštačenja složen, ili je za veštačenje potrebno posebno znanje, stručnost i iskustvo, nagrada obračunata po stavu 1. ovog člana uvećava se do 100%.

Za veštačenje u otežanim uslovima (noću, u izuzetno nepovoljnim vremenskim prilikama i slično) i za veštačenje nedeljom i praznikom, nagrada obračunata po stavu 1. ovog člana uvećava se za 100%.

Član 18.

Kad je veštačenje povereno pravnom licu, naknada troškova veštačenja i nagrada pripadaju tom pravnom licu.

Naknada troškova veštačenja i nagrada pripadaju i državnom organu koji je veštačenje izvršio u okviru svog delokruga.

8. Troškovi tumačenja i nagrada tumača

Član 19.

Tumaču se, za prevod pismena i za usmeno prevođenje, nadoknađuju izdaci za utrošeni materijal i drugi stvarni izdaci.

Nagrada se tumaču određuje po propisima o sudskim tumačima.

Prema propisima o sudskim tumačima shodno se određuje i nagrada tumaču koji je pomogao u saslušanju ili ispitivanju gluvih, nemih ili gluvonemih lica.

9. Troškovi i nagrada stručnog lica

Član 20.

Stručnom licu u krivičnom postupku nadoknađuju se izdaci za utrošeni materijal i drugi stvarni izdaci.

Nagrada se ovom licu određuje shodnom primenom člana 17. ovog pravilnika.

III. TROŠKOVI PRIVATNOG TUŽIOCA, OŠTEĆENOG KAO TUŽIOCA, OŠTEĆENOG I OKRIVLJENOG U KRIVIČNOM POSTUPKU

 

Član 21.

Naknada za nužne izdatke, koja po Zakoniku o krivičnom postupku pripada privatnom tužiocu, oštećenom kao tužiocu, oštećenom i okrivljenom, određuje se u skladu sa čl. 4-15. ovog pravilnika.

IV TROŠKOVI STRANKE I UMEŠAČA U PARNIČNOM POSTUPKU

Član 22.

Troškovi koji stranci i umešaču pripadaju po Zakonu o parničnom postupku nadoknađuju se u skladu sa čl. 4-15. ovog pravilnika.

Kad su javni tužilac i javni pravobranilac stranke u parničnom postupku, troškovi im se nadoknađuju po posebnim propisima.

V.TROŠKOVI BRANIOCA, PUNOMOĆNIKA I ZAKONSKOG ZASTUPNIKA

 

Član 23.

Naknada za nužne izdatke, koja pripada punomoćniku koji nije advokat i zakonskom zastupniku u krivičnom i parničnom postupku, određuje se u skladu sa čl. 4-15. ovog pravilnika.

Braniocu, punomoćniku iz reda advokata i javnom pravobraniocu troškovi i nagrada određuju se po tarifi o naknadi troškova i nagradama za rad advokata koja važi na području suda, odnosno drugog organa koji vodi postupak.

Postavljenom punomoćniku u parničnom postupku koji nije advokat, troškovi i nagrada određuju se po slobodnoj oceni, s tim da ne mogu biti viši od troškova i nagrade utvrđenih u tarifi o naknadi troškova i nagradama za rad advokata koja važi na području suda, odnosno drugog organa koji vodi postupak.

VI. TROŠKOVI LEČENJA OKRIVLJENOG

Član 24.

Troškove lečenja okrivljenog koji je u pritvoru, a nije zdravstveno osiguran, čine:

a) troškovi lečenja okrivljenog u zdravstvenoj ustanovi;

b) troškovi lečenja okrivljenog koji je upućen na posmatranje u zdravstvenu ustanovu za duševno bolesna lica;

v) troškovi porođaja okrivljene;

g) troškovi prevoza okrivljenog do zdravstvene ustanove i troškovi povratka.

Troškovi lečenja i porođaja nadoknađuju se na osnovu računa zdravstvene ustanove, a prevoza okrivljenog – po odredbama ovog pravilnika.

VII. TROŠKOVI OBJAVLJIVANJA SUDSKIH ODLUKA

 

Član 25.

Kad je propisano da se sudske odluke objavljuju u sredstvima javnog informisanja, troškovi za objavljivanje određuju se srazmerno cenama oglasa u sredstvima javnog informisanja.

VIII. TROŠKOVI SUDA ZA IZVRŠENJE RADNJI VAN ZGRADE SUDA

 

Član 26.

Sudu se, za izvršenje radnji izvan zgrade suda, troškovi prevoza i dnevnice sudija i zaposlenih u sudu nadoknađuju po posebnim propisima.

Troškovi upotrebe službenog vozila suda nadoknađuju se u visini stvarnih izdataka.

Kad je potrebno da se radnja izvan zgrade suda hitno izvrši, a nije dostupno sredstvo javnog prevoza ili službeno vozilo suda, putni troškovi nadoknađuju se u skladu sa članom 9. ovog pravilnika.

VIII.a PREDUJAM ZA TROŠKOVE IZVRŠENJA

 

Član 26a

Predujam za troškove izvršenja uplaćuje se na depozitni račun suda.

Dokaz o uplati predujma za troškove izvršenja, izvršni poverilac dostavlja sudu u skladu sa predlogom za izvršenje, odnosno u roku od tri dana od prijema zaključka kojim je sud odredio ili promenio sredstvo izvršenja.

U slučaju da predujmljena sredstva nisu dovoljna za sprovođenje izvršenja, sud će pozvati izvršnog poverioca da u određenom roku izvrši doplatu do potrebnog iznosa.

Izvršni poverilac može uz predlog za izvršenje, odnosno zaključak iz stava 2. ovog člana, da dostavi profakturu za uslugu i zatraži od suda odobrenje, odnosno nalog za uplatu utvrđenog iznosa u određenom roku, ukoliko nije siguran u vrstu i visinu troškova koje bi trebalo da predujmi.

Kada je izvršni poverilac uz predlog za izvršenje podneo i zahtev za oslobađanje od plaćanja troškova postupka, obaveza uplate predujma odlaže se do donošenja odluke o tom zahtevu.

Član 26b

Troškovi izvršenja mogu se predujmiti za izvršenje:

a) na pokretnim stvarima, u cilju:

– upotrebe službenog vozila;

– upotrebe sopstvenog vozila sudskog izvršitelja;

– prevoza zaplenjenih stvari po fakturi prevoznika;

– utovara i istovara stvari po fakturi davaoca usluge;

– plaćanja usluge ovlašćenog bravara po fakturi, ukoliko se prinudno otvara stan;

– čuvanja, skladištenja stvari, po fakturi skladištara;

– oglašavanja prodaje stvari u sredstvima javnog informisanja i sl.

b) na nepokretnosti dužnika, u cilju:

– utvrđivanja tržišne vrednosti;

– oglašavanja prodaje u sredstvima javnog informisanja;

– naplate troškove navedenih u tački a) ovog člana.

v) obaveze na činidbu, u cilju:

– izlaska stručnog lica, geodete, na teren;

– upotrebe službenog vozila;

– upotrebe sopstvenog vozila sudskog izvršitelja i sl.

IX. PAUŠALNI IZNOS

 

Član 27.

Paušalni iznos, u skladu sa Zakonikom o krivičnom postupku, utvrđuje se u visini od 1.000 do 20.000 dinara i uplaćuje na žiro račun suda koji je doneo prvostepenu odluku.

Visina paušalnog iznosa u prekršajnom postupku utvrđuje se do 1.200 dinara, zavisno od složenosti i trajanja prekršajnog postupka i od imovnog stanja lica obaveznog da paušalni iznos plati.

X. ZAHTEV ZA NAKNADU TROŠKOVA

 

Član 28.

Zahtev za naknadu troškova učesnik u postupku podnosi odmah po izvršenoj radnji u postupku.

Licu koje je u radnom odnosu odmah se, radi ostvarivanja prava na naknadu zarade, odnosno plate, izdaje potvrda o vremenu koje je provelo učestvujući u postupku.

Kad je radnja preduzeta pred zamoljenim organom, u potvrdi o vremenu provedenom u postupku naznačuje se organ koji vodi postupak, uz upozorenje da zahtev za refundaciju iznosa isplaćenog na ime naknade zarade, odnosno plate treba uputiti tom organu.

Službena lica podnose zahtev za naknadu putnih troškova u roku predviđenom propisima o putnim troškovima za službena putovanja.

Državni organi i pravna lica koji imaju pravo na naknadu troškova podnose zahtev u roku određenom posebnim propisima.

Član 29.

Radi ostvarivanja prava na naknadu troškova podnose se dokazi kojima se pravdaju učinjeni izdaci.

XI. ISPLATA TROŠKOVA

 

Član 30.

O zahtevu za naknadu troškova i za nagradu odlučuje sud, odnosno drugi organ koji vodi postupak.

Kad se radnja u postupku vrši pred zamoljenim organom, o zahtevu odlučuje zamoljeni organ.

Član 31.

Kad zamoljeni organ odlučuje o zahtevu za naknadu troškova i o nagradi, a organ koji vodi postupak unapred ne dostavi iznos potreban za pokriće, zamoljeni organ troškove postupka i nagradu isplaćuje iz svojih sredstava.

Organ koji vodi postupak dužan je da zamoljenom organu na njegov zahtev nadoknadi isplaćeni iznos.

Član 32.

Svi troškovi unapred isplaćeni iz sredstava suda unose se u poseban popis troškova koji se prilaže spisu.

Član 33.

Svedok, veštak, tumač i stručno lice, kao i okrivljeni u krivičnom postupku po privatnoj tužbi mogu tražiti da im se putni troškovi unapred isplate.

Veštak može tražiti da mu se unapred isplate i troškovi veštačenja.

Član 34.

U postupku zbog krivičnog dela za koje se goni po privatnoj tužbi troškovi se unapred isplaćuju.

Privatni tužilac isplaćuje troškove tumača okrivljenog, dovođenja okrivljenog i putne troškove okrivljenog.

Lice koje je predložilo izvođenje dokaza isplaćuje troškove svedoka, veštaka, tumača i stručnog lica i putne troškove službenog lica.

Kad se po službenoj dužnosti naredi preduzimanje radnje koja iziskuje troškove, nalaže se stranci u čijem se interesu radnja preduzima da podmiri troškove, a ako se radnja preduzima u interesu obeju stranaka, nalaže se da svaka stranka uplati polovinu iznosa.

Ako ne budu unapred isplaćeni, troškovi za preduzimanje radnje iz stava 4. isplaćuju se iz sredstava organa koji vodi postupak, a naplaćuju se kasnije od lica koja su dužna da ih nadoknade po odredbama Zakonika o krivičnom postupku.

XII. ZAVRŠNA ODREDBA

 

Član 35.

Ovaj pravilnik stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u “Službenom glasniku Republike Srbije”.

WWW.SUDSKIVESTAK.RS